Macanović (AŽC): Kada je nasilje prijavljeno institucijama, greška nastaje u proceni rizika (VIDEO)
U Srbiji je od početka godine ubijeno 17 žena, a poslednje ubistvo desilo se juče u Novom Sadu. Kada govorimo o odgovornosti institucija, u slučajevima kada je ono već bilo prijavljeno, greška nastaje u proceni rizika, rekla je u "Markeru“ Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
U Novom Sadu juče je muškarac ubio svoju bivšu devojku (26), a nakon toga ubio i sebe. Kako su objavili mediji, njemu je već bila izrečena zabrana mere prilaska zbog prijavljenog nasilja, oduzeto mu je oružje koje je posedovao, a suspendovan je sa posla u prodavnici oružja, gde je radio.
"Pitate se da li je moguće da je svima jasno da kad je neko lovac, obučen da upotrebljava oružje, njime je pretio, radi u prodavnici gde se ono prodaje, da institucije mogu biti toliko naivne da misle da je njemu u redu izreći najblažu meru koja se izriče početnicima u nasilju, da nisu videle da je toliki rizik“, objašnjava Macanović.
Kako dodaje, izricanje hitne mere za njega nije značilo ništa, a Tužilaštvo u Novom Sadu nije tražilo da se on zadrži 48 sati, niti da mu se odredi pritvor do 30 dana.
Stiče se utisak da žrtve kada prijave nasilje moraju da brinu same o sebi, a Macanović kaže da je to tačno i da one "ne smeju biti naivne“.
"Koliko god da država poziva žrtve da prijave nasilje, mi kažemo: da, prijavite, ali ga prijavite tako da nakon toga budete bezbedni“, objašnjava Macanović i dodaje da se žrtvama preporučuje da se jave pre prijave, kako bi se napravio bezbednosni plan.
Objavljena je i vest da je vođa vojvođanskih navijača, Slobodan Milutinović zvani Snajper, osuđivan za različita krivična dela, između ostalog i zlostavljanje ženske osobe, pobegao iz kućnog pritvora, a za njim je raspisana poternica.
Macanović kaže da zvanično ne postoji propisana obaveza njene zaštite, ali da po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici postoje Grupe za koordinaciju.
"One su na opštini na kojoj ova devojka živi dužne da naprave plan njene zaštite dok se on ne pronađe gde je, jer postoji velika opasnost da on kao deo svoje osvete pokuša da je ubije“, smatra Macanović.
Mera zabrane prilaska, kako kaže, nije dovoljna, ali da u ovom slučaju, kao i u brojnim drugima, najveću odgovornost vidi na postupajućim sudijama i tužiocima.
"Ako sudija koja je njegovu meru pritvora zamenila kućnim pritvorom, a zna da se u tom sudu vodi krivični postupak gde je on za sve osuđivan, postavlja se pitanje da li možete da ga osudite na dve godine i šest meseci kućnog zatvora, a da ste onda naivni da će on da poštuje tu meru“, navodi Macanović i dodaje da je "ozbiljno pitanje kako naše sudije i naši tužioci donose i procenjuju situacije i opasnost u ovakvim slučajevima“.
Govoreći o slučaju iz Pirota, kada je početkom marta ubijena žena koja je više puta prijavljivala bivšeg partnera, nakon čega je Pirotski sud saopštio da "tragični događaj nije mogao da bude sprečen“ i, istovremeno, pozvao žene da prijave svaki slučaj nasilja., Macanović kaže da je Autonomni ženski centar na to saopštenje reagovao jako oštro, a da u Pirotu postoji "zid ćutnje”.
"Tražili smo da se odredi javno slušanje, jer jedino poslanici mogu od institucija da zatraže informacije šta je bilo preduzimano u slučaju Pirot, da li je izvršena kontrola postupanja institucija, ako jeste - šta je utvrđeno“, navodi ona i kaže da je "stvar u tome da se uči na greškama, da se propusti više nikad ne ponove“.
Govoreći o meri upućivanja nasilnika na psiho-socijalni tretman, Macanović kaže da ima smisla nešto što je praksa od nedavno, a to je da sud kroz meru bezbednosti, kroz presudu, kad nekog osudi za nasilje u porodici, da ga i obaveže da ide na taj tretman.
"Onda kršenje te mere znači povlačenje uslovne osude i izricanje možda mere zatvora“, zaključuje ona.
Izvor: Insajder