"Malo više parizera" i drugi propagandni trikovi (VIDEO)
Verovatno se sećate potrage za crnim panterom koja je trajala danima. Stizale su informacije gde je uočen, pa da su ga lovci ubili, pa da ipak nije ubijen. A onda je pao u zaborav. Koliko puta vam je prošlo kroz glavu da je neka informacija plasirana u javnost samo da bi skrenula pažnju sa važnijih tema? Može li se prepoznati ovako veštački nametnuta tema? Kako da čitate iza servirane propagande?
Za početak jedan test: Šta ste upamtili od vesti 13. septembra?
Eskobar o zahtevima SAD Kosovu i Srbiji, Srđan Milivojević o narednom protestu "Srbija protiv nasilja", usvojen drugi rebalans beogradskog budžeta…
Ili ste upamtili samo ovo:
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije: Stavimo majonez ovako na pola hleba kao što smo uvek radili. Tomo, Siniša. I sad ovu isečenu, sad možete da kupite isečenu salamu, ne morate kao ranije… parizer… Ajde, prijatno momci.
Tomislav Momirović, ministar trgovine: Hvala. Ja volim malo više parizera.
I još jedna slična situacija sveža u pamćenju.
Vesti od 14. septembra koje život znače glasile su: nema evropske budućnosti bez normalizacije odnosa Beograda i Prištine, poručili su iz Brisela; minimalna zarada će biti povećana za 17,8 odsto, ali i dalje ne pokriva potrošačku korpu...
Ili ste od svih vesti tog dana upamtili samo fotografiju medijske i drugih savetnica predsednika Srbije iz Brisela, jednu od mnogih koje redovno postavlja na svom instagram nalogu medijska savetnica Suzana Vasiljević.
Objašnjenje koje je vezano za ovu fotografiju dao Aleksandar Vučić samo je izazvalo nove polemike:
"Tanja Jović je moj spoljnopolitički savetnik. Ona je živela sa čovekom koji je bio inače imućan i u inostranstvu i na Kipru. On je umro, ona je sada sama. Suzana Vasiljević je neko ko izaziva različite reakcije, kao i ja, kao i mnogi drugi. Ona ima ogromnu energiju. Radila za BBC, dobro je zarađivala, bila udata za čoveka koji je bio strani državljanin takođe bogat", rekao je predsednik Srbije gostujući na TV Pink 17. septembra 2023. godine.
Mediji i društvene mreže danima su se bavili torbicama i parizerom. Dok je deo javnosti ovo video kao trikove za skretanje pažnje drugi deo je ovakve teze pripisivao paranoji.
"Daleko je to od paranoje građana. Dakle sve ovo što zapravo vidimo u medijima što kao građani Srbije proživljavamo, zapravo jesu tehnike propaganda", rekao je za Marker Neven Obradović, koji na Odseku za komunikologiju i novinarstvo Univerziteta u Nišu predaje između ostalog političko komuniciranje, lobiranje brendiranje i tehnike PR kampanja.
Dodaje da teorija svakako prepoznaje mnogo propagandnih trikova sa ciljem okupiranja ili skretanja pažnje, a svima je jedno zajedničko:
"Politička propaganda najčešće gađa tu neku vrstu afektivne logike, dakle taj deo emocija pre razuma", kaže Obradović.
Slike koje se pamte poput Margaret Tačer koja je pun i prazan ceger koristila za poređenje svoje i bivše vlasti. Akcija i lični primer- samo su neki od poznatih trikova koje često vidimo u praksi.
"Imamo tehničku ličnog primera zaravo gde nosioci vlasti nekim ličnim primerom žele da ukažu da je nešto dobro po građane, da su oni da su oni deo, zapravo, i sami obični građani i da građani treba da ih slede. Mi smo baš na ovom primeru i parizera i potrošačke korpe i svega što smo imali u nedeljama iza nas zapravo imali sve ovo što sam pomenuo negde sa teorijske strane u praksi zapravo da vidimo", kaže Obradović.
Ako postoje tehnike skretanja pažnje postavlja se pitanje da li je onda teorija razvila mehanizme zaštite od ovih trikova i otkrivanja sa čega to vlast pokušava da nam skrene pažnju.
"Magični štapić nemamo. Iz dana u dan nam se to potvrđuje zato što i kad pomislimo da ne postoji novi način, odnosno nova slika koja će zaposesti sve nas, ajde da tako kažemo, slika parizera, torbice, itd. čini se da uspevaju da pronađu uvek nove slike koje će zaokupirati javnost i koje će ostati u pamćenju i koje će pomoći da se skrene pažnja sa mnogo problema u ovom društvu", kaže docent Neven Obradović i dodaje da rešenje postoji, ali ne može da se primeni preko noći:
"Vlastima ne odgovara građanin koji je medijski pismen, koji će to da dekonstruiše. Ne postoji polička volja da se opismene građani. Postoji razlog za to".
Skretanje pažnje nije novi izum. Sigurno je svako čuo za sintagmu "hleba i igara". Potiče još iz 2. veka iz starog Rima kada je deljenjem besplatnog hleba i gladijatorskim igrama vlast skretala pažnju sa gladi.
I nisu to danas samo torbice i parizeri. Tu je proizvodnja neprijatelja, sukoba, predstava stalne ugroženosti države i nacije, koja za cilj ima da građane drži u stalnoj tenziji.
Izvor: Insajder