Manastiru Visoki Dečani biće vraćeno zemljište (VIDEO)
24 hektara zemljišta biće upisano u kosovskom Katastru kao vlasništvo manastira Visoki Dečani. Posle osam godina od presude kosovskog Ustavnog suda, kosovski premijer saopštava da sprovođenje te odluke otvara brojne mogućnosti za Kosovo i Metohiju. Izjava Aljbina Kurtija stiže u danu u kojem specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar - koji je više puta upozori da je kosovski premijer pokvario partnerske odnose sa međunarodnom zajednicom - boravi u Prištini.
Osam godina vlast u Prištini odbija da sprovede odluku kosovskog Ustavnog suda, koji je naredio da se 24 hektara zemlje i šume upiše u Katastar kao vlasništvo manastira Visoki Dečani! Danas, na sednici Vlade, vrlo otvoreno, kosovski premijer saopštava da je Katastarskoj agenciji naređeno da sprovede odluku Ustavnog suda:
"Predstavnici međunarodne zajednice rekli su nam da izaberemo jednu od dve opcije: da sprovedemo odluku Ustavnog suda, čime će nam biti omogućen dalji put ka članstvu u Savetu Evrope, ili uklanjanje Kosova sa agende članstva“, izjavio je kosovski premijer Aljbin Kurti.
Sagovornik Insajdera Goran Avramović glavni i odgovorni urednik RTV KiM, tumači kao popuštanje pod pritiskom međunarodne zajednice:
“Odluka o povraćaju zemlje Manastiru Visoki Dečani dolazi u trenutku kada je više vrlo visokih zapadnih diplomata jasno verbalizovalo poruku da Kosovo ne može postati članica Saveta Evrope ukoliko to ne učini - Albin Kurti je sateran uz zid nizom postupaka koje je činio tokom prethodnih nekoliko godina. Prvo i ovo jeste zaista pravi pokazatelj kako stvari ne samo na Kosovu već otprilike u ovom delu sveta funkcionišu dakle onog trenutka kada se nacionalistički lideri susretnu sa izuzetno jakim pritiskom međunarodne zajednice najčešće njenog zapadnog dela dakle tog trenutka su prinuđeni da sprovedu i preduzmu neke vrlo nepopularne korake“, kaže Goran Avramović.
Posle Drugog svetskog rata, jugoslovenska vlast oduzela je manastir Visoki Dečani oko 700 hektara zemlje, posle čega mu je 1997. Srbija vratila - 24 hektara. Prva presuda u korist manastira doneta je 2012. godine, koju je četiri godine kasnije potvrdio i kosovski Ustavni sud. Molbe koje su upućivali predstavnici međunarodne zajednice - da odluka mora da se poštuje, nailazile su na odbijanje kosovskih političara. Sve do danas, što pohvaljuje i specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan, koji je u Prištini:
"Želim da napomenem koliko je današnja odluka važna za manastir. Bila je to teška, ali neophodna odluka, i zahvaljujemo se institucijama na saradnji”, rekao je Gabrijel Eskobar specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan.
A saradnja između srpske zajednice i kosovskih institucija sve je lošija. Selektivna primena zakona, kao i odluka Ustavnog suda koja se tiče Dečana, najbolje oslikava celokupnu situaciju. Iako primena odluke kasni osam godina, otvara se pitanje kako će tamošnja javnost na nju reagovati, s obzirom na to da su u Dečanima svojevremeno organizovani protesti protiv odluke Ustavnog suda:
"U ovom trenutku nepoznanica je kako će odluka Albina Kurtija o sprovođenju odluke Ustavnog suda biti prihvaćena u Dečanima dakle u Metohiji i da li će i kako reagovati čuveno udruženje istoričara iz Dečana. Sa druge strane očekivati je da će deo njegovog nacionalističkog imidža biti okrnjen i da mu akcije pred izbornu godinu kako mnogi tvrde na Kosovu više neće tako dobro stajati“, kaže za Avramović.
Ogranak Udruženja istoričara "Alji Hadri“, iz Dečana, više puta je tvrdio da manastir Visoki Dečani pripada pravoslavnim Albancima. Oni su pozivali i Opštinu Dečani i kosovsku Vladu da se ne primeni odluka Ustavnog suda o vraćanju zemljišta manastiru.
Izvor: Insajder