Manjinske izborne liste - fer zastupljenost manjine ili prostor za zloupotrebu? (VIDEO)
Na najmanje tri mesta u kojima su u nedelju održani izbori, jezičak na vagi za formiranje većine su stranke nacionalnih manjina. U Nišu i Opštini Novi Beograd to je Ruska stranka, a u beogradskoj opštini Savski venac – Građanska stranka Grka Srbije. Široka zastupljenost nacionalnih manjina u politici jeste poželjna, međutim, mesta za sumnju ostavlja istorija zloupotreba manjinskih lista. Naime, posle izmene izbornih zakona, postale su i potencijalni poligon za obezbeđivanje većine.
Glas svakog građanina Srbije vredi isto na izborima: jedan čovek, jedan glas. Međutim, to nije slučaj od pre nekoliko godina, ako glasate za listu nacionalne manjine.
Uoči parlamentarnih izbora 2020. godine, koje je veći deo opozicije bojkotovao, Skupština Srbije je, na predlog Saveza vojvođanskih Mađara, usvojila izmene izbornih zakona kojima, pored dotadašnjeg izuzeća od izbornog cenzusa, manjinske izborne liste dobijaju nove povlastice.
"Kada se raspodeljuju mandati, primenom sistema najvećeg količnika, količnici izbornih lista nacionalnih manjina koje su osvojile manje od 3 odsto glasova uvećavaju se za 35 odsto", piše u izbornim zakonima.
To u praksi znači da se broj glasova koji osvoji manjinska lista uvećava za trećinu. Tako je 2020. Savez vojvođanskih Mađara zabeležio istorijski uspeh - osvojio je manje od tri odsto glasova, ali je dobio devet poslaničkih mesta – pet više nego u prethodnom sazivu Parlamenta. Osim veće zastupljenosti manjina u politici, to je otvorilo prostor za zloupotrebe manjinskih izbornih lista.
"Ta pravila postoje da bi neke stranke koje suštinski nisu manjinske, unosile zabunu i prelazile lakše izborni cenzus, odnosno taj prirodni prag. Imali smo potpuno atipične situacije na izborima ranije, imali smo Slovačku stranku koja osvaja dva mandata na lokalnim izborima u Užicu iako tamo postoji šest Slovaka po popisu, imali smo Rusku stranku u Vladičinom Hanu koja osvaja jedan mandat iako u tom mestu ne postoji nijedan Rus", izjavio je Dušan Vučićević, profesor Fakulteta političkih nauka u nedelju, tokom Insajderove izborne večeri.
Posledice izmena izbornih zakona iz 2020. - da glas manjinskoj listi vredi za trećinu više - vide se i na rezultatima izbora u nedelju. Sa osvojenih 1,1 odsto glasova, Ruska stranka u Nišu ima jednog odbornika, zahvaljujući kojem, prema do sada zvaničnim podacima, Srpska napredna stranka može da obezbedi većinu. I to nije usamljen slučaj – slične situacije beleže se i u pojedinim beogradskim opštinama. Prostor za zaobilaženje zakona, kako primećuju međunarodni posmatrači, otvaraju i nejasni kriterijumi prema kojima izborna komisija neku listu proglašava manjinskom. Manjinske liste mogu da kandiduju samo registrovane manjinske stranke, dok izborne komisije mogu da konsultuju savete nacionalnih manjina da li određena stranka zaista predstavlja manjinu. Međutim, izborna komisija o tome odlučuje većinom glasova svojih članova, koje delegiraju partije.
"Većina dakle može da izglasa i da dodeli status nacionalne manjine, čak i ako je ta status sporan. Tako da, iako postoje zakonske prepreke i zakonske garancije da obezbede da ne dođe do velikih manipulacija, i dalje postoji prostor za zloupotrebe ukoliko neko želi da zloupotrebi zakon", izjavio je Aleksandar Ivković, politikolog iz Centra savremene politike.
Politički život Srbije pamti niz izigravanja propisa koji bi trebalo da afirmišu učešće nacionalnih manjina: pre dve godine, lista Pokreta Levijatan imala je status ruske manjinske stranke, političar Čedomir Jovanović bio je nosilac liste Bošnjaka 2020, a politički analitičar Đorđe Vukadinović je, 2012. godine, bio poslanik stranke Vlaha.
S druge strane, bilo je i sprečavanja zloupotreba – izborna komisija je, uoči decembarskih izbora prošle godine, odbacila listu bunjevačke nacionalne manjine bivšeg ministra Radeta Baste.
Izvor: Insajder