Mediji i prava žrtava - između pravila i borbe za klikove (VIDEO)
Nepoverenje u medije je svetski trend sa kojim, ruku pod ruku, ide problem kredibilnosti i integriteta medija. To je na regionalnom skupu samoregulatornih medijskih tela iz jugoistočne Evrope upozorio šef Misije OEBS-a u Srbiji, Jan Bratu. A u borbi za čitanost, najpre stradaju prava žrtava na privatnost i dostojanstvo. Imena, adrese, fotografije pa i detalji iskaza žrtava - sve je to godinama na naslovnim stranama pojedinih medija, uprkos tome što je to zabranjeno i Kodeksom novinara, ali i zakonima Srbije. Poslednji monitoring Saveta za štampu, od oktobra prošle do januara ove godine, samo u devet dnevnih novina konstatovao je oko 2600 slučajeva kršenja novinarskog kodeksa.
Duže od decenije Srbija ima Savet za štampu - nezavisno i samoregulatorno telo koje vodi računa o poštovanju Kodeksa novinara u štampanim i onlajn medijima. Međutim, ono nema moć da kazni medije, već samo izriče javne opomene. U brojnim slučajevima proteklih godina, Savet je reagovao zbog zaštite prava žrtava, njihove privatnosti i dostojanstva.
"Imali smo onaj drastičan slučaj, one devojčice u Mirijevu koju je otac držao zatvorenu. Ona će verovatno zauvek ostati zapamćena kao devojčice iz kade, a otkriven je njen identitet na taj način što čak nije moralo da se saopšti ime, sve smo znali - gde žive, kako se zovu roditelji, otac, majka, tako da su to stvari koje su nedopustive, to ne bi smelo da se dešava. Drugi slučaj je slučaj Malčanskog berberina, odnosno te devojčice koju je on oteo. Mi smo imali objavljenu fotografiju devojčice u sanitetskom vozilu, koja je i dalje problematično kako je dospela u medije, to niko ne zna, pa smo imali i iskaz njegov šta joj je radio dok je vodio okolo po selima", rekla je Gordana Novaković iz Saveta za štampu.
Dok poštovanje Kodeksa nije obavezno, poštovanje Zakona o informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima jeste. Na kršenje zakona može da reaguje nadležno ministarstvo – podnošenjem prekršajnih prijava.
"Ja se sećam recimo da je u slučaju Malčanskog berberina da su bile podnete prijave protiv nekoliko medija i da su onda se promenio ministar, odnosno ministarka, došla je nova ministarka koja je povukla te prijave u znak valjda dobre volje šta god. I nikada više nismo dobili nikakvu informaciju o tome da je išta podneto u bilo kom drugom slučaju. Tako da, možda i jeste, ali bilo bi dobro da znamo da li jeste i šta se desilo sa tim", dodaje Novaković.
Iz Ministarstva informisanja nisu odgovorili na pitanja Markera, između ostalog, o broju prekršajnih prijava podnetih protiv medija i epilozima tih slučajeva. S druge strane, iz Prekršajnog suda u Beogradu navode da je u prethodnih pet godina, po više osnova, protiv izdavača i urednika medija pokrenut 21 postupak, od kojih je osam završilo osuđujućim presudama.
"Obaveštavam Vas da je u sedam predmeta doneto rešenje o obustavi prekršajnog postupka, da je u četiri predmeta doneto rešenje o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kao i da u dva predmeta do dana sastavljanja ovog obaveštenja nije doneta odluka", navodi Prekršajni sud u odgovoru Markeru.
Kažnjavanje medija za nepoštovanje Zakona o elektronskim medijima, između ostalog, posao je i Regulatornog tela za elektronske medije. REM je, međutim, godinama na meti kritika stručne javnosti.
"Vi imate telo koje bi to trebalo nadzirati, koje je u jednoj godini dobilo 85 prijava, a postupili su po tri. Zove se REM, mislim ne funkcionira ni kod nas, odmah da vam kažem, ali zbog toga postoje regulatorna tela koja bi trebala biti nezavisna i zbog toga postoje u nekim zemljama veća za medije koja funkcioniraju, jer vrlo je jasno da se ne mogu objavljivati slike žrtava, ali neko treba kazniti taj medij koji je objavio sliku žrtava", rekla je gostujući u Marker razgovoru predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever.
Bez edukacije i kazni, neki mediji neće birati sredstva zarad veće čitanosti i gledanosti. Kršenje prava žrtava - saglasni su stručnjaci - ne sme da bude jedno od njih.
Izvor: Insajder