Medijski rat Zapada i Istoka - jedna od posledica okupacije Ukrajine

Rat narativa Rusije i Zapada pokazatelj je da svaka strana pokušava da koristi stratešku komunikaciju kako bi izvršila uticaj, rekao je za Insajder Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. 

S druge strane, Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije objašnjava da Rusija vodi rat da bi zauzela sto veći deo teritorije, dok Ukrajina vodi rat koji smatra oslobodilačkim, pa tako i ukrajinski mediji taj rat vide na isti način. 

Mitić: Zapad urušio sopstvene vrednosti

Mitić poručuje da je Zapad urušio sopstvene vrednosti liberalne demokratije slobode medija, a da je, kako navodi, Ruska federacija ostala fokusirana na unutarnje javno mnjenje.

On je rekao da je karakteristično to što je Rusija u velikoj meri, pri početku ovog sukoba, prepustila Zapadu da kontroliše medijsku sliku bez snažnog upliva ruske strateške komunikacije.

„To je Zapadu bilo potrebno zbog homogenizacije javnog mnjenja i u oni su u tome u prvom trenutku i uspeli. Sa druge strane zabranom ruskih medija Zapad je sam sebi pucao u nogu, radi se o potezu koji predstavlja izraz nemoći i strah od inferiornosti narativa“, navodi Mitić.

Istovremeno je, kako tvrdi, Zapad je urušio sopstvene vrednosti liberalne demokratije slobode medija.

„Zabranom ruskih medija u zapadnim državama, oni su, kao izgovor, imali poslednju deceniju po kojem je ruski uticaj i neka ruska propaganda uticala na krize u zapadnim društvima“, kaže Mitić. Kao primer navodi (bivšeg američkog predsednika) Trampa i izbore (u SAD), kao i Bregzit. 

Međutim, taj argument, objašnjava sagovornik, ne može da se koristi jer su ti mediji zabranjeni. 

„Jasno je da je Zapad izgubio izgovor po kojem su ruski mediji ti koji destabilizuju zapadne demokratije“, dodao je sagovornik.

Mitić: Politika Zapada nije mobilisala nijednu državu van političkog Zapada

Mitić kaže da je Rusija ostala fokusirana na sopstvenu državu „Rusiji je fokus unutrašnje javno mnjenje i neposredno okruženje - ODKB, Šangajske organizacije za saradnju, ali i zemlje tzv. Globalnog juga. Tu je ruski narativ o sukobu u Ukrajini i dalje prilično uspešan, a Zapadni neuspešan“, rekao je on. 

Kako objašnjava, najbolji indikator je taj što politika Zapada po pitanju sankcija nije uspela da mobiliše nijednu državu van političkog Zapada.

„Videli smo nakon G20 samita da je Šef diplomatije EU Žozep Borelj i priznao da narativ Evropske unije na globalnom planu ne uspeva. Postoji dosta razloga zbog čega je tako. Jedan od toga je da NATO ekspanzionističkom politikom proširenja i politikom otvorenih vrata izaziva tenzije i sukob“, objasnio je sagovornik.

Zečević: Ruski mediji proglašeni su agresorom i propagandom 

Slobodan Zečević, sa Instituta za evropske studije, u izjavi za Insajder, kaže da su ruski mediji proglašeni agresorom i propagandnim medijama, a samim tim su, kako navodi, praktično zabranjeni.

„Vodi se medijski rat između Rusije i Ukrajine, praktično se vidi da su ciljevi maksimalistički sa obe strane, malo više Zapada nego Rusije. Zapad smatra da je Rusija nezakonito intervenisala i da mora da se povuče“, istakao je on.

Zečević objašnjava da sve dok traje politički, trajaće i medijski rat dve zemlje. Komentarišući ukrajinsku štampu navodi da Ukrajina vodi rat koji smatra oslobodilačkim te samim tim i njihova štampa vodi isto takav rat.

On ističe da je glavna retorika Zapada u ovom trenutku da ceo Zapadni svet mora da trpi žrtve, uključujući, kako kaže, i stanovništvo da bi se savlada Putinova agresivna politika u tom delu Evrope.

„Za sada nema naznaka smirenja tenzija i nema političkog dogovora. Rusija vodi rat da bi zauzela sto veći deo teritorije, a Zapad vodi vodi rat jer smatra da će ruska država i privreda da se uruše pod naporom rata i sankcija koje je Zapad uveo“, dodao je on.

Internet stranica nemačkog lista Velt (Die Welt) blokirana je u nedelju u Rusiji, nakon što je dodata na spisak sajtova koje je zabranio ruski medijski regulator. Prethodno, Rusija je blokirala pristup internet stranicama nekoliko stranih medijskih organizacija: The New York Times, Glas Amerike (Voice of America), BBC i Dojče vele (Deutsche Welle), zbog, kako su naveli, pristrasnih i često anti-ruski stavova.

Sukobi u Ukrajini ušli su u sto četrdeseti dan. Više od 5.000 civila ubijeno je u Ukrajini od početka rata ,24. februara, saopštio je Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za ljudska prava. 

Kako je saopštila Svetska zdravstvena organizacije, od početka ruske invazije na Ukrajinu preko 8,2 miliona ljudi napustilo je Ukrajinu. Ruske vlasti saopštile su da nije bilo kontakta o ponovnom pokretanju pregovora sa Kijevom više od četiri meseca.

Izvor: Insajder