Međunarodna zajednica četvrt veka pokušava da reši kosovski problem (VIDEO)
24. marta pre 24 godine, bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, počelo je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije - zbog rata na Kosovu i, kako je rečeno, ugroženosti Albanaca. Bombardovanje, koje je trajalo 78 dana, okončano je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma - jugoslovenske vojne i policijske snage povukle su se sa Kosova i Metohije. Potom su usledile godine u kojima su Beograd i Priština bezuspešno pregovarali, a Kosovo je 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost. Sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa još nije postignut, iako se međunarodna zajednica nada da bi to moglo da se desi do kraja godine.
Tokom skoro tri meseca bombardovanja, prema do danas nepotpunim podacima, poginulo je između 1 200 i 4 000 ljudi. Teško su oštećene bolnice, železnica, mostovi, medijske kuće, stambene zgrade... Bombama su pogođene i izbegličke kolone Albanaca, koji su bežali ili naterani da odu sa Kosova i Metohije. Posle Kumanovskog sporazuma, Albanci se vraćaju, a Srbi i drugi nealbanci beže u centralnu Srbiju. Njih oko 200 hiljada. Godinama posle rata, Srbi i Albanci se nisu pomirili, incidenti su česti, a političari, i dalje, bezuspešno pregovaraju. Jovana Radosavljević direktorka NVO „Nova socijalna inicijativa“ za Marker kaže, da se stvari nisu mnogo promenile, skoro četvrt veka kasnije:
“Mislim da se narativi nisu promenili, ni sa jedne ni sa druge strane. Da smo možda imali kratke periode pomaka, u poboljšanju odnosa Srbije i Kosova i Srba i Albanaca. Ali, da se sada nalazimo u periodu, verovatno jedne od najvećih kriza od 99-te godine, a da je etnička distanca itekako velika. Da zajednice ne žive zajedno, već jedni pored drugih. Da je... jednostavno nema poverenja, između zajednica, na nivou institucija i samih građana. Tako da budućnost u ovom trenutku, ne deluje baš svetlo, ali opet sa druge strane, imamo itekako posvećenost međunarodne zajednice, da do nekog pomaka po tom pitanju dođe. Samo je neophodno sada videti, da li će sada stvarno doći do nalaženja dobre volje, predstavnika i iz Beograda i iz Prištine, da na tome porade.”
Kada je okončano bombardovanje, doneta je Rezolucija 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija, po kojoj tadašnja Jugoslavija ima suverenitet i na Kosovu i Metohiji. Najnoviji sporazum koji su prihvatili Beograd i Priština, govori o nepovredivosti suvereniteta i integriteta, ali obe strane u pregovorima. Ognjen Gogić analitičar za Marker govori o tome, da sve zavisi od međunarodne zajednice:
„ Sa ovim novim sporazumom koji smo videli, pokazuje se zapravo da Kosovo nije samo lokalno pitanje i da pitanje Kosovo, nije samo odnos Srba i Albanaca, njihovog sukoba i njihove nesposobnosti da nađu neko rešenje za miran suživot. Već se radi o tome da Kosovo ima širi geopolitički značaj. Dakle, to znači da sudbina Kosova i rešenje za srpsko-albanski sukob nije samo u rukama Srba i Albanaca, već tu veliki uticaj imaju i međunarodni faktori, razne regionalne i globalne sile. Tako da rešavanje tog pitanja neće zavisiti samo od Srba i Albanaca, već i od geopolitičkih okolnosti. Kao što vidimo, danas se to vezuje za pitanje Ukrajine. Tako da zapravo, od razvoja događaja na međunarodnom planu će zavisiti, kakav sporazum će međunarodne sile postići u pogledu statusa Kosova. Dok Srbi i Albanci, kojih se to prvenstveno tiče, imaju tek sekundarnu ulogu u tim procesima.“
Predstavnici Evropske unije i Amerike aktivno su uključeni u dijalog Beograda i Prištine. Posle poseta njihovih predstavnika i razgovora sa srpskim i albanskim vlastima, skoro uvek se čuje da se nešto mora prihvatiti, inače će uslediti kazne. Sa Samita lidera Evropske Unije danas je poručeno da sve što je dogovoreno mora brzo da bude sprovedeno. Ponovljeno je i da će primena sporazuma uticati na pristup evrointegracijama i Beograda i Prištine.
Pogledajte fotografije Srđana Ilića o NATO bombardovanju.
Izvor: Insajder