Međunarodni izazovi Srbije: "Trenutne reakcije zvaničnog Beograda su za unutrašnju upotrebu" - ocenjuju analitičari

Na Međunarodni praznik rada, koji se inače proslavlja kao neradni dan, Skupština Srbije je radila punom parom. Na Prvoj posebnoj sednici 14. saziva Skupštine, sada već premijer, Miloš Vučević, predstavljao je poslanicima ekspoze.

Dan kasnije, takođe neradni dan, obeležilo je glasanje poslanika za novu Vladu. Od 213 poslanika koji su pristupili glasanju, njih 152 je glasalo „ZA“, čime je Vlada izabrana.

Tako smo punih šest meseci od raspisivanja izbora čekali da bude formirana – kako je sam premijer Vučević nazvao – Vlada kontinuiteta. Vladu kontinuiteta, formirale su stranke koje, od izbora do izbora, punih deset godina u Srbiji osvajaju većinu glasova birača.

Dok deo javnosti veruje da je dugo postizborno čekanje na vladu već postalo ustaljeni manir Srpske napredne stranke (SNS), kao najveće stranke na vlasti, kojim se na oprezu drže manji koalicioni partneri, drugi deo javnosti je pak uveren da su formiranje Vlade Srbije ovog puta usporili problemi sa kojima se Srbija suočava na međunarodnom planu.

Međunarodni izazovi Srbije

Dva najveća izazova u međunarodnoj politici sa kojima se Srbija suočava su glasanje o Rezoluciji u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici i glasanje za prijem Kosova u Savet Evrope.

Gostujući na RTS-u, predsednik Srbije je 2. maja rekao da će se o Rezoluciji o Srebrenici "najverovatnije glasati 15. ili 16. maja", dok će se 16. ili 17. maja odlučivati o prijemu Kosova u Savet Evrope.

I Rezolucija kojom bi se 11. jul proglasio Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici i prijem Kosova u Savet Evrope, ali i način na koji Srbija ispunjava svoje obaveze u pristupnom procesu Evropskoj uniji, teme su o kojima se mesecima komentariše i u Srbiji, ali i u regionu.

U Srbiji se glasanja o rezoluciji i prijemu Kosova tumače kao diplomatski pritisci na zvanični Beograd, dok se u državama regiona o tim glasanjima uglavnom afirmativno govori i piše.

Na gomilanje problema na međunarodnom i regionalnom planu utiče i već dobro poznati stav Srbije o neuvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

I tako, dok Srbija sebe vidi kao garanta stabilnosti u regionu, deo suseda smatra da bi upravo politika zvaničnog Beogtrada mogla da naruši regionalnu stabilnost.

Rezolucija o Srebrenici – novi kamen spoticanja

Usvajanje Rezolucije o Srebrenici moglo bi dovesti do novih tenzija na Zapadnom Balkanu – ocenio je predsednik Srbije pre dve nedelje u Njujorku. Nedugo zatim, do razvoja novih tenzija je došlo.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je izjavio da donošenje te rezolucije ima za cilj novi pokušaj revizije presude Međunarodnog suda pravde u Hagu iz 2007. godine, kao i da je njeno donošenje zapravo najava nove tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije, sa zahtevom za ratnu odštetu.

Sa druge strane, ministar spoljnih poslova BiH Enmedin Konaković poručio je Vučiću da "ni on, ni takva Srbija ne zaslužuju ni trunku poštovanja".

Konaković je tom prilikom zaista i najavio da će Bosna i Hercegovina tražiti da joj Srbija isplati ratnu odštetu, kao i reviziju presude Međunarodnog suda pravde.

Podsetimo, po presudi Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine, "Srbija nije odgovorna za srebrenički genocid, iako nije učinila dovoljno da ga spreči“. Na osnovu te presude, Bosna i Hercegovina nije uspela da od Srbije naplati ratnu odštetu.

Mogući prijem Kosova u Savet Evrope dodatni međunarodni izazov za Srbiju

Kosovo – za Srbiju pokrajina, a za zvaničnu Prištinu i veliki deo evropskih zemalja samo još jedan sused sa kojim Srbija decenijama ne uspeva da uspostavi, makar stabilan i održiv dijalog, na korak je do prijema u Savet Evrope.

Očekuje se da će u Komitetu ministara Saveta Evrope 16. maja biti glasanje o članstvu Kosova u toj organizaciji. Za prijem Kosova potreban je 31 glas, dok je zvanična Priština, preme proceni predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za sada obezbedila između 29 i 33 glasa država članica SE.

Hronologija prijema - Prvi zahtev za prijem Kosova podnela je Albanija krajem 2020. godine, dok je isti takav zahtev zvanično uputilo i Kosovo, maja 2022.

Procedura prijema nove članice započeta je u aprilu prošle godine, i to na osnovu sporazuma iz Brisela, koji predsednik Srbije nije potpisao u martu 2023. godine.

Vučić prošle godine nije potpisao sporazum jer, kako je rekao, Kosovo za Srbiju nije međunarodno priznata država. Ipak, svojom rečju Vučić je garantovao primenu sporazuma.

"Upravo zbog toga nismo potpisali ni ono što je Evropska unija nazvala sporazumom, kao ni aneks, ali je Srbija spremna, baš kao što sam rekao i prethodni put, da radi na implementaciji, do svojih crvenih linija“, izjavio je predsednik Vučić 19. marta prošle godine.

"Crvene linije" za zvanični Beograd pređene su pokretanjem zvanične procedure za prijem Kosova u SE.

U vreme rasprave o prijemu Kosova, održane na Odboru za politička pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope krajem marta, moglo se čuti i da bi Srbija, u slučaju prijema Kosova, mogla da razmišlja o napuštanju te organizacije. Pretnje o napuštanju SE namenjene su međutim za unutrašnju upotrebu, smatra sagovornik Insajdera.

"Kada je reč o akcijama Srbije (usmerenim) na članstvo Kosova u SE, činjenica je da Kosovo nije ispunilo sve neophodne kriterijume i utisak je da će to biti glavna argumentacija vlasti na međunarodnom planu. Koliko će biti uspešni da ubede u to države članice SE, ostaje da se vidi. Ono što je sigurno je da pretnje napuštanjem Saveta Evrope ipak ostaju samo za unutrašnju upotrebu", kaže za Insajder Nemanja Todorović Štiplija iz Centra savremene politike.

Da li se na glasanje o rezoluciji i prijemu Kosova u SE moglo uticati ranije?

Ni prijem Kosova u SE, ni Rezolucija o Srebrenici nisu nove političke teme na međunarodnom planu.

Prvi pokušaj donošenja Rezolucije o Srebrenici osujetila je Rusija još 2015. godine, u Savetu bezbednosti Ujedninjenih nacija.

U Misiji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Srbija ima sedam stalnih članova.

Pitanje koje se u javnosti postavlja jeste šta je Srbija u protekle dve godine, od zvaničnog podnošenja zahteva za članstvo Kosova u SE učinila da spreči prijem Kosova u tu organizaciju.

"Ni usvajanje Rezolucije o Srebrenici, niti nastavak puta Kosova za članstvo u Savetu Evrope nisu nešto čime bi vlasti u Srbiji trebalo da budu iznenađene. Trenutne reakcije zvaničnog Beograda na ta dešavanja namenjene su za unutrašnju upotrebu i birače SNS, kako bi režim u očima birača ostao jedini i pravi borac za prava Srba“, kaže Štiplija.

"Koliko god da je ta retorika namenjena za unutarpolitičke svrhe, to ima za posledicu urušavanje imidža Srbije u inostranstvu. Urušavanju imidža zemlje doprinosi i to što godinama unazad na važnim mestima, poput UN-a ili Saveta Evrope, Srbija nema kvalitetno diplomatsko osoblje, već su te važne državne pozicije deo partijskog plena“, ocenjuje Štiplija za Insajder.

Uprkos izazovima, Srbija ostaje na evropskom putu

I, dok sa jedne strane Srbija poručuje da bi, u slučaju prijema Kosova u Savet Evrope, mogla da napusti tu organizaciju, novi mandatar saopštava da Srbija ostaje na evropskom putu.

A, na tom evropskom putu, prema briselskim izvorima RTS-a, za Srbiju je iz Evropskog plana rasta za Zapadni Balkan opredeljena čak trećina finansijskih sredstava – oko 1,6 milijardi evra.

Ipak, stvarni iznos iskorišćenih sredstava zavisiće od procene Evropske unije o napretku Srbije u pristupnom procesu. Ocenjivaće se koliko je naša zemlja ispunila dogovorene ciljeve upravo na polju normalizacije odnosa sa Prištinom.

"Protivljenje Srbije članstvu Kosova u SE, iako nisu sve države članice oko tog pitanja jedinstvene, neće se blagonaklono gledati u onim najvažnijim državama članicama EU, poput Francuske i Nemačke. To se može tumačiti i kao kršenje Ohridskog sporazuma, proisteklog iz Francusko-nemačkog plana, čije odredbe su sada i zvanično postale sastavni deo pregovaračke pozicije za Poglavlje 35. To znači da, ukoliko Srbija ne bude napravila pomak u dijalogu sa Prištinom i sprovođenju Ohridskog sporazuma, neće biti moguć napredak u daljem otvaranju pregovaračkih klastera", ocenjuje Štiplija.

Koji deo pomoći iz evropskog Plana rasta će Srbija uspeti da iskoristi zavisiće i od napretka Srbije u drugim oblastima - u reformi vladavine prava, reformi demokratskog sistema i usklađivanju sa spoljnom politikom EU. Jedan od uslova je i ispunjavanje preporuka ODIHR-a vezanim za izborni proces.

"Ukoliko Evropska komisija ostane dosledna u svom stavu da će sredstva iz Plana rasta biti uslovljena reformama, onda će se mnogo veći akcenat staviti na pitanja vladavine prava i demokratskih institucija. Iako je najviše sredstava iz ovog Plana opredeljeno za Srbiju, pitanje je da li su ta sredstva dovoljna da motivišu vlasti u Srbiji da unaprede stanja u ovim oblastima. Iz dosadašnjeg iskustva možemo da vidimo da bi Beograd ta sredstva mogao lako da dobije od partnera na Istoku, koji ne mare za vladavinu prava", ocenjuje Štiplija iz Centra savremene politike.

Srbija i region

A, usaglašavanje Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije odavno više nije samo tema kojom se bavi EU, već je ta tema postala interesantna i za region.

Dok zvanični Beograd sebe vidi kao garanta stablinosti Zapadnog Balkana, pojedine susedne zemlje neodlučnost Srbije da uvede sankcije Rusiji i svoju spoljnu politiku uskladi sa politikom EU upravo vide kao pretnju po stabilnost u regionu.

Primera radi, hrvatski ministar spoljnih poslova Goran Grlić Radman tako je krajem februara poručio da bi "maligdni uticaj Rusije na Srbiju mogao da naruši stabilnost Zapadnog Balkana".

"Vučić i njegova politika mora odlučiti na kojoj će stolici sedeti, neudobno je sedeti na dve stolice. On ne bi trebao imati veliku dilemu. Vučić može biti trabant i satelit Rusije, ali neće se dopustiti uticaj Rusa, ili drugi maligni uticaji koji bi narušili stabilnost Zapadnog Balkana", rekao je tada Grlić Radman.

Zvanični Beograd tada je odgovorio podjednako oštrim tonom. Predsednik Aleksandar Vučić tu Radmanovu poruku ocenio je kao pretnju upućenu građanima Srbije.

"Hrvatski ministar ne samo da se brutalno meša u unutrašnje stvari Srbije, već po običaju laže i vređa srpski narod i preti građanima Srbije. Grlić Radman je jedno u pravu, možda sam ja nečiji trabant, možda i vartburg, možda i fića, ali nikada nisam bio ničiji potrčko i sluga, što se za Grlić Radmana ne može reći. Da ne idem daleko u prošlost, bilo bi suviše bolno", odgovorio je Radmanu 24. februara ove godine Aleksandar Vučić.

"Neusklađenost sa spoljnom politikom EU, Srbiji nanosi štetu"

"Na zvanični Beograd se ne gleda kao na iskrenog partnera evropskih država. Na Srbiju se ponovo gleda kao na problem, a ne rešenje u regionu Zapadnog Balkana“, ocenjuje Štiplija.

Sagovornik Insajdera dodaje da "u ključnim momentima koji će obeležiti istoriju Evropskog kontinenta, kao što je početak rata u Ukrajini, Srbija nije pokazala punu solidarnost sa ostalim državama Evropske unije, ali ni državama Zapadnog Balkana koje su takođe kandidati, ili potencijalni kandidati za članstvo u EU“.

"Imidž države je teško izgraditi, ali ga je lako izgubiti. Vlasti u Beogradu godinama nisu gradile partnerske odnose ni sa državama regiona, ni sa partnerima u EU. Posledice toga su vidljive i ostaće kao teret budućim vlastima da se njima ozbiljno bave", zakljuluje Štiplija za Insajder.

Na međunarodni i regionalni položaj Srbije umnogome će uticati ishodi glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i Savetu Evrope. Iako suženog manevarskog prostora, stav Srbije po pitanju ta dva glasanja je poznat.

Već sredinom maja će se videti kakvu će i koliku spremnost pokazati Srbija da prihvati ishode glasanja u GS UN i SE i time nastavi da gradi imidž države na evropskom putu. Dodatno, postaće poznato i kako će Srbija svoj proevropski kurs do kraja uspeti da uskladi sa za sada čvrstim stavom o neuvođenju sankcija Rusiji.

Izvor: Insajder