Mere protiv maloletničkog kockanja: Da li izmene Zakona zaista rešavaju problem? (VIDEO)
Vlada je usvojila Izmene i dopune Zakona o igrama na sreću koje uvode brojne zabrane i ograničenja za maloletnike kada je u pitanju kockanje i onlajn klađenje, koje su procenjene korisnim. Pitanje je, međutim, da li će novine rešiti problem velikog broja kladionica u blizini škola, na šta se godinama ukazuje kao na ključni problem porasta zavisnika među mladima. I postojeći zakon predviđao je da kladionice moraju da budu udaljene najmanje 200 metara od škola, međutim, činjenica je da se u praksi to pravilo kršilo - bez posledica. Zato se postavlja pitanje da li će i šta će rešiti izmene koje je Vlada Srbije usvojila - i o kojima će glasati poslanici.
U Srbiji ima oko 2.900 sportskih kladionica, što je tri puta više spram broja stanovnika nego, na primer, u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji ili čak šest puta više nego u Španiji. Po tome je Srbija druga u Evropi, odmah iza Malte, pokazuju podaci Udruženja priređivača igara na sreću.
Dodatni problem je to što su često u blizini škola. Opština Novi Beograd ima 30 osnovnih i srednjih škola, dok na njenoj teritoriji ima 119 objekata za igre na sreću, podaci su Uprave za igre na sreću. Kako su zabeležili novinari Insajdera, samo u neposrednoj blizini Osnovne škole “Kralj Aleksandar I” u Novom Beogradu ima ih četiri.
“Ono što ja mogu da kažem je da članovi udruženja AGOS, znači priređivači igara na sreću u potpunosti ispunjavaju zakonske obaveze što se tiče udaljenosti. Milsim da svi poštuju ovu odredbu zakona, a ono što mogu da kažem je da članice AGOS-a poštuju ne samo ovu, nego i sve odredbe zakona”, istakao je Dragan Škrbić iz Udruženja priređivača igara na sreću AGOS.
Ako se udaljenost od 200 metara meri kao što je navedeno u zakonu, putanja bi počela od najbliže ivice zgrade škole, kroz dvorište do izlaza, zatim trotoarom, a onda prelaskom pešačkog prelaza do ulaza u automat klub u kome se priređuju igre na sreću. Ovako zakonom propisanim merenjem putanja od škole do kockarnice je duža nego što u realnosti jeste.
47...48...49...50. Ovoliko koraka je bilo potrebno novinarima Insajdera da dođu od najbliže kladionice od ivice ograde osnovne škole. Međutim, prema zakonu, merenje se sprovodi drugačije i možda formalno ispunjava uslov, ali je očigledno da se iz školskog dvorišta vidi kladionica i da može biti lako dostupna učenicima.
Ovakvih primera je mnogo u Beogradu. Podatak koji svakako zabrinjava jeste da u glavnom gradu, prema zvanicnim podacima, ima gotovo tri puta više kladionica nego osnovnih i srednjih škola.
I dok Institut za javno zdravlje Batut upozorava da se sve veći broj građana suočava sa problemom zavisnosti od kockanja, broj novootvorenih kockarnica je iz godine u godinu sve veći. Blizina kockarnica ima najveći uticaj na mlade koji tek počinju da se kockaju, upozoravaju iz SOS centra.
“Kada sam ja počinjala sa radom, prosek godina patoloških kockara je bio 35 godina, sada je to već 19 - 20 godina, što znači da oni počinju sa 13 godina u sedmom razredu da flertuju sa kockom. Ne postaju odmah patološki kockari, naravno, ali nakon godinu, dve ili tri, u zavisnosti od količine dobitaka. Ne bi se oni navukli da ne dobijaju s vremena na vreme. U zavisnosti od tempa dobitaka, tako se i navuku, uslovno rečeno, na kocku”, istakla je Jelena Manojlović, psihoterapeutkinja iz SOS centra za prevenciju i lečenje.
Da bi kladionica ili bilo koji objekat igara na sreću počeo da radi neophodna je potvrda o udaljenosti od najbliže obrazovne ustanove. Njeno merenje na terenu dosad je obavljao Republički geodetski zavod, a prema predloženim izmenama zakona ubuduće će biti obavezno i mišljenje veštaka saobraćajne struke. Na pitanje novinara Insajdera ko može posle svega da garantuje da će zakon ubuduće biti poštovan i da će biti adekvatne i kontrole i sankcionisanja, nisu odgovorili ni Ministarstvo finansija, ni Uprava za igre na sreću, ali ni Republički geodetski zavod.
Izvor: Insajder