Milica Andrić Rakić u Markeru: U kosovskoj javnosti postoji animozitet prema Zajednici srpskih opština (VIDEO)

„Ukoliko se u tim ključnim oblastima ta integracija ne sprovede kako treba mi ćemo imati masovno iseljavanje srpske zajednice sa Kosova i mislim da je to ono što je u nekoj meri međunarodna zajednica shvatila. Njima više nije bitno da li će Kosovo postati monoetničko usled nasilja ili usled masovnog iseljavanja Srba zbog loše integracije jer poruka zemljama u regionu je ista, ako se to desi, a ta poruka će biti multietničke države ne mogu da opstanu“, istakla je članica nevladine organizacije “Nova društvena inicijativa” iz Kosovske Mitrovice Milica Andrić Rakić.

Školstvo i zdravstvo u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji i dalje funkcionišu u okviru srpskog sistema. Milica Andrić Rakić ocenila je da je neki minimum koji bi zajednica trebalo da ima jesu nadležnosti u tim oblastima.

„To su sve stvari koje bi užasnuo negativno uticale na zajednicu i zato se tako dugo i nije govorilo o tome. To je praktično tabu tema integracija zdravstva i obrazovanja i mislim da bi to trebalo da budu ključne ingerencije Zajednice srpskih opština. Iz moje vizure trebalo bi da budu izvršna ovlašćenja“, objasnila je Milica Andrić Rakić.

Srbi sa severa Kosova napustili su institucije 5. novembra. 2022. godine a zahtev koji oni postavljaju pred prištinske institucije kako bi se vratili u sistem je formiranje Zajednice srpskih opština. Članica nevladine organizacije “Nova društvena inicijativa” iz Kosovske Mitrovice rekla je da je teško videti kako bi ZSO trebalo da izgleda. 

„Iz perspektive osobe koja živi na Kosovu jasno je da  određeni nivo razlike između sistema koje opslužuje srpsku zajednicu na Kosovu i onog koji opslužuje većinsku zajednicu ipak mora da postoji iz prostog razloga što su konkretno zdravstvo i obrazovanje u kosovskom i srpskom sistemu jako različiti. Na Kosovu posebno zdravstveni sistem funkcioniše više na američki način, dakle vi kupujete privatno zdravstveno osiguranje. To je nešto što je građanima iz Srbije tj. svima onima koji imaju to socijalističko nasleđe nešto zastrašujuće“, istakla je Milica Andrić Rakić.

Vlasti u Prištini se godinama unazad pozivaju na odluku Ustavnog suda u Prištini da određeni delovi Briselskog sporazuma, kako stoji u obrazloženju, nisu u duhu kosovskog Ustava. Članica nevladine organizacije “Nova društvena inicijativa” iz Kosovske Mitrovice objasnila je da je po njenom mišljenu sav taj populizam doprineo da se u kosovskoj javnosti stvori taj animozitet prema Zajednici srpskih opština i ako se krenulo u formiranje odmah po potpisivanju 2013. godine.

„Krenulo se u ozbiljno prilagođavanje pravnog okvira da bi se formirala zajednica i tada je krenula izmena pojedinih zakona konkretno predložila se izmena zakona o promociji prava zajednica koji uređuje funkcionisanje konsultativnog veća za zajednice a čiji stalni član je trebalo da postane Zajednica srpskih opština prema sporazumu iz 2013. godine. Dakle krenulo se bilo u taj proces odmah 2013. godine sa izmenama zakonodavnog okvira na Kosovu ali isto tako je odmah tada blokirano i onda već od kraja 2015. godine sprovodilo proteste protiv korupcije tu se pojavljivalo nekoliko hiljada građana i onda kada su tome dodali i Zajednicu srpskih opština tada su famozno iskovali kovanice "Zajednica neće proći" ili "Ne zajednica" i od onda se napravio bauk u kosovskoj javnosti kada je Zajednica u pitanju“, objasnila je Milica Andrić Rakić i dodaje da je mnogo bitnije za srpsku zajednicu i generalno za nealbanske zajednice na Kosovu zakon o međuopštinskoj saradnji.

„Taj zakon omogućava da već sada opštine mogu da formiraju zajednička administrativna tela koja će deliti neku od nadležnosti opština. Dakle zakon o asocijaciji opština je u suštini kopija zakona o nevladinim organizacijama i on nije taj ključni deo Ahtisarijevog plana koji se odnosio na decentralizaciju i na jačanje lokalnih samouprava“, istakla je Milica Andrić Rakić.

Briselski sporazum potpisan je 2013. godine. Međutim skoro deset godina od potpisivanja tog sporazuma on i dalje nije upotpunosti sproveden.

„Možda najočigledniji primer kršenja onoga što je dogovoreno u Briselu, bila su to naprimer apelaciona veća koja su trebala da se formiraju za slučajeve koji dolaze iz srpskih sredina na Kosovu i u kojima bi većinski studijski panel trebalo da bude sačinjen od sudija srpske nacionalnosti“, rekla je Milica Andrić Rakić i dodaje da se pored Briselskog sporazuma krši i Ustav Kosova.

„Poslednjih godinu dana imali smo kršenje ne samo Briselskog sporazuma već i dve tačke Kosovskog ustava, pri čemu su policijske poslove na severu obaljale monoetničke albanske jedinice. To nije bilo ni u skladu sa sporazumom ni u skladu sa Ustavom Kosova gde se nalaže da policijske poslove u manjinskim sredinama treba da vrše jedinice koje odražavaju etničku strukturu tih sredina u kojima vrše policijske poslove“, zaključila je članica nevladine organizacije “Nova društvena inicijativa” iz Kosovske Mitrovice Milica Andrić Rakić.

Izvor: Insajder