Milica Kovačević za Marker: Popis u Crnoj Gori se pretvorio u političku kampanju zbog samo tri pitanja (VIDEO)
Milica Kovačević, programska direktorka Centra za demokratsku tranziciju kaže za Marker da ključni problem kod popisa u Crnoj Gori stoji u tome da je u poslednjih nekoliko godina na sceni jedna ekstremna politička polarizacija koja je, između ostalog, omogućila u prethodnoj godini pad dve vlade, neprestanu političku krizu i da to odgovara i onome na šta je upozoravano, a što je jedna od UN preporuka gde se ne preporučuje da se popis provodi u periodima političke ili bezbednostne nestabilnosti, te da su tri, od ukupno sto pitanja, pretvorila popis u političku kampanju.
“Nažalost, ta preporuka je u prethodnom periodu relativizovana, čak i banalizovana da bismo mi sad došli zaista u situaciju da čak i ako se izvrše sve tehničke pripreme, ambijent je takav da imamo najavljeni bojkot, da imamo već bezbednosne pretnje i za popisivače i građane, da imamo nedozvoljene uticaje i susednih država u prvom redu iz Srbije, nedozvoljeno uplitanje verskih zajednica i da sve to stvara jednu atmosferu gde to više nije neko pitanje običnog statistike nego centralno-političko pitanje”, kaže Milica Kovačević.
Ona dodaje da se sve u političku kampanju pretvorilo zahvaljujući samo trima od ukupno oko sto pitanja koja će građanima biti postavljena na popisu.
“To su pitanje nacije, vere i jezika. I to su identitetska pitanja koja su decenijama ključna tema crnogorske politike i crnogorskih izbora. Ali možemo reći da u poslednjih nekoliko godina su zapravo proterale iz politike sve druge teme i da mi zapravo više ne govorimo ni o sadašnjosti ni o budućnosti nego govorimo o prošlosti, govorimo o identitetu. To je postavljeno kao vrhunsko pitanje i vrhunski prioritet. Prioritizirale su ga i političke partije u Crnoj Gori. Prioritizira se i u regionu i od svih onih koji su zainteresovani za Crnu Goru. Iako to u suštinskom smislu po definiciji onoga što je Crna Gora a to je građanska država, nema nikakvog značaja. Zato što u Crnoj Gori ne bi smelo da se dogodi da vam to koje ste nacije ili vere bude bilo kakva privilegija ali bilo kakva smetnja u ostvarivanju svojih prava. I izlaz iz te političke situacije nije ni brz ni jednostavan zato što taj ambijent nije kreiran jednokratno nego se kreirao kroz duži period. Međutim, to je negde bilo naša pretpostavka, i mi smo tu priču pokrenuli pre tri godine zahtevajući da se ta tri pitanja ne postavljaju na popisu s toga što ona nisu neophodna.", naglašava Milica Kovačević.
Ona dodaje da najveći broj država EU ne prikuplja te podatke kroz popisivanje, te da mandatar Milojko Spajić predlaže odlaganje popisa za mesec dana, iako još nije postao premijer, odnosno vlada nije formirana.
“Popis je trebalo da počne u sredu 1. novembra, najverovatnije će biti odložen za 1. decembar. Da li to nešto menja i šta bi trebalo da se uradi u tih mesec dana? Mi smo juče pozdravili tu odluku mandatara Spajića kao ispravnu. Imamo utisak da je većina crnogorske javnosti tu odluku dočekala sa nekim olakšanjem. Ona zaista još nije formalizovana jer je još uvek na snazi uredba koja definiše da popis počinje u sredu i traje do 15. novembra. Tehnička vlada na čelu sa Dritanom Abazovićem je odbila da odloži popis, ostavlja to narednoj vladi za koju je pitanje kako će to stići i da li će ona biti izabrana u ponedeljak ili utorak iduće sedmice. Sad je to dilema i za Monstat i za one koji popis implementiraju. Ali čini se da je odluka razumna zato što se popis koji bi počeo u ovim okolnostima ne bi završio 15. novembra i ne bi se završio mesecima. I verovatno bi godinama bio pitanje koje bi opterećivalo crnogorsko društvo”, navodi Kovačević.
Ona naglašava i da joj odlaganje deluje kao pružanje šanse dijalogu za koji bi očekivali da bude zaista inkluzivan i da dovede do nekog kompromisa koji bi podrazumevao i kontrolu kojom su svi zadovoljni.
Milica Kovačević kaže da očekuje približavanje i povećavanje razumevanja oko toga da se radi o demografskim i ekonomskim podacima koji su potrebni za planiranje javnih politika i da popis treba da bude o tome, a ne prikupljanje municije za nacionalističke projekte u vidu prebrojavanja po etničkoj ili verskoj osnovi.
Šro se tiče bojkota popisa koji je najavio DPS, ona kaže da to nije samo pitanje toga ko će vam otvoriti vrata, nego i toga da je generalno, na nivou Crne Gore, prijavljeno manje popisivača nego što je bilo potrebno i da su u nekim opštinama ti brojevi takvi da se popis teško može realizovati.
“Dakle, uz najavu bojkota, uz ovakvu političku klimu, ljudi nisu voljni da idu od vrata do vrata i da postavljaju vrlo osetljiva i lična pitanja od kojih su čak možda ova identitetska najjednostavnija. Tu su i pitanja o obrazovanju, o imovinskom stanju, o invaliditetu, o zdravstvenom stanju. I to sve stvara jedan ambijent u kojem je popis vrlo teško realizovati”, zaključuje sagovornica Markera.
Izvor: Insajder