Ministar Martinović za Insajder: „Narodna skupština nije ni opera ni pozorište, pa padne i poneka teška reč" (VIDEO)
Da li će i kada građani Srbije prestati da gube sate i sate u redovima pred organima državne uprave? Zbog čega ni jedna cela decenija nije bila dovoljna da se izvrši reforma javne uprave? Kako državne organe primorati da rade transparentno i dokle će trajati bitka građana i organa vlasti za informacije od javnog značaja? Kako zaustaviti kršenje prava na privatnost građana, a posebno ranjivih društvenih grupa? Ovo su bila samo neka od pitanja za gosta Insajder Intervjua, ministra državne uprave i lokalne samouprave, Aleksandra Martinovića.
Zbog "paklene atmosfere" u republičkom Parlamentu, koja podseća na onu iz 90-ih, kako je rekao autor i voditelj Insajder Intervjua, Jugoslav Ćosić, emisija je otvorena upravo pitanjem o trenutnoj situaciji u Parlamentu, i upotrebi reči kao što su: "moralne nakaze", "umukni!", "izdajico!", "lopovi!", "na mesto!", "rušitelji", "nacisti", "podanici Viole fon Kramon",optužbi sa 'hibridni rat', pa gotovo i fizičkim obračunima.
Autor i voditelj Insajder Intervjua pitao je zato gosta ko je odgovoran za takvu atmosferu.
„Parlamentarni život je buran u svakoj državi pa i u našoj", rekao Martinović. Ipak na komentar da su ovakve reči, tonalitet, izrazi i optužbe zaista retki u Evropi, ministar je imao repliku: „To vam se čini zato što je prethodni saziv Parlamenta po svojoj strukturi bio mnogo jednostavniji nego što je ovaj sad.
Narodna skupština Republike Srbije danas ima oko 15 poslaničkih grupa, ako se ne varam, tako da je ušao veliki broj političkih stranaka zbog sniženog cenzusa sa 5 na 3 posto. Mislim na političke stranke iz opozicije koje su sad pune želje da pokažu neke svoje ideje, da ponude neka alternativna rešenja za politiku koju vodi Vlada Republike Srbije i normalno je da u takvoj jednoj atmosferi padnu i poneke teške reči."
Na pitanje da li je u redu da poslanici jedni drugima govore "na mesto!", ministar je odgovorio da to rade poslanici opozicije, direktno prozivajući pojedince, pa je podvukao: „Narodna skupština nije opera. Narodna skupština nije pozorište. U svakom parlamentu se vodi rasprava a pogotovo u situaciji u kojoj se nalazi Repulblika Srbija, gde imate mnogo odvojenih tema koje zanimaju građane Srbije.
Tu i poslanici vlasti i poslanici opozicije imaju šta da kažu, i onda kad se dođe do nekih pitanja oko kojih se bitno razlikujemo padne i po neka teška reč, ali ja ne vidim da se desilo u Skupštini nešto strašno", insistirao je Martinović koji nije prihvatio da vladajuća stranka diktira atmosferu u Parlamentu, već je Jugoslavu Ćosiću zamerio da je subjektivan i suviše kritičan kada su u pitanju poslanici SNS.
NVO u džaku za udaranje do cepanja - politička metafora ?
Tema Intervjua bile su i prijave za kršenje Kodeksa za ponašanje narodnih poslanika, koje postoje i protiv samog ministra Martinovića, iz vremena dok je bio šef poslaničkog kluba SNS-a. Jedna prijava je zbog izjave o nevladinim organizacijama koje "treba strpati u jednu vreću i tući sve dok ne bude pocepana", kako je tada rekao, a sada je na pitanje da li je tada zaista mislio o upotrebi sile rekao da je u pitanju bila "politička metafora".
Podsetimo, Martinović je tada rekao tačno: „Mi iz SNS-a šaljemo jasnu poruku - mi ćemo sve te koji su sebe stavili u tu vreću da udaramo dok je ne pocepamo".
Martinović je rekao na šta je navodno tačno tada mislio. „Mislio sam na pojedine predstavnike opozicionih partija, mislio sam na pojedine predstavnike nevladinih organizacija, mislio sam na pojedine predstavnike medija. Oni su u toj istoj 'političkoj vreći' koja svakoga dana 24 sata vodi najgoru moguću kampanju, pre svega protiv predsenika SNS-a i predsednika Republike, Aleksandra Vučića, a onda i protiv svih nas koji smo u SNS. I onda sam rekao da su svi oni u istoj vreći kao što i jesu, i da ćemo mi politički da udaramo po toj vreći, dok je ne pocepamo".
Na komentar da tada nije rekao 'politički' već samo 'udaraćemo dok je ne pocepmo' i da bi drugačije zvučalo da je rečeno to 'politički udarati', Martinović je pitao: „Pa dobro, je l' nekome od tih ljudi fali dlaka sa glave?" i odmah odgovorio: „Ne fali im nikom ništa."
Druga prijava koja postoji protiv Martinvića je prijava CRTE zbog, kako oni kažu "neistina i neosnovanih optužbi na račun programskog direktora, (Raše) Nedeljkova. „Pominjali ste njega, pominjali ste Vukosavu Crnjanski, navodili ste njene lične podatke, gde živi, u kolikom stanu, koji tip automobila vozi”, rekao je autor i voditelj Insajder Intervjua, Jugoslav Ćosić, pa na pitanje gostu da li je normalno da jedan poslanik na taj način identifikuje nekog predstavnika nevladine organizacije, ministru nije bilo jasno zašto to ne treba da bude javan podatak, te je pokušao da zameni teze istakavši da građani imaju prava da znaju te podatke, i nastavio da se zalaže da ospori legitimnost prihoda nevladine organizacije koja je podnela prijavu protiv njega. Pokušao je da predstavnike nevladinog sektora izjednači sa političarima i javnim ličnostima za koje tvrdi da građani imaju interesovanje za finansiranje "tih ljudi". Međutim, Na pitanja o platama poslanika republike, direktora javnih preduzeća i finansije partija, rekao je: „Ministarska plata vam je negde oko 120.000 dinara", bez detaljisanja o dodtanim prihodima.
Martinović: „Pre SNS-a interneta je bio privatna stvar”
U oblasti u kojoj je Martinović ministar, odnosno o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi voditelj i gost saglasili su se da pomak postoji, međutim na pitanje zašto je percepcija građana da je to prilično sporo, ministar je rekao da stanje nije isto u svim gradovima, opštinama i filijalama institucija kao što su Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje (PIO), Republički geodetski zavod, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). „Moguće je da se (na šalterima) negde čeka duže, negde kraće, ali važno je da je država Srbija u poslednjih nekoliko godina po izveštaju UN jedna od država u svetu koje su najviše napredovale u pogledu tzv. elektronske uprave, u pogledu digitalizacije javne uprave, u najširem smislu te reči. Uneli smo u zakone čitav niz rešenja zahvaljujući kojima građani svoja prava ostvaruju mnogo jednostavnije i mnogo brže", rekao je Martinović.
Iako je jasno da je bilo pozitivnih pomaka ka digitalizaciji društva, na pitanje zašto u poselednjih 10 godina administrativne procedure još nismo unapredili, ministar kaže: „Je l' vi znate da do dolaska SNS-a na vlast mi nismo imali internet u školama? Dakle, mi smo, kada je u pitanju digitalizacija Srbije, ne samo digitalizacija javne uprave nego digitalizacija gotovo svih oblasti društvenog života, od 2012. godine krenuli od nule. Internet je bio privatna stvar, vaša i moja. Ako ga imam - imam, ako ga nemam - nemam. Mi smo 2012. godine zatekli državu u kojoj u školama nije bilo interneta, na fakultetima nije bilo interneta, u zdravstvenim ustanovama nije bilo interneta, i onda smo krenuli bukvalno od nule. I od te nule došli smo sada u situaciju da smo zemlja koja je, po relevantnom izveštaju UN-a, zemlja koja je 'najviše napredovala u postupku digitalizacije'", istakao je. Priznaje da i dalje postoje 'određeni problemi', ali ističe da slični problemi postoje u svim zemljama i da se on 'ne rešavaju preko noći, a neki verovatno neće moći nikada da budu rešeni'. „Ali da smo napravili krupne iskorake u pogledu olakšavanjima građanima da ostvare svoja prava ili da izvrše neku svoju obavezu prema državi, mislim da je to činjenica koju niko ne može da dovede u pitanje", naglašava Martinović.
U emisiji je bilo reči i o projektima preko kojih podržavaju razvoj lokalnih samouprava, kao i o njihovom finansiranju iz budžeta lokalnih samouprava, ali i iz republičkog budžeta. „Nažalost Srbija nije podjednako ekonomski razvijena decenijama unazad, tako da to je jedan problem sa kojim se mi suočavamo. Što se tiče pomoći lokalnim samoupravama zaista vodimo računa da ravnomerno rasporedimo sredstva svim lokalnim samupravama, od Subotice do Vranja, i ne pravimo nikakvu diskriminaciju", kaže ministar.
Ministar je govorio i o tzv. "platnim razredima" u sistemu raspodele budžeta kada su u pitanju plate zaposlenima koji rade u javnoj upravi. „Platni razredi su, kao takvi, uvedeni, samo što još uvek nismo došli u situaciju da možemo da ih primenimo. Jedan od razloga je bila pandemija koronavirusa, koja je bila zakočila ceo sistem, i taj sistem ujednačavanja plata u javnom sektoru. Danas se suočavamo a novim izazovima... " Nije prihvatio da se već 10 godina govori o tome, već da je to problem koji postoji decenijama i koji nije lako rešiti, pa čak ni za 50 godina. „Problem je kompleksan, i ja lično kao ministar ću se potruditi da ti platni razredi profunkcionišu", obećao je ministar Martinović, uz ogradu da to nije nadležnost samo njegovog ministarstva, već da mora da se uradi u koordinaciji svih ministarstava. Međutim, odbio je da predviđa kada bi to moglo da se desi.
Izvor: Insajder