Ministar Ristić u Insajder intervjuu: Nisam se pridružio optužbama za targetiranje predsednika niti pomenuo neki konkretan medij (VIDEO)

“Mi smo otišli na poziv ministra telekomunikacija I informatizacije zbog intenziviranja saradnje u oblasti telekomunukacija. Imali smo intenzivne sastanke najpre sa njihovim direktorom telekomuniukacija, potom sastnaci sa direktorkom beloruskih pošta, sa direktorom beloruskog telekoma I obišli smo dva najznačajnija IT parka, odnosno kompleksa a Belorusija je izuzetno napredovala u oblasti IT tehnologija.” Izjavio je u Insajder intervjuu Dejan Ristić, ministar informisanja I telekomunikacija govoreći o poseti Belorusiji. 

On je rekao da tokom posete nije bilo govora o slučaju beloruskog opozicionara Andreja Gnjota čiju ekstradiciju zahteva Minsk a koji se nalazi u kućnom pritvoru u očekivanju konačne odluke o ekstradiciji koju uskoro treba da donese apelacioni sud.

Govoreći o tenzijama u javnom prostoru i optužbama vlasti i tabloida da pojedini mediji pozivaju na fizičku likvidaciju predsednika države, Ristić je negirao da se pridružio tim optužbama. 

On je potvrdio da je njegova izjava da u Srbiji  "postoje mediji koji promovišu vršenje nasilja i omogućavaju sagovornicima da pozivaju na rušenje ustavnog poretka, na ubistva građana i nosilaca najviših državnih funkcija", autentična ali je rekao da ni u jednom trenutku nije pomenuo ni jedan konkretan medij.

”Ja ni u jednom trenutku nisam pomenuo ni jedan konkretan medij koji promoviše nasilje upravo želeći da kroz dijalog koji smo inicirali I koji počinje da daje prve skromne rezultate, afirmišemo kulturu dijaloga I da jačamo profersionalne standard u sektoru informisanja”.

 On je ocenio da je Srbija nedavno donela dobar zakon o informisanju I medijima I da je sada na redu njegova implementacija I da ministarstvo insistira na potpunom poštovanju zakona. Kao primer delovanja ministastva naveo je činjenicu da su sve lokalne samouprave u Srbiji  po prvi put sprovele konkurse za pružanje podrške medijskim sadržajima. On je dodao da je republika ove godine izdvojila više sredstava za medijske konkurse nego ikada do sada.

 Govoreći o pretnjama novinarima I komentarišući podatak NUNS-a da se samo u poslednjih mesec dana bilo šest pretnji smrću novinarima Ristić je rekao da je u Srbiji u prvih osam meseci za 40% smanjen broj ugrožavanja bezbednosti novinara ali da sa tim svakako ne treba biti zadovoljan. 

“Ovo ministarstvo se snažno suprotstavlja svakom slučaju I svakom pokušaju ugrožavanja bezbednosti novinara. Oni koji to budu činili imaće problem sa nama I mislim da je to potpuno jasna poruka”, kaže Ristić.

Dodaje da zamenica glavnog urednika novinske agencije FoNet Tamara Skrozza nije pozvala na ubistvo šefa države ili na bilo čije ubistvo u aktuelnom trenutku.

"Gospođu Skrozzu lično znam i ona nije neko ko promoviše nasilje, to je bila jedna trapava, nespretna izjava koja je izletela, koja nije bila dobro formulisana", rekao je Ristić.  

On je istakao da je u saopštenju naveo da je to bio govor mržnje, ali i da je osudio kampanju protiv Skrozze.  

Upitan da li je zaista rekao da je Skrozza izrazila žaljenje što neki od državnih zvaničnika nisu lišeni života, odgovorio je da jeste.  

Na pitanje zašto mu nije palo na pamet da se mislilo da je neko trebalo da bude uhapšen ili lustriran, Ristić je rekao da je kao istoričar drilovan da analizira istorijske izvore.  

"Ono što je Skrozza rekla je istorijski izvor, snimljena izjava, istorijski izvor prvog reda, jer je reč o audio-vizuelnom zapisu. Ona je izrazila žaljenje što se 6. oktobra se nismo probudili bez nekih ljudi, poučeni lekcijama iz istorije, pa ne želi da ulazi u detalje da ne bismo imali problema", kazao je Ristić.  

Istakao je da bi mogao da predoči lekcije iz srpske istorije o ljudima bez kojih "smo se probudili", koji nisu ni suđeni noću, niti su lustrirani noću.  

"Mi smo Karađorđa ubili tokom noći, pa smo tokom noći ubili i kralja Aleksandra i kraljicu Dragu", naveo je.  

Dodao je da Srbija ima istoriju brutalnih ubistava.  

Na navode da je Skrozza ugrožena, Ristić je istakao da svi moraju da imaju odgovornost za izgovorenu reč i da nije dobro da bilo ko kaže da u Srbiji jednog dana ne bi trebalo da se probudimo bez nekih ljudi.  

"Moramo da snosimo odgovornost za ono što izgovorimo i ono što uradimo", rekao je Ristić.

Istakao je da mediji ne treba da ustupaju prostor nekome kako bi ispoljavao verbalno nasilje ili pozivao na fizičko nasilje prema neistomišljenicima, već da poštuju profesionalne standarde i ukazao da živimo u eri nasilja, što se prelilo i na Srbiju.  

"Imamo globalni fenomen prisustva nasilja u javnom prostoru", rekao je Ristić i dodao da živimo u društvu u kojem postoji tendencija da se umesto razmene argumenata, ljudi fizički sukobljavaju.  

Kako je rekao, umesto sukobljavanja ideja i argumenata, sukobljavaju se ljudi, a Ministarstvo na čijem je čelu se protiv toga bori.  

Istakao je da dijalog koji je pokrenuo sa medijima počinje da daje rezultate i dodao da ako krenu da gase "požar po požar, slučaj po slučaj", vrteće se u krug.  

Ristić je kazao da je neophodno poštovanje nacionalnih i međunarodnih propisa i nacionalnih i međunarodnih profesionalnih standarda i poručio da za njega nema zavisnih i nezavisnih medija, profesionalnih i neprofesionalnih novinara.  

Naveo je i da su na početku neki "samozvani nezavisni mediji" odbili razgovor, a pristali su tek posle ponovljenih poziva.  

Dodao je da u prvom krugu mediji nisu želeli da razgovaraju zajedno, već pojedinačno, i da je na to pristao, a da je drugi krug sastanaka već zajednički i Ministarstvo se nudi kao jedna od platformi za razgovor.  

Kako je rekao, nije zadovoljan stanjem u javnom informisanju i postoji potreba da se nešto uradi, ali i volja da se nešto uradi, ali je ukazao da stvari ne mogu da se promene preko noći.  

Smatra da je za ova četiri meseca poslao najjaču poruku da niko ne sme da ugrožava bezbednost novinara, ali istovremeno i da svi moramo da se trudimo da budemo profesionalni i odgovorni.  

Na pitanje da li se u Srbiju vraća verbalni delikt, Ristić je to negirao, a kazao je da direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović nije ni privedena na razgovor, ni zadržana, već je pozvana na razgovor, ali ne može da da kompetentan odgovor jer nije ministar unutrašnjih poslova.  

Upitan da li spiskove nepoželjnih u demokratskoj zemlji može da pravi jedan čovek, Ristić je kazao da takve odluke donose odgovarajuće službe i dodao da ni u Srbiji to ne radi jedan čovek.  

"Hajde da neke stvari ne preuveličavamo. Svaka država ima pravo da uskrati gostoprimstvo nekome i svaka država ima pravo da pozove na informativni razgovor svakog svog građanina ako državni organi dođu do zaključka da za time postoji potreba i to ne treba zloupotrebljavati", rekao je Ristić.

 Govoreći o telekomunikacijama i optičkom umrežavanju Srbije Ristić je rekao da će do kraja 2025 godine sve škole, svi školski objekti i sva mesta u Srbiji dobiti optički Internet.

Izvor: Insajder