Ministarka Tanasković: Vlada ispunila sve majske zahteve poljoprivrednika, protesti u novembru bili politički (VIDEO)
“Sve smo dugove izmirili do 31.12.2023. godine, ostao je samo deo koji je namenjen poljoprivredmicima kojima je novac odobren ali nismo stigli da procesuiramo to jer nije protekao zakonski rok od 15 dana. To su slučajevi u kojima je nešto dopunjavano ili je menjano”, izjavila je gostujući u Insajder intervjuu ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede, Jelena Tanasković, govoreći o subvencijama i obavezi države prema poljoprivrednicima.
Ona je ocenila da je vlada prihvatila i ispunila sve majske zahteve poljoprivrednika uključujući i povećanje subvencija po hektaru sa 9 na 18 hiljada dinara, kao i povećanje subvencija po grlu sa 25 hiljada dinara na 40. Ona je rekla da jedina tačka koja je bila neprecizno definisana nakon majskih pregovora suštinsko uređenje tržišta i rešenje problema sa skladištarima a za proteste poljoprivrednika u novembru izjavila je da su bili vrlo konkretno politički obojeni.
Na pitanje da li je ministarstvu poljoprivrede poznato koliko tačno skladišta postoji u Srbiji Tanasković je potvrdila da država nema jasan podatak o tome koliko ima skladišta, kako su ona uređena i pod kojim uslovima: “Završen je taj popis, ja sam lično formirala komisiju i imamo oko 790 skladišta otprilike i o tome ćemo razgovarati na sledećem sastanku.”
Komentarišući činjenicu da je prosečna starost vlasnika poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji 61 godina, da je tek svaki 14. vlasnik mlađi od 40 godina, kao i da je 86% traktora u Srbiji starije od 20 godina, Tanasković je je rekla da je to tačno ali da su promene koje je uvelo ministarstvo već dovele do promene starosne strukture kao i da će promene od ove godine dovesti do drugačijeg stanja I ozbiljnog poboljšanja: “Pšenicu pokrivamo sa 46 procenata, kukuruz pokrivamo 40 procenata I suncokret 50. Isto to smo uradiili i u stočarstvu.”
Na pitanje da li ta povećanja samo pokrivaju pad otkupnih cena jer je otkupna cena kilograma pšenice u 2022. godini bila 42 dinara a u 2023. godini 20, ona je rekla da je to pitanje tržišta i trenutne situacije a da su mere vlade trajne.
“Tačno je da u ovom trenutku imamo velike zalihe žitarica ali vlada radi na otvaranju novih mogućnosti za plasman“, dodala je ministarka.
Komentarišući činjenicu da je cena đubriva, koja je visoka, jedan od najvažnijih faktora u poljoprivrednoj proizvodnji a da u Srbiji postoji samo jedna fabrika đubriva, u Šapcu, Tansaković je rekla da vlada intenzivno radi na privlačenju stranih direktnih investicija a isto tako poziva i domaće privrednike da otvore fabrike đubriva kako bi Srbija u tom smislu bila potpuno nezavisna, kao I da nudi iste subvencije I domaćim I stranim investitorima: “Od prošle godine smo u taj sistem subvencija uvrstili i poljoiprivredu tako da i ona može da konkuriše za subvencije kao i sve druge privredne grane.”
Govoreći o proizvodnji mleka, Tanasković se složila sa podatkom da je, prema podacima o finansiranju kroz subvencije, fond krava za proizvodnju mleka u poslednjiim godinama prepolovljen ali da država sa poslednjim povećanjima subvencija brani primarnu proizvodnju i da obezbeđuje osnovu za mnogo bolju situaciju u budućnosti.
“U ovom sada trenutku ako neko želi da uđe u stočarstvo, njega junica košta oko 3.000 evra. Sada država daje oko 170.000 dinara za kupovinu junice i još 40.000 dinara po grlu i 19 dinara po litri mleka. Ako uzmete da prosečno simentalska rasa daje oko 6.000 litara dobićete jasnu računicu da u 2024. godini sa subvencijama koje dajemo, pokrivamo 74% troškova za jednu kravu koju neko gaji i čuva ali ne ulazimo u to kolika će biti otkupna cena mleka”, ističe ministarka.
Ona je rekla da je ministarstvo svesno činjenice da je stočni fond opao, da je samo fond koza, ovaca i pčela porastao i da to ne negira ali da su upravo zbog toga porasle subvencije po grlu za 60 procenata kao i da je plan ministarstva da svake sledeće godine raste za 10%.
Izvor: Insajder