Mirković o Savetu REM-a: "Kada je naša zemlja u pitanju i ovdašnja vlast, sve se radi u poslednjem trenutku“ (VIDEO)

"Pitanje izbora saveta REM-a postaje pitanje od kojeg zavisi sprovođenje plana reformske agende. Savet REM-a je bitan da bi se otvorio klaster 3, u okviru kojeg je poglavlje koja se zove Mediji i informaciono društvo, koje se bavi sprovođenjem zakona o elektronskim medijima i Savetom REM-a. Tako da, kao i uvek, kada je naša zemlja u pitanju i ovdašnja vlast, sve se radi u poslednjem trenutku“, rekao je Mirković u emisiji 3D na Insajder televiziji. 

On veruje da bi se vlast koja je sve odlagala do ovoga trenutka, da je znala u kakvoj atmosferi će se odvijati izbor za članove budućeg Saveta REM-a, sigurno potrudila da to uradi mnogo ranije, zato što sada, izbor članova Saveta REM-a dobija jednu potpuno drugačiju konotaciju, te da mu se čini da neka vrsta troduple lupe radi monitoring tog procesa. 

Mirković kaže da je za provedene tri godine u Ministarstvu kulture i informisanja, kao pomoćnik ministra video da ako ima političke volje, može se sve dovesti u red.

"Taj period od 2013. do 2016. godine je period u kojem je recimo 2014. godine, Srbija bila najbolje plasirana na listi medijskih sloboda nevladine organizacije Reporteri bez granica. Nikada, ni pre ni kasnije, Srbija nije bila bolje plasirana. Bila je na 54. mestu, sada smo na 98. mestu. Na sopstvenom primeru sam pokazao da ako postoji politička volja i ako postoje pravi ljudi na pravom mestu, neskromno, vi možete da pomerite brda i planine. Ako toga nema, možete da pokušavate sve moguće i nemoguće i rezultat se neće desiti“, dodaje on. 

Na pitanje da li postoji volja u medijima i da li uopšte vidi da je medijima stalo da se stvari postave na svoje mesto; kao i da li mediji moraju nekako da prihvate tu samoregulaciju, odgovara da mediji koji su vodeći i najuticajniji već nekoliko godina, a možda i celu deceniju, nisu baš preterano zainteresovani da dođe do promena i da je to potpuno razumljivo. 

"Zašto bi se oni lišavali pozicije u kojoj se trenutno nalaze? Dolazimo do toga koliko ljudi unutar saveta REM-a mogu da donesu tu promenu. Postojeće stanje je zapravo status quo, koji odgovara. Ja mislim da je za promene nužno da u savetu REM-a postoji dvotrećinska većina. To u drugim rečima znači da postoji šest kandidata i kandidatkinja koje mi u ovom trenutku među predloženim kandidatima i predlagačima imamo“, navodi Mirković. 

Dodaje da ne treba zaboraviti da je REM jedna od ključnih stavki u izveštaju i preporukama ODIHR-a. I da se od radne grupa, koju je oformila predsednica parlamenta, u kojoj je, između ostalog, predsednik Nemanja Nenadić, očekuju neki pomaci.  

"Ako govorimo o tome da 2027. treba da dođe do redovnih izbora, ako hoćete evolutivne promene, ako hoćete da stvari počnu da se menjaju zakonom utvrđenim procesom; onda je sada vreme da se izmeni sastav Saveta REM-a, jer će on odlučivati o novom upravnom odboru javnih medijskih servisa. Upravni odbori javnih medijskih servisa raspisuju konkurs i odlučuju ko će biti novi generalni direktor. Vi znate isto tako da generalni direktor odlučuje i u značajnoj meri se pita ko će biti urednici. Znači, Upravni odbor se pita kako će izgledati programski savet javnih medijskih servisa. To je sve sistem spojenih sudova i ne treba da se pravimo ludi i da kao ne poznajemo procedure. Prema tome, ako nećemo evoluciju, ja samo želim da čujemo od onih koji neće da idu tim putem šta oni očekuju i sa jedne i sa druge strane“, ističe Mirković. 

Na pitanje - da li postoji realna opasnost da će, ako bude izabran za člana REM-a, ipak raditi pod pritiskom - odgovara da će pritisak biti sigurno izuzetan. 

"Očekujem da, koliki pritisak bude sa jedne, biće i sa druge strane. Značajan deo javnosti koji je nezadovoljan medijskom ponudom će sigurno očekivati da određene televizije apliciraju za petu nacionalnu frekvenciju. Niko još uvek nije razgovarao o tome, zašto peta? Može da bude i 3, a može da bude i 15 nacionalnih frekvencija. Imamo digitalni etar i vi morate da konsultujete Ratel kao drugo nezavisno telo koje će vam reći, tehničke mogućnosti su takve, a onda ćemo da vidimo koliki je reklamni budžet koji može da podnese toliko stanica. Znači, pritisak će biti sa te strane od onih koji očekuju drugačiju medijsku sliku, kao što će isto tako biti veliki pritisak onih koji žele da stopiraju bilo kakve promene“ ističe Mirković. 

Na izjavu Dušana Marića, poslanika SNS, na sednici Skupštinskog odbora za kulturu i informisanje na kojoj su se razmatrali kandidati za sastav Saveta REM da je "logično da ćemo mi imati presudan uticaj na REM i tako će biti dokle sveta i veka. Jednog dana kada vi na izborima osvojite vlast, opet ćete vi imati presudan uticaj na izbor članova Saveta Rema i na njegov rad.", i pitanje do kada će medijsko pitanje biti političko umesto pitanje profesije i etike, odgovara da je to, u suštini, potvrda onog što je viđeno na toj sednici Odbora. 

"Oni ne ispunjavaju kriterijum da budu predlagači kandidata za Savet REM. Isto tako, više nego jasan konflikt interesa postoji kod određenih kandidata i kandidatkinja. Odbor za kulturu i informisanje ignoriše tu činjenicu što je krajnje zabrinjavajuće. Ono što ja mogu da poručim članovima Odbora za kulturu i informisanje je da još uvek nije kasno. U ponedeljak 30. ako sam dobro obavešten, oni će zaključiti tu listu predlagača i kandidata i da se sa te liste sklone one koji ne ispunjavaju te uslove. Zato što ako kandidati i predlagači ostanu u procesu, da bi se došlo do dva krajnja kandidata koji onda idu u skupštinsku proceduru, što bi trebalo da se desi posle 20. januara“, kaže Mirković. 

Na pitanje da li očekuje nekakve postupke protiv konkretnih lica i od strane tužilaštva zbog prisluškivanja novinara i da li će tužiteljka Zagorka Dolovac, obratiti pažnju na to, odgovara da se radi o jednoj veoma uznemirujućoj vesti. 

"Moram da dodam i činjenicu da je, ako pratimo analizu Stalne radne grupe za bezbednost novinara, bez obzira na to što ministar govori da imamo pad broja pretnji i ugrožavanja novinara, to možda važilo za jedan deo ove godine. Sve što se događalo tokom jeseni  je na neki način vratilo stvari unazad i pokazalo suštinski problem koji se tiče bezbednosti novinara i novinarki u našoj zemlji. Čini se da je vrlo teško da takva tema prodre na prve strane novina, medija i nisam siguran ni da će vlast biti mnogo spremna da se dublje time pozabavi, zato što postoje neki drugi prioriteti. I koliko god to delovalo skandalozno, plašim se da kako se budu tenzije u društvu povećavale, kako nervoza kod vlasti bude rasla, da će se pribegavati drastičnijim merama koje se suprotstavljaju slobodi izražavanja i slobodnom radu novinara i novinarki. I u tom smislu tumačim i zloupotrebu digitalnih tehnologija koje omogućavaju špiuniranje“, zaključuje u razgovoru za emisiju 3D Saša Mirković, nekadašnji direktor Radija i TV B92 i bivši pomoćnik ministra za informisanje.  

Izvor: Insajder