Miroslav Aleksić u Insajder Intervjuu: Nema zdravorazumskog objašnjenja za projekat Jadar (VIDEO)

 Na pitanje da li skupštinskoj sednici na kojoj će se raspravljati o Predlogu zakona o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji treba da prisustvuje predsednik Srbije, Aleksić je rekao da je donošenje zakona isključiva nadležnost Parlamenta.

"Tema te skupštinske rasprave nije Aleksandar Vučić, nego je zakon o zabrani iskopavanja litijuma. Dakle, ako se ta sednica pretvori u to koliko je neko izdržao da sedi bez da ode u toalet, šta je jeo ili nije, i postane neka vrsta rijalitija, od toga građani nikakve koristi neće imati. Što se tiče nadležnosti, donošenje zakona je isključivo u nadležnosti najvišeg zakonodavnog tela, a to je Skupština Srbije. Poslanici su ti koji glasaju za ili protiv, oni diskutuju i debatuju. Predsednik, osim toga što ima ovlašćenja da potpiše ili stavi veto na neki zakon kada ga Skupština usvoji, nikakvih drugih pravno - formalnih ovlašćenja nema. Imamo Vladu, imamo Skupštinu... Ovo je predlog zakona, ovo nije izveštaj Vlade, izveštaj o pregovorima u Briselu, ovo je konkretan predlog zakona i tu nema prostora za bilo šta što bi u ovom trenutku trebalo da bude tema i da se na taj način suština zatrpa“, ocenjuje Miroslav Aleksić.

Podsetio je da pet godina poziva predsednika na TV duel na Javnom servisu o bilo kojoj temi – Kosovu, litijumu, ekonomiji, poljoprivredi… ali da predsednik Vučić to ne prihvata.  

Nismo za potpunu zabranu rudarenja u Srbiji

Aleksić je rekao da opozicija tim predlogom zakona ne predviđa zabranu svih geoloških istraživanja i ukidanje rudarenja u Srbiji, kako to tvrde predstavnici vlasti, već se odnosi samo na litijum i bor, odnosno na projekat "Rio Tinta“. Navodi da će tokom rasprave o tom zakonu, u ime opozicije, izvestilac biti poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović.

Upitan da li veruje da će biti i poslanika SNS-a koji će glasati za zakon – budući da opozicija tvrdi da ima dosta simpatizera vlasti koji su protiv projekta "Jadar“ - kao i da li veruje da postoji teoretska mogućnost da predlog tog zakona bude usvojen, "čime će Srbija postati jedina zemlja u svetu koja je zabranila iskopavanje litijuma i bora“, Aleksić je rekao da bi voleo da to tako bude.

"Kad bismo svi bili dovoljno odgovorni i kad bismo bar na trenutak stavili po strani sve političke razlike koje imamo, nego isključivo da u srž problema stavimo interese Srbije i njenih građana i ambicije stranih kapitalista u vidu Rio Tinta i još nekih iza njih – mogli bismo oko toga da se dogovorimo,“ istakao je.

Najavio je da će na konferenciji u petak predstaviti kako "Rio Tinto“ funkcioniše u svetu i kako utiče na izbore, na pobednike izbora, kako korumpira vlade i zvaničnike, kako projekte planira na 10, 30, čak i 50 godina...

"U dokumentu koji je objavila jedna organizacija Svetske banke govori se o tom mehanizmu kako su u Gvineji doveli na vlast predsednika Kontea, kako je iza toga stajao Soroš, stajali su lobisti Rio Tinta, Toni Bler između ostalih, Kušner, svi ljudi koji se pominju u Srbiji, koji dolaze ovde, oni su to isto radili i na projektu rudarenja u Gvineji. U petak ću predstaviti, dokazano je, vode se istrage, a vode ih SAD, Velika Britanija i Australija, maltene matične kompanije Rio Tinta. I oni su ih procesuirali, neki su u zatvoru, dokazano je da je predsednik Konte preko sina svog prijatelja dobio 10 miliona evra. I sad Rio Tinto plete mrežu godinama ovde i stvara takav ambijent. I ja sam siguran da je naša vlast svesna svega toga, i Aleksandar Vulić i Ana Brnabić, možda i Siniša Mali, i mogli bi da stave tačku na ovaj projekat, da to bude jedan konsenzus, jer nema zdravorazumskog objašnjenja šta će to nama, niti to sa sobom nosi nova radna mesta, niti ekonomski napredak, niti nove fabrike baterija i automobila, samo donosi štetu i brigu i glavobolju svima“, dodao je Aleksić.

Kako kaže, ako se zakon ne usvoji u Skupštini, borba se nastavlja.

"Tu nema nikakve dileme. Taj zakon bi mogao praktično da predupredi, spreči sve te neke ulične borbe, borbe u Nedeljicama... Nasilno guranje tog projekta ne može umiriti Srbiju i građane, samo će stvoriti kontraefekat. Svi su spremni da se maksimalno bore, videli ste da je opozicija potpuno ujedinjena oko te teme, sarađuje sa ekološkim organizacijama i bićemo tu da se borimo sa građanima na ulici, jer ovo je borba naše generacije. Ako posustanemo ovde, pokazaćemo da smo zaista bili nedostojni da živimo u Srbiji u ovom periodu. Ovo je prekretnica gde se odlučuje o budućnosti Srbije, hoćemo li biti suverena zemlja ili ćemo biti nečija kolonija“, smatra predsednik NPS-a.

Na pitanje da li učešće opozicije u organizaciji ekoloških protesta jača ili slabi te proteste, Aleksić je rekao da su ekološke organizacije krenule u tu priču pre nekoliko godina, "i oni treba da nastave to da vode.“

"A mi smo tu kao neko ko ima veliku odgovornost prema građanima Srbije. Svako od nas ima podršku nekih građana, ima svoje programe, ima svoje stranke, ima svoju obavezu da štiti interese građana Srbije, mi moramo da budemo deo te priče... Mislim da će se to nastaviti i ti protesti će biti sve veći. Sve što vlast bude nasilnija u guranju projekta ’Jadar’, otpor građana će biti veći, jer otpor je naša obaveza u ovakvom stanju bezakonja, nepostojanja institucija. Da imamo institucije, Rio Tinto ne bi imao šta ovde zaista ni da traži“, kaže Aleksić.

O rebalansu budžeta

Govoreći o rebalansu budžeta i zaduživanju Srbije, Aleksić je ocenio da država ide ka dužničkom ropstvu.

"U ovom budžetu sada je predviđeno novo zaduženje od osam milijardi evra. Od tih osam milijardi evra, 2,25 milijardi će otići na deficit, odnosno manjak u državnoj kasi, minus koji imamo. Dakle, kada govore da imaju višak para - obmanjuju građane, jer ako imamo višak ne možemo imati manjak. A manjak je napisan u budžetu - 2,25 milijardi. S druge strane, šest milijardi odlazi na finansiranje ranije uzetih kredita, što znači da država nije u stanju da iz sopstvenih prihoda refinansira i plaća dugove i kredite, nego uzima nove kredite. Oni su sami predvideli da će do kraja godine javni dug u državi Srbiji iznositi 38,5 milijardi evra. Sa ovim novim zaduženjima, sledeće godine će biti minimum 40 milijardi evra. Kad su došli na vlast, javni dug je bio 15 milijardi evra“, podsetio je Aleksić.

Na pitanje da li je i Hrvatska pred dužničkim ropstvom, jer duguje više nego naša država, rekao je da je kod nas ključni problem to što se uzimaju krediti za neproduktivne projekte.

Koga štiti BIA, režim ili državu?

Aleksić je ocenio i da je problem to što se u proteste poljoprivrednika uključila BIA koja umesto da, kako kaže, brine o interesima države i građana, brine o interesu režima i SNS-a.

"BIA štiti režim u Srbiji, umesto da štiti državu Srbiju, što je strašan problem. I toliko je politizovana ta bezbednostna agencija da to zapravo predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik za državu Srbiju. Ne samo poljoprivrednike, oni su privodili Zlatka Kokanovića, setite se toga. Privode i druge ljude. Ko god se pobuni, BIA ide da privodi ljude. Na što to liči? Gde mi to danas živimo? U kakvoj državi“, upitao je Aleksić.

Kako kaže, poljoprivreda je najpre potpuno urušena i devastirana, a onda vlast sada kaže da je za tu oblast povećan budžet.

"Imamo 130 hiljada manje poljoprivrednih gazdinstva u Srbiji za 12 godina, imamo 300 hiljada manje ljudi koji rade danas u poljoprivredi, da ne govorim koliko imamo manje stočnog fonda i tako dalje“, naveo je Aleksić.

"Nisam konkurisao za traktor“

Komentarišući to što je ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović izneo podatke koliko je Aleksićeva porodična firma, koja se bavi poljoprivredom, dobila državnih subvencija u poslednjih 12 godina, rekao je da se vlast ponaša kao da oni koji nisu deo SNS-a ne bi trebalo da žive i bilo šta rade u Srbiji.

"Sve te subvencije koje sam dobio na moje poljoprivredno gazdinstvo ili moja porodica, isključivo je sve u skladu sa procedurama, zakonima, onim što sleduje nama po automatizmu; subvencije po hektaru, za neke projekte koje smo mi realizovali. I, pritom, to nisu neka velika sredstva. On je sve čitao želeći da predstavi da sam ja napravio neku štetu. Ja nisam napravio nikakvu štetu za budžet i to sam ja njemu rekao u toj diskusiji. Ja sam konkuriso samo za ono što mi pripada u skladu sa zakonom, a nešto smo dobili sami po automatizmu. Za razliku od njega, koji je ministar poljoprivrede, a koji uzime 98.000 dinara svaki mesec za troškove za odvojeni život, a živi nadomak Beograda, u Rumi, a ja živim u Trsteniku, 220 km od Beograda, i vozim traktor, sejem, prskam, navodnjavam, berem, radim sve što treba... I, onda, nije mu to bilo dovoljno, pa je javno rekao pred građanima Srbije da sam ja konkurisao za novi traktor u programu IPARD 3, da oni obrađuju taj zahtev, i da ću ja taj traktor da dobijem, što je brutalna laž. Nisam konkurisao“, tvrdi Miroslav Aleksić.

Kosovsko pitanje vratiti u Skupštinu

Govoreći o zahtevu opozicije za posebnom sednicom Parlamenta o Kosovu i Metohiji, Aleksić je rekao da se ne slaže s tvrdnjama da je to zatrpavanje jedne teme drugom. Smatra da je potrebno da se pitanje Kosova i Metohije vrati pod okrilje Skupštine.  

"To znači da se u Skupštini, pre svake runde dijaloga u Briselu, održi sednica gde se definiše platforma, definiše se kako će nastupati naša državna delegacija, a da se posle te runde podnese izveštaj takođe Parlamentu, predstavnicima naroda i građana Srbije, šta se dogodilo, šta su zaključi… To je potpuno logična stvar koja je trebalo da se dešava i prethodnih 12 godina ali, na žalost, nije to bio slučaj, nego se sve svodilo na privatne razgovore, dogovore pre svega predsednika i ljudi koje je on delegirao“, naveo je predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić u Insajder Intervjuu.

Izvor: Insajder