Miroslav Dramićanin iz "Vinče“ na Stenfordovoj listi najuticajnijih naučnika na svetu, za Insajder: Srpskoj nauci nedostaju novac, kadrovi, ali i kriterijumi
Više od 80 naučnika iz Srbije se ove godine našlo na rang listi američkog Stenford univerziteta, koja obuhvata dva odsto najuticajnijih naučnika na svetu, a jedan od njih je i Miroslav Dramićanin iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča“. On za Insajder kaže da mu nije prvi put da je na toj listi, ističući da je to veliko priznanje i pokazatelj, da u Srbiji postoje naučnici koji rade kvalitetno i čija je uticajnost u svetu adekvatna.
"Ovo je neka vrsta lične satisfakcije, ali je, pre svega, veliki podstrek mojim saradnicima. Imam dosta mlađih saradnika, koji vide da se težak rad na kraju može isplatiti“, kaže Dramićanin.
On se bavi luminiscentnim materijalima, koji se danas nalaze svuda oko nas - u displejima, led sijalicama, koriste se i kao biomarkeri u medicini... Objašnjava da su, najkraće rečeno, to vrlo korisni materijali koji nam omogućavaju da danas vodimo moderan život.
"Bavim se time kako dobiti luminiscentne materijale boljih karakteristika, kako dobiti materijale koji će u tim novim led sijalicama omogućiti dobijanje toplije/hladnije boje, koji su efikasniji tako da troše manje električne energije po jedinici svetla koje nam daju, te kako napraviti takav led koji može da se koristi u automobilskim industrijama. Zatim, kako napraviti nove fosfore da dobijemo efikasnije displeje, kao što su danas led displeji u televizorima, telefonima i organskim led svetlima, kako dobiti nove rezistentne luminiscentne materijale za igračke, znake koji svetle, kako napraviti oznake i linije na putevima koje će noću same da svetle i osvetljavaju put. Potom, kako da napravimo luminiscentne materijale koji će deo svetlosti koju ne apsorbuju solarni paneli da pretvore u svetlost koju solarni paneli mogu da apsorbuju, pa da povećamo efikasnost prozvodnje električne energije iz solarnih panela“, navodi sagovornik Insajdera.
Osporavamo one koji su postigli uspeh
Govoreći generalno o nauci u Srbiji i problemima sa kojima se naučnici susreću, Dramićanin najpre ističe da mi imamo malu naučnu zajednicu. Kako kaže, uvek kada je naučna zajednica mala treba pokriti veliki broj tema, a problem je što naučnici nemaju dovoljno saradnika u sopstvenoj zemlji s kojima mogu da razmene mišljenja.
"Takođe, uvek nedostaju sredstva. Bez obzira što postoji značajan napredak i u količini i u načinu finansiranja nauke - to i dalje nije dovoljno da bismo privukli kvalitetne mlade ljude da budu zainteresovani da se bave naukom. Oni biraju profesije koje su bolje plaćene. Zatim, nedostaju nam i kriterijumi prema kojima ćemo se rangirati između sebe. Mi vrlo često imamo običaj da osporavamo one koji postignu uspeh i da na mesta gde se donose odluke guramo ljude koji nemaju takav uspeh. Fali nam, dakle, poštovanje prema ljudima koji su nešto uradili i vera da ćemo, uz njihovo rukovođenje, svi zajedno napredovati, ali to, mislim, nije problem samo srpske nauke već celog društva“, smatra on.
Veštačka inteligencija mora da uči
Kada je reč o uticaju veštačke inteligencije na čovečanstvo, pa samim tim i na nauku, Dramićanin kaže da ona može biti dobar alat, ali da ipak treba biti oprezan.
"S jedne strane, ona omogućava ubrzavanje istraživanja, koristeći alate koje nudi "machine learning" i drugi oblici veštačke inteligencije. Sa druge strane, veštačka inteligencija ima svoje limite. Njen alternativni naziv je machine learning - znači ona mora da uči. Ona uči i ona, u suštini, pokriva polje znanja koje je dosad napravljeno. Traži neotkrivene stvari u mapi prostora koju smo mi svojim znanjem dosad pokrili, ali ona ne može da izađe izvan toga. Tako da, s jedne strane, veštačka inteligencija može da bude izanredan alat, ali fokusirati se samo na veštačku inteligenciju u nadi da će ona doneti napredak – pogrešno je“, navodi Miroslav Dramićanin za Insajder
Novinar Insajdera Boban Karović