Mladi idole pronalaze na internetu i društvenim mrežama (VIDEO)
Poistovećivanje sa uzorima i idolima je važan deo odrastanja. Oni utiču na razvoj ličnosti i vrednosni sistem kojim se kasnije rukovodimo kroz život. Mladima su uzori roditelji, starija braća i sestre, ljudi iz najbližeg okruženja i vršnjaci, a javne ličnosti su im idoli. Razlozi zbog kojih se sa njima identifikuju menjaju se iz generacije u generaciju. Odgovor na pitanje zbog čega se današnja takozvana lajk generacija, rođena u Srbiji posle 2000. poistovećuje sa idolima koji su moćni, bogati i uticajni, bez dublje analize toga kakvi su ljudi i koje vrednosti promovišu, treba potražiti u modelima ponašanja koje im odrasli nude.
„Lajk“ generacija idole bira neselektivno - od uspešnih sportista, do selebritija
„Lajk“ generacija, prema rezultatima više istraživanja, za idole ima uspešne sportiste i glumce, ali i političare i druge javne ličnosti. Među mladima su najpopularniji teniser Novak Đoković, glumac Miloš Biković, ali i „jutjuberi“, poput Bake Praseta, folk pevačica Svetlana Ražnatović, zvezde „rijaliti“ programa, od Kim Kardašijan, do domaćih. Među najpopularnijim političarima su i dalje je Vojislav Šešelj i Aleksandar Vučić, dok je nekima idol i danas Josip Broz Tito. Među naučnicima to je Nikola Tesla. Uzori su im vršnjaci popularni na društvenim mrežama. Jedini zajednički imenitelj za većinu njih je ogromna popularnost na internetu.
„Nekadašnje, hajde da kažem malo starije generacije su se više deklarisale, svrstavale u neke fioke tipa rokeri, narodnjaci, sportisti, štreberi, šta god. Današnje generacije, njima je sasvim ok da obožavaju u isto vreme i Nikolu Teslu i Jelenu Karleušu i Novaka Đokovića i Nikolu Jokića. Danas postoji taj neki miks nevezivanja i neka kaloća sa kojom današnje generacije prilaze tim temama. Starije generacije su navikle da nekako kreiraju svoj imidž, da se drže dosledno tih nekih svojih stavova.
Današnje vreme je mnogo brže, bombardovanje informacijama je neuporedivo jače nego ranije i mislim da mladi to obrađuju na taj način da jednostavno prihvataju sve oko sebe kao da je ok i ne vezuju se previše. Tako da mislim da su na taj način sebi postavili život, a to je starijim generacijama nepoznato, novo i malo ih i plaši“, kaže Predrag Okanović, psiholog Tim centra iz Novog Sada.
Mladima potrebni uzori
Za socijalizaciju i razvoj mladih uzori su neophodni. Ipak, prema istraživanjima Isposa i Dajrekt Medije iz 2019-te, čak trećina pripadnika „Lajk“ generacije ih nema. Nedostatak uzora iz bliskog okruženja mogao bi da bude višestruko štetan.
„Ako govorimo o uzorima, to znači da oni poznaju nekog iz svog okruženja ko je vredan, radan, skroman, koji se zalaže, prepoznaju one vrednosti i ponašanja koja taj čovek preduzima, da bi nešto postigao ostvario dok, kad gledamo negde online, prvo nisam upućena u to što deca vide, ali verovatno vide samo jedan deo onoga što se reklamira, a to je neki sjaj i glamur“, kaže Marina Bunčić, školski psiholog.
„Ono što je najvažnije je da roditelji emituju snažne poruke o onome što žele da njihova deca čuju u okviru porodice. Jednostavno, to je kada imate jedno, hajde malo ezoterično to da kažem, jedno telo moći koje deluje na mlade, jednostavno tada ona druga tela koja deluju na njih i svi kanali kojima su bombardovani neće moći toliko da ih formiraju, ukoliko porodica šalje te jasne poruke“, kaže Predrag Okanović.
Broj lajkova ne predstavlja samo društveni status, već i način da se postane bogat, uticajan i moćan. Mladi međutim tako samo slede primere svakodnevno prisutne u mass medijima i na društvenim mrežama.
„To je uopšte trend, a deca su se samo priklonila onome što radimo, to rade i estradne zvezde i političari, svi gledaju koliko su popularni i koliko su lajkovani i koliko su prisutni na nekoj mreži i koliko imaju pratilaca. To je ono što žele deca sa 16, 17 godina da postignu“, kaže Marina Bunčić.
„Lajk“ generaciji su idoli bogati i slavni sportisti i umetnici, ali i oni čiji se društveni uticaj svodi na popularizaciju nasilja, i verbalnog i fizičkog. Odsustvo kriterijuma posledica je neiskustva. Jer, mladi samo „prepisuju“ obrasce ponašanja kojima su okruženi. Skupštinska zasedanja na ivici fizičkog obračuna, slava stečena isključivo javnim eksponiranjem, a ne radom koji daje rezultate – to je ono što im se svakodnevno nudi.
Izvor: Insajder