Mladi u Srbiji ne napuštaju roditeljski dom pre tridesete, posao traže duže nego njihovi vršnjaci u EU: „I mladi se susreću sa ejdžizmom“

Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2024. godinu, koji je nedavno objavila Krovna organizacija mladih u Srbiji (KOMS), pokazao je da su među najvećim problemima mladih kvalitet obrazovanja i stanje demokratije, a veliki procenat njih (63,5) smatra i da je kvalitet životne sredine u našoj zemlji loš.

Skoro polovina (49 odsto) mladih planira da se iseli iz zemlje, a kao glavni razlog za preseljenje u neku drugu državu navode viši životni standard (33 odsto), a odmah iza njega je dostojanstveniji život (32 odsto).

Više od polovine ispitanika (54,4 odsto) smatralo je da politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke, a čak 82,5 odsto mladih nema poverenja u izborni sistem, dok je samo 1,8 odsto odgovorilo da su izbori u potpunosti fer i pošteni. Mladi imaju umereno poverenje jedino u naučnike i nauku, dok sve ostale institucije imaju prosečno poverenje niže od tri odsto. Sa najmanjim poverenjem ističu se političke institucije.

Na crno radi skoro petina mladih

Međutim, iz ovog izveštaja je, ocenili su iz KOMS, posebno zabrinjavajući podatak da čak 17 odsto mladih radi bez ugovora, odnosno “na crno“, dok je 37 odsto bilo na neplaćenoj radnoj praksi.

Mladi godinama ističu da je neophodno da se država više pozabavi njihovim problemima, da je potrebno doneti novi Zakon o mladima i da bi ministarstvo koje se bavi omladinom trebalo da bude zasebno, a ukazuju i da je 0,03 odsto od ukupnog republičkog budžeta za 2024. godinu, koliko je izdvojeno za mlade, izuzetno mala suma.  

Jovana Božičković, koja se godinama u KOMS bavila problemima mladih, navodi da u Srbiji ne postoji sistemska briga o mladima, odnosno ne postoji politička volja da se neke stvari menjaju. Ističe da su mladi, kao društvena kategorija, mnogo više u riziku od siromaštva nego neke druge kategorije. Navodi i da je „socijalna nesigurnost, sa ugroženim mentalnim zdravljem, naša konstanta“, te da su se od pandemije problemi produbili i isplivalo je na površinu sve ono što ne funkcioniše u našem sistemu.

„Mlada osoba u Srbiji, kada završi proces obrazovanja, aktivno traži posao dve godine. U EU je taj prosek četiri meseca. U Srbiji se mlada osoba često prekvalifikuje i spremna je da radi poslove za koje se nije formalno obrazovala. Ukoliko, na primer, radi radnu praksu, ona je u najvećem broju slučajeva neplaćena, zato što nemamo normativni okvir koji reguliše ovu oblast. A kada je zaposlena, to je prema ugovoru o autorskom delu, privremeno-povremenim poslovima, nema ugovor o radu, nema mogućnost sindikalnog organizovanja i živi jedan prekarni život“, rekla je Božičković u emisiji „Priča o priči“ na Insajder televiziji.

Dodala je da otprilike 70 odsto mladih živi i dalje sa roditeljima.

„Mlada osoba, u proseku, kada odlazi iz porodičnog doma, ima 31 godinu. Više nije mlada. A evropski prosek je 24 godine“, kaže ona.

Potrebna nacionalna stambena strategija

Prema njenim rečima, potrebna je ozbiljna nacionalna stambena strategija, koja bi mladima pomogla da lakše dođu do krova nad glavom, ali je takođe i tokom školovanja, osim stipendija, potrebna podrška u vezi sa stanovanjem.

„U Srbiji postoji oko 30.000 mesta u učeničkim i studentskim domovima, a mladi koji su u toj potrebi je deset puta više. I to je ono što je problem“, kazala je.

Resor omladine je u aktuelnoj vladi Srbije zajedno sa turizmom, dok je u prošloj omladina bila sa sportom. Vlada je pre nekoliko godina pokrenula program „Moja prva plata“ s ciljem da se „podstakne osposobljavanje mladih za rad kao i zapošljavanje mladih i pruži podrška privredi u rešavanju problema sa nedostatkom kadrova“. U program je uključen niz poslodavaca, a mladima srednjeg obrazovanja obezbeđena je mesečna naknada od 28.000 dinara, dok za one visokog obrazovanja naknada iznosi 34.000 dinara.

Takođe, država je u prethodnom periodu, u sklopu paketa pomoći građanima, izdvajala novac i mlade – dobijali su po 100 evra. Mladi kažu da im je ta pomoć značila, ali da to nije rešenje za probleme s kojima se suočavaju.

Božičković navodi da postoji narativ da su mladi važni - što oni i budu u okviru izbornih kampanja - da na nacionalnom nivou imamo Savet za mlade, ali on ima samo savetodavnu ulogu…

„Dokle god ne postoji politička volja da se zakoni ne samo donesu, nego doslovno i sprovode, mi ne možemo da kažemo da su mladi prioritet. Mladi moraju i budžetski da budu prioritet. Potrebno je da postoji posebno ministarstvo omladine, a ne da jedne godine bude uz sport, druge uz turizam, sledeće ko zna gde. Nekako i to nama šalje jasnu poruku kako stvari stoje “, ocenjuje ona.

Kako kaže, fenomen sa kojim se mladi susreću je i ejdžizam.

„Ejdžizam je kao fenomen rasprostranjeni od seksizma i rasizma zajedno. I to je ono što, čini mi se, mladi imaju zajedničko i sa nekim drugim starosnim kategorijama“, dodaje.

„Pojedinačno mogu da se pridruže EU“

Govoreći o odlasku mladih iz Srbije, Božičković kaže da mladih u Srbiji ima milion i da dobar deo njih ostaje ovde, dok drugi deo želi da dostojanstven život i drugačije društvene vrednosti pronađe na nekom drugom mestu.

„Dobar deo mladih odlazi i to su one cirkularne migracije, gde oni odlaze na obrazovanje negde u inostranstvo, vraćaju se… Najveći problem je sa ovim mladima koji imaju niži stepen obrazovanja i koji ne mogu da pronađu posao u dugom vremenskom periodu. I onda oni odlaze na Maltu, u Slovačku, u Češku i druge države, gde u stvari pronalaze te poslove koji odgovaraju onome što oni smatraju dostojanstvenim životom. Taj koncept dostojanstvenog života za mladu osobu je jako važan“, zaključuje ona.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je današnjoj omladini, u poređenju s devedesetim godinama, lakše da ode iz zemlje.

„Generacija kojoj ja pripadam je živela u izolaciji, studirao sam devedesetih godina i mi nismo imali kuda, mi smo morali da se borimo, da promenimo taj sistem i da se trudimo da se stvari u zemlji poboljšaju. A današnja omladina ne mora da čeka da Srbija uđe u EU, oni mogu pojedinačno da se pridruže EU. Oni mogu da odu. I to je ono što je glavni rizik, u stvari, za budućnost promena u Srbiji - da će se ljudi kojima smeta loše stanje rešiti da ode. Eto, zato bi trebalo da razmislimo kako da ne odu i kako da zajedno popravimo stanje“, rekao je on na Insajder televiziji.

Šalje se poruka da smo društvo bez vrednosti

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković smatra da „nešto stvarno mora da se menja u ovom društvu“. Ona pita i kakva se poruka šalje mladima, koji se bore za obrazovanje, ako u vlasti imamo ljude sa spornim diplomama ili doktoratima, što je samo jedan od primera.

„To je onda poruka da ovo nije društvo koje ima određene vrednosti. I onda, ako imate izbor, idete negde gde je društvo uređenije, pravednije… Nije to samo pitanje novca. Pitanje je da li vi hoćete da ostanete u zemlji gde obrazovanje izgleda ovako kako izgleda, gde deca treba da vam idu u škole u kojim su profesori poniženi, gde postoji vršnjačko nasilje kojim se ne bavimo… Neki od mladih se odlučuju da ode da bi im deca odrastala u drugačijem društvu“, navela je ona na Insajder televiziji.

Izvor: Insajder