MUP i civilni sektor podeljenih mišljenja o uvođenju kamera za prepoznavanje lica (VIDEO)

"Mi još nismo u standardu, zato što nemamo zakonom predviđene norme koje regulišu to pitanje i zato nismo u prilici da budemo partneri i dajemo doprinos u međunarodnoj policijskoj saradnji ", izjavio je Milan Dimitrijević, načelnik Sektora za međunarodnu operativu na konferenciji za novinare MUP-a u ponedeljak.

Predstavnici civilnog sektora, međutim, navode da MUP još nije dokazao neophodnost uvođenja ove vrste video-nadzora. 

"Dakle, mi još nismo dobili to objašnjenje da li se mi nalazimo u nebezbednom društvu. Mi se osećamo prilično bezbedno, nema mnogo terorističkih napada, homogeno smo društvo. Policija prilično dobro radi svoj posao i jako smo im zahvalni na tome i ne vidim razlog da se jedna ovoliko intruzivna tehnologija kupuje i koristi zato što će praktično svi građani izgubiti privatnost", izjavio je Filip Milošević iz SHARE fondacije, na konferenciji za novinare predstavnika civilnog sektora u utorak.

Kada je reč o kontroli primene te tehnologije, u MUP-u kažu da će za to biti zaduženi i partneri iz Interpola, Evropola i drugih evropskih agencija. Biće i dodatni vid kontrole.

"Policijski službenik, kada u konkretnom slučaju ne može da izvrši proveru identiteta nekog lica, mora da se obrati javnom tužiocu, koji se onda obraća sudiji za prethodni postupak, i tek ukoliko se dobije naredbe sudije za prethodni postupak, može se koristiti ovaj rezultat podudarnosti", izjavila je Milica Bondžić, zamenica sekretara MUP-a.

Međutim, iz civilnog sektoru podsećaju na ranije slučajeve zloupotreba u sličnoj sferi,  kada za prekršaje niko nije bio kažnjen.

"Ja mogu uvek da se pozovem na istraživanje kojim smo mi dokazali da su razni službenici MUP-a stotinama hiljada puta pristupali sistemu mobilnih operatora da bi videli ko se s kim čuo, ko je bio registrovan na kojim baznim stanicama što je veliko kršenje ljudskih prava. Za sve to je bila potrebna sudska odluka, ali nikada nije tražena i ja ne vidim razlog da se to i u ovom slučaju neće dešavati", naveo je Milošević.

U MUP-u priznaju nedostatke u tekstu zakona, poput onog da policija može da uđe u nečiji stan i bez sudskog naloga, ako postoji samo osnov sumnje da se priprema ili čini krivično delo.

"Mi mislimo da je ova odredba u redu kao takva. Da li je sama formulacija u smislu da treba možda precizirati priprema izvršenje kojih krivičnih dela, na koja konkretno dela se odnosi - Pošto sada kakva je formulacija u nacrtu zakona - odnosi se na sva krivična dela - to je pitanje o kojem možemo da diskutujemo", rekla je Bondžić.

U MUP-u tvrde da novim zakonom o unutrašnjim poslovima resorni ministar neće moći da utiče na operativni rad policije – moći će, na primer, da traži izveštaje o broju saobraćajnih nesreća ili slučajeva nasilja u porodici. U civilnom sektoru misle drugačije.

"Nekako se čulo u javnosti da se želi veća profesionalizacija rada policije, ali to se iz ovog nacrta ne vidi. Mi imamo slabog direktora policije u Nacrtu i jakog ministra. Mi imamo direktora koji može da bude razrešen 'na obrazložen predlog ministra', ali nema razloga. Vi nemate zakonom obrazložene razloge zbog kojih on može da bude razrešen. 'Dovoljan je obrazložen predlog', to znači ministar napiše koje god obrazloženje i direktor policije se razrešava. Vlada ga razrešava. Dakle neko ko treba da štiti policiju, da bude brana političkom uticaju je tako slabo zaštićen a narativ je: 'Mi želimo veću profesionalizaciju policije' a ovaj nacrt nije na toj liniji", izjavio je Vladica Ilić, pravnik iz Beogradskog centra za ljudska prava.

MUP je prošle nedelje prihvatio zahtev civilnog sektora i produžio javnu raspravu pa će, umesto do 31. decembra, trajati do 22. januara.

Izvor: Insajder