Na mestu bivšeg IMT-a planiran kompleks za 13.500 stanovnika, proširenje infrastrukture uveliko kaska za gradnjom

Posle javne, sledi zatvorena sednica Komisije na kojoj bi taj plan detaljne regulacije trebalo da bude usvojen.

Nacrtom je planirana izgradnja šest stambeno – poslovnih blokova na mestu nekadašnje Industrije motora i traktora (IMT), između ulica Jurija Gagarina i Egipatske - nekadašnje Zemunske, u blizini Bloka 64.

Pet hiljada stanova, tri poslovne kule visine između 112 i 120 metara i ona centralna, najviša, od čak 160 metara visine. Pametne zgrade, ekskluzivna lokacija, blizina saobraćajnica i reke Save. Kratak opis novih novobeogradskih blokova u okviru kompleksa „Green Line“ u kojima se predviđa da će živeti 13.500 ljudi – koliko, poređenja radi, živi u gradu veličine Kuršumlije.

Bajkoviti opis „Green Line-a“ međutim kvare podaci vezani za manjkavosti saobraćajne i komunalne infrastrukture.

Preopterećenost i prenaseljenost su glavni problem. Godinama unazad, u blizini te lokacije su građena čitava mala naselja, kompleksi West, SavaAda, Sakura, Blok A i još neki. Probijane su i nove saobraćajnice, ali to nije smanjilo saobraćajne gužve. Upravo suprotno, gužve iz godine u godinu postaju sve veće.

Uz Ulicu Jurija Gagarina planira se i otvaranje glavne autobuske stanice za međugradski saobraćaj, što će takođe intenzivirati saobraćaj.

Nacrt plana za „Green Line“ rešenje problema saobraćajnih gužvi vidi u premrežavanju tog kompleksa sa četiri nova bulevara. Iz njih će vozila dominantno biti preusmeravana na Jurija Gagarina i Egipatsku (bivšu Zemunsku) ulicu.

„Trinaest i po hiljada novih stanovnika i više hiljada zaposlenih ujedno znači i više hiljada automobila u saobraćaju, zbog čega su planovi za premrežavanje kompleksa novim saobraćajnicama ambiciozan projekat“, ocenjuje za Insajder arhitekta i direktor Asocijacije srpskih arhitekata Slobodan Maldini.

On tvrdi i da će dodatni protok vozila značajno opteretiti postojeću infrastrukturu.

„Ulica Jurija Gagarina je jedna od glavnih saobraćajnica u Novom Beogradu, često opterećena velikim brojem vozila, naročito tokom špica. Česte su gužve u saobraćaju, posebno u blizini velikih stambenih kompleksa. Postojeća infrastruktura, uključujući trake za vozila, biciklističke staze i pešačke prelaze, može biti nedovoljna da prihvati dodatni saobraćaj. Egipatska ulica ima slične izazove sa kapacitetom, s obzirom na trenutni broj vozila i planirani razvoj. Otvaranje glavne gradske autobuske stanice može dodatno povećati saobraćajni pritisak na ovu ulicu, kako zbog autobusa, tako i zbog putnika koji dolaze privatnim vozilima ili taksijem.  Potrebno je razmotriti proširenje postojećih ulica, dodavanje dodatnih traka i poboljšanje infrastrukture za bicikliste i pešake. Sprovođenje saobraćajnih studija može pomoći u identifikaciji kritičnih tačaka i potrebnih intervencija“, ocenjuje Maldini.

Za izgradnju tako velikog kompleksa nedostaju i drugi komunalni kapaciteti. Postojeća kanalizaciona mreža ne može da primi toliki broj novih priključaka.

Predstavnici vlasti kažu da će izgradnja „Green Line-a“ biti dozvoljena, samo pod uslovom da prati komunalni razvoj tog dela grada.  Ipak, datum kad se očekuje puštanje u rad Kanala Galovica 2, za prihvat otpadnih voda u tom delu Novog Beograda još nije poznat.

„Trenutno stanje kanalizacione mreže, posebno u delu Galovica 2, nije dovoljno za podršku novim velikim projektima. Proširenje i unapređenje kanalizacione mreže bi trebalo da bude prioritet pre početka izgradnje, kako bi se obezbedili osnovni uslovi za život. Pored kanalizacije, važno je osigurati da postojeća infrastruktura za vodosnabdevanje i energetska mreža mogu da podrže dodatnih 13 500 stanovnika“, kaže Maldini.

Ukoliko urbanistički preduslovi za izgradnju „Green Line-a“ ne budu adekvatni, to značajno može negativno da utiče na kvalitet života, kako starosedelaca u okolnim blokovima, tako i onih koji tek planiraju da žive u stanovima koje investitor tu planira da gradi, upozorava Maldini.

„Ako kanalizaciona mreža nije proširena i unapređena, može doći do preopterećenja sistema. Ovo može rezultirati čestim zapušavanjem, poplavama i neprijatnim mirisima, što direktno utiče na kvalitet života. Nedovoljno kapaciteta za vodosnabdevanje i električnu energiju može dovesti do čestih restrikcija vode i prekida u snabdevanju električnom energijom. Ovo može ometati svakodnevni život i rad stanovnika“, upozorava sagovornik Insajdera.

Dovoljan broj novih škola i obdaništa, kao i zdravstvenih ustanova, koji bi odgovarali socijalnim i zdravstvenim potrebama onih koji u „Green Line-u“ nameravaju da žive takođe je neophodan, kao i pažljivo planiranje kapaciteta, kaže Maldini.

„Plan izgradnje nekoliko vrtića za oko 1.160 dece i dve osnovne škole za njih 1.680-oro je od suštinskog značaja za novi stambeni kompleks. Ove ustanove moraju biti adekvatno projektovane i izgrađene, kako bi zadovoljile potrebe budućih stanovnika i smanjile pritisak na postojeće obrazovne institucije u okolini“, dodaje arhitekta Maldini.

Dodatni izazov je obezbeđivanje parking prostora za toliki broj automobila.

Nacrt plana detaljne regulacije za kompleks simboličnog naziva „Green Line“ predviđa i zelene površine. Od ukupno 35 hektara, nacrtom je predviđeno da se one prostiru na 1,18 hektara, podnosno na 3,26 odsto celokupnog područja.

To u urbanističkom smislu nije ni blizu dovoljnog, s obzirom na trenutnu prenaseljenost, kao i na planirano naseljavanje 13.500 ljudi. Nedostatak zelenih površina dovodi do porasta zagađenja i lokalnog zagrevanja.

„Ako se ne planiraju i ne izgrade adekvatne zelene površine i parkovi, može doći do smanjenja kvaliteta životne sredine. Zeleni prostori su ključni za rekreaciju, socijalne interakcije i mentalno zdravlje stanovnika. Povećanje broja vozila i građevinskih aktivnosti može dovesti do povećane zagađenosti vazduha, što negativno utiče na zdravlje stanovnika“, kaže Maldini.

Poslednje, ali ne i najmanje važno pitanje je pitanje vizuelnog identiteta tog dela Novog Beograda.

Urbanistički projekat koji podrazumeva izgradnju četiri visoke kule, od kojih će najviša biti visoka čak 160 metara je značajan arhitektonski poduhvat, a novi kompleks će značajno promeniti visinski profil te oblasti, kaže sagovornik Insajdera, Slobodan Maldini.

„Stambeni kompleksi poput Sakure, Bloka A, SavaAde i West-a su moderni, ali retko dostižu visine koje se planiraju za novi projekat. Postojeći kompleksi u Novom Beogradu karakteriše moderan dizajn, sa fokusom na funkcionalnost i estetiku.

„Green Line“ bi trebalo da prati ovu estetiku, kako bi se bolje uklopio u postojeće okruženje. Kula visine 160 metara će biti dominantan element u horizontu Novog Beograda. Važno je da dizajn bude pažljivo planiran, kako bi se osigurala harmonija sa okolnim strukturama, što je, međutim, teško ostvarivo“, smatra Slobodan Maldini.

Uz pažljivo planiranje komunalnih, saobraćajnih i socijalnih aspekata, izgradnja „Green Line-a“ mogla bi da ponudi kvalitetan i sadržajan život, a sam kompleks bi mogao da postane vizuelno privlačan i harmoničan deo urbanog pejzaža Novog Beograda, kaže naš sagovornik. On međutim sumnja da će tako i biti.

„Uzevši u obzir našu nebrigu i po pravilu opredeljenost da ne poštujemo urbanističke uslove ni planove, sa velikom bojazni smatram da će budući kompleks biti još jedan primer lošeg urbanističkog postupanja, a sve po principima profitabilnosti investitorskog urbanizma, u kojima nema mesta za humanost i održivi život u gradu“, zaključuje Maldini.

Fabriku IMT kupilo je 2021. godine preduzeće ABL Solvent za 70,7 miliona evra. Prostire se na 35,16 hektara. Novi Zakon o konverziji tom preduzeću omogućava da se bez naknade uknjiži kao vlasnik građevinskog zemljišta koje se prostire na pomenutoj površini.

Izvor: Insajder