Nadogradnja susedne zgrade ugrožava Konak kneginje Ljubice, bez reakcije investitora i nadležnih službi (VIDEO)

"Mi smo tražili zahtev da inspekcija izađe na teren i da dobijemo neke izveštaje o tim radovima. Ono što sam mogao da vidim od građana koji su i prijavili te radove 25. maja, oni nisu dobili nikakve odgovore, a prošlo je skoro mesec dana“, kaže za "Marker" Vladimir Pejić, predsednik Saveta za kulturu Beograda.

Prema analizi novinara Insajdera, pravo korišćenja na parceli pored Konaka kneginje Ljubice ima firma za proizvodnju, trgovinu i usluge Hemiko iz Beograda. Ovoj kompaniji je krajem prošle godine izdata građevisnka dozvola za rekonstrukciju i dogradnju dvorišnog objekta. U prethodno izdatim lokacijskim uslovima, navodi se da se parcela nalazi u okviru kulturno-istorijske celine Kosančićev venac, da se sve intervencije na postejećim objektima rade na osnovu Plana i uslova Zavoda za zaštitu spomenika kulture. U ovom slučaju reč je o dvorišnom objektu izgrađenom 30-ih godina 20 veka. U lokacijskim uslovima piše i sledeće: 

"Sa stanovišta službe zaštite nepokretnih kulturnih dobara predložena intevrvencija je ne samo prihvatljiva, već i poželjna, kako bi se predmetni objekat arhitektonski zaokružio, a zaštićeni prostor bio adekvatko konzervatorski tretiran“.

Da li se izašlo iz gabarita predviđenih dozvolom i da li je u okviru svojih nadležnosti Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda vršio uvid u radove na objektu za sada nije poznato. 

Vladimir Pejić, odbornik PSG-a u Skupštini Beograda ocenjuje da je, bez obzira da li građevinska dozvola postoji ili ne, ovakva gradnja pored spomenika kulture nedopustiva.  

"Ovde imamo taj slučaj da je jedan deo oluka Konaka kneginje Ljubice, kao objekta pod zaštitom isečen, uklonjen, da bi bilo prostora da objekat u susednoj parceli dođe do zaštićenog objekta. To je katastrofa, čak i ukoliko je građevinska dozvola izdata za takav objekat kakav je tamo nastao i realizovan. Mislim da to nije dobro i da moramo da budemo svesni da to ipak utiče na zaštićene objekte“.

Da je na ovaj način ugrožen Konak kneginje Ljubice smatra i arhitekta Slobodan Maldini. 

"Svaka veća kiša, svaki veći sneg i poremećaj u arhitektonskom smislu koji se desi na toj novokomponovanoj zgradi biće preneto na istorijsku, tradicionalnu zgradu. To je sa te strogo fukcionalne, tehničke strane. Postoji i ona druga, estetska strana. Kada je reč o estetici mi smo napravili od Beograda kasabu, došli smo do kasabizacije grada u nameri, ne da napravimo bolji grad, nego da se povinujemo željama investitora i da tim investitorima omogućimo da što lakše dođu do svojih miliona evra“. 

Iz kompanije Hemiko koja ima pravo korišćenja parcele na kojoj se gradi objekat i na koju je izdata građevinska dozvola nisu odgovorili na pitanja novinara "Markera" - da li su u gradnji ispoštavani svi uslovi Zavoda za zaštitu spomenika i da li je dozvolom predviđeno da se zgrada naslanja na spomenik kulture od izutzetnog značaja. Konak kneginje Ljubice je jedna od retkih sačuvanih zgrada iz vremena prve vladavine kneza Miloša Obrenovića a sagrađen je pre skoro dva veka. "Beograd kao grad je doživeo u proteklih dvadeset godina niz neverovatnih transformacija. Imamo gradnju garaža na rimskim iskopinama, najveći gradsko stambeni blok nadomak Kalemegdana...

Ovakvim odnosom, nepoštovanjem naše istorije i kulture mi hrlimo u neizvesnu budućnost kada ćemo izgubiti objekte iz naše kulturne istorije i nametnuti se novim, bezličnim, bezvrednim arhitektonskim zgradama“, kaže za "Marker" arhitekta Slobodan Maldini. Uništavanje ili ugrožavanje objekata od kulturnog značaja trebalo je da bude jedna od tema jučerašnje sednice Saveta za kulturu grada Beograda. Na sednici se međutim nije pojavio niko od delegata vladajuće većine u gradskom parlamentu.

Izvor: Insajder