Najava Rezolucije o Srebrenici srpsku diplomatiju zatekla nespremnom (VIDEO)
Mesec i po dana borbe srpske diplomatije protiv usvajanja rezolucije o Srebrenici završava se sutra, kada o njoj glasa Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Zaokupljena pitanjem Kosova i Metohije u Ujedinjenim nacijama i Savetu Evrope, srpska diplomatija je, u aprilu, praktično bila zatečena rezolucijom. Iako nije obavezujuća i direktno ne optužuje Srbiju i srpski narod, Beograd tvrdi da rezolucija može da ima dalekosežne posledice.
Uprkos, kako kažu, velikoj borbi – novoformiranom pravnom timu, pismima evropskim liderima, nizu bilateralnih sastanaka - srpska strana je svesna da ne može da spreči izglasavanje rezolucije u Njujorku. Diplomatska aktivnost - nesporna, ali diplomate smatraju da je srpsku diplomatiju rezolucija, ipak, zatekla nespremnom, uprkos tome što su "za" rezoluciju i velike svetske sile.
"Postavlja se pitanje zašto je prošlo toliko vremena a da ni vlasti u Beogradu nisu znale da se priprema ta rezolucija, to je nekih osam meseci. To znači da je rezolucija počela da se sprema još prošle godine. Da je znala, sigurno da je trebalo da se koriste diplomatski kanali. To bi onda podrazumevalo da se srpska diplomatija aktivno uključi u to, bilo da se radi na popravci teksta ili na izradi drugog teksta rezolucije", izjavila je za Marker Branka Latinović, ambasadorka u penziji.
Inicijatori rezolucije – Nemačka i Ruanda – i više od 30 zemalja koje su kosponzori, tvrde da je cilj ne da deli, već da ujedini, kako bi se poslala snažna poruka protiv poricanja genocida. Rezolucija o Srebrenici, kojom se predlaže da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u tom mestu, osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca - nije obavezujuća. Srpska strana tvrdi da se tim dokumentom Srbi označavaju kao "genocidan narod", iako se u Nacrtu rezolucije Srbija, Republika Srpska i srpski narod - ne pominju. Pritom, amandmanima Crne Gore, koji su uvršteni u tekst, naglašava se individualna krivična odgovornost.
"Pošto kažete da je individualna, ja ću vam reći kakva je ona odgovornost - ne može kolektivna krivična odgovornost, ali može da bude moralna, politička a kasnije na osnovu toga da proizvode neke druge odgovornosti poput prava na naknadu štete, ratne reparacije. Ako je odgovornost individualna, protiv koga donosite rezoluciju. Sram vam bilo sve zajedno što lažete, što ne govorite istinu. Svi su pohapšeni, osuđeni ili će biti osuđeni", izjavio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije u utorak.
Međutim, ambasadorka u penziji kaže za Marker da posle eventualnog izglasavanja rezolucije, ne bi mogli da se pokrenu neki novi pravni procesi protiv Srbije jer se u rezoluciji - ni ne spominje.
"Što se tiče reparacija i tih drugih stvari, to nije pravno ostvarljivo s obzirom da je to pitanje rešio Međunarodni sud u Hagu i sud Ujedinjenih nacija, i to upravo po zahtevu Bosne i Hercegovine i Hrvatske a sud je odbio te zahteve", navela je Latinović.
Iako priznaje presude Međunarodnog suda pravde prema kojima je u Srebrenici bio genocid, Srbija taj termin izbegava, a dodatni argument Beograda i Banjaluke protiv rezolucije jeste da bi njenim usvajanjem bio prekršen Dejtonski sporazum, jer nema saglasnosti sva tri naroda Bosne i Hercegovine. Uoči sutrašnjeg glasanja o rezoluciji u Ujedinjenim nacijama, zvanični Beograd očekuje da će od 193 države, "za" glasati manje od stotinu i da će to, napominje, predstavljati "ogromnu podelu".
Izvor: Insajder