Nebojša Čović: Nova funkcija, stara pitanja (VIDEO)

Po obrazovanju inženjer mašinstva, Nebojša Čović bio je zapažen i u privredi i u politici.  Kao funkcioner Socijalističke partije Srbije od 1992, tokom devedestih je bio i gradonačelnik Beograda i narodni poslanik.  

Iz tog perioda je ostao upamćen po ukidanju Nezavisne TV "Studio B" i po tome što je slao policiju da razbije štrajk radnika GSP-a, ali mu mnogi odaju priznanje za vođenje grada u vreme sankcija, piše portal Istinomer.  

Iz SPS je isključen početkom 1997.  Osniva stranku Demokratska alternativa i učestvuje u rušenju režima Slobodana Miloševića 2000.godine, kao jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije-DOS. U Vladi Zorana Đinđića bio je jedan od potpredsednika, zadužen za rešavanje sukoba na jugu Srbije, a potom postaje i šef  Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju.

Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 2003.godine, pominjao se kao mogući novi premijer, ali je ipak izabran Zoran Živković. 

U decembru 2011. protiv Nebojše Čovića i Velimira Ilića krivičnu prijavu su podneli Mila Đinđić, majka Zorana Đinđića, i njegova sestra Gordana Filipović Đinđić, optužujući ih za umešanost u ubistvo premijera, pošto nisu reagovali na pismo Milorada Ulemeka Legija koji je samo mesec dana pre ubistva premijera pozivao na opštenarodni bunt. Čović je umešanost u ubistvo premijera ocenio kao "običnu laž i pokušaj obmane javnosti".  

Tužilaštvo nije podiglo optužnicu. 

Bio je obuhvaćen i istragom kooja se ticala trošenja novca za Kosovo dok je bio na čelu Koordinacionog centra. Kako je otkriveno u serijalu Insajdera ”Patriotska pljačka”, u to vreme su potrošena sredstva za izgradnju stanova za Srbe u Kosovskoj Mitrovici, ali su urađeni samo temelji. Istraživanje Insajdera potvrdio je i Anketni odbor Skupštine Srbije, Tužilaštvo je podiglo optužnicu još 2016.godine, ali je sud godinama vraćao na dopunu i ona još nije stupila na pravnu snagu. 

Čović često javno tvrdi da je nevin i da je žrtva političkog progona.

U novembru 2013. godine kao kandidat SNS-a izabran je za člana Privremenog veća Beograda gde ostaje do aprila naredne godine.

Njegovo ime dovodi se u vezu i sa nekada društvenim, a potom privatnim preduzećem FMP. Osnivač je i prvi predsednik KK FMP, a od 1995.-1997. bio je i predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije. 

U avgustu 2011. postaje predsednik KK Crvena Zvezda, a decembra 2012. potpredsednik FK Crvena Zvezda, ali se brzo okreće košarci.

Sredinom 2018. izabran je je za predsednika Upravnog odbora Sportskog društva Crvena zvezda. Na toj funkciji bio je do maja 2022. godine.

U septembru 2024. kandidovao se za predsednika Košarkaškog saveza Srbije, funkcija na koju je danas izabran.

Izvor: Insajder