Nediplomatske izjave srpskog državnog vrha ne doprinose poboljšanju odnosa sa državama regiona (VIDEO)
Nediplomatska i nespretna; tako može da se opiše izjava predsednika Srbije u kojoj "odvratnima", pored ostalih, naziva i predstavnike Slovenije u Ujedinjenim nacijama. Srpski predsednik je zbog te izjave morao da se izvini, ali se postavlja pitanje da li je takav pristup - i pravi, u nastojanjima da se poboljšaju odnosi zemalja koje su nekada činile SFRJ, decenijama opterećeni nerešenim pitanjima proizašlim iz ratova.
"Želim ako sam bilo koga uvredio da se izvinim celokupnoj javnosti Slovenije, ali da istovremeno kažem da neću da izvinjavam slovenačkim političarima jer vode odvratnu politiku prema Srbiji i srpskom narodu", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sredu u Njujorku.
Uz poziv predsednici i premijeru Slovenije da dođu u Beograd kako bi im rekao šta misli o njihovoj, kako kaže, lošoj politici prema Srbiji i srpskom narodu, to je odgovor predsednika Srbije na negodovanje zvanične Ljubljane zbog njegove izjave u Ujedinjenim nacijama kada je rekao da ne zna ko je odvratniji – Slovenci ili neke druge zemlje, koje su omogućile kosovskoj predsednici da na sednicu Saveta bezbednosti dovede žene za koje je rekla da su žrtve silovanja srpskih snaga 1999. godine. Uz retke nesporazume za koje je, baš kao i sa drugim zemljama regiona, povod jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i Metohije, Srbija i Slovenija imaju veoma dobre odnose.
"Slovenija vodi politiku u kojoj podržava integraciju Srbije i čitavog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, Slovenija je jedan od najvećih zagovarača integracije na Balkan. Sa Slovenijom Srbija ima razvijene ekonomske odnose i tako da ne verujem da će se bilo šta promeniti zbog jedne nespretne izjave predsednika Republike", izjavio je za Marker Sava Mitrović iz Centra za evropske politike.
Najkompleksnije odnose Srbija ima sa Hrvatskom, koji se ogledaju i u desetinama razmenjenih protestnih nota; samo ovog meseca, dve zemlje su razmenile po jednu notu – Srbija je protestovala jer njen ministar nije mogao da poseti Spomen područje Jasenovac, a Hrvatska zbog napada na njene državljane u Pančevu. U ovoj godini, Beograd je uputio protestnu notu Zagrebu i zbog toga što je na jednom festivalu u Hrvatskoj spaljena lutka sa likom Aleksandra Vučića, a onda i zbog toga što ga je hrvatski ministar nazvao ruskim trabantom.
"Diplomatske note koje se gotovo na mesečnom nivou razmenjuju između Srbije i Hrvatske najčešće su stvar dnevnih prepucavanja i političkih borbi, one često mogu da budu i u svrhu kampanje. Srbija je u desničarskim krugovima često percipirana kao, neću reći kao neprijateljska ali ne baš blagonaklon sused, i u tom smislu je često dobro iz političkih razloga negativno govoriti o Srbiji. To je slučaj i sa našim političarima, ovde stranke desnice često vole da okrive Hrvatsku za neke stvari", kazao je Mitrović.
Srbija, paradoksalno, danas ima bolje odnose sa državama koje su joj bile istorijski rivali, poput Bugarske i Mađarske, nego sa zemljama sa kojima je činila Jugoslaviju. Najzategnutiji odnosi u regionu usledili su 2008, kada je većina suseda priznala Kosovo, a ambasadori, poput crnogorskog, proglašavani nepoželjnima u Srbiji. Odnos sa Bosnom i Hercegovinom posebno opterećuje pitanje genocida u Srebrenici.
Iako je Severna Makedonija priznala Kosovo i podržava Rezoluciju o Srebrenici o kojoj će Generalna skupština Ujedinjenih nacija uskoro glasati, Beograd trenutno ima najbolje odnose sa Skopljem. Poslednje otvoreno pitanje dve zemlje – status Ohridske arhiepiskopije - rešeno je pre dve godine, kada je Srpska pravoslavna crkva priznala autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve.
Izvor: Insajder