Nedostaju prijave važnih radova na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu (VIDEO)
Iz dana u dan sve više je informacija o tome koji sve objekti nemaju upotrebnu dozvolu koja je jedini garant da su objekti pre svega bezbedni. To da zgrada Železničke stanice u Novom Sadu čija se nadstrešnica srušila prošlog petka i ubila 14 građana, nije imala upotrebnu dozvolu - dovelo je do novih činjenica. A, sve te činjenice ukazuju na to da je neophodno odmah uspostaviti kontrolu bezbednosti svih infrastrukturnih objekata u Srbiji. U njih spadaju i mostovi i sve zgrade za javnu namenu.
U kojoj meri nema kontrole pokazuje i analiza javno dostupne dokumentacije i to u slučaju zgrade stanice u Novom Sadu. Dok tužilaštvo ćuti, podaci iz javnog registra dovoljni su za zaključak da je rušenje nadstrešnice moglo biti sprečeno, samo da su se odgovorni za ceo projekat pridržavali zakona, a odgovorne institucije radile svoj posao onako kako treba.
Rekonstrukcija zgrade Železničke stanice u Novom Sadu obavaljala se u više faza i počela je 2021. godine, a prva prijava radova je podneta tek godinu dana kasnije. Na Portalu Centralne evidencije objedinjenih procedura trebalo bi da se nalazi sva dokumentacija vezana za rekonstrukciju te zgrade.
Investitor radova je državno preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“ i da bi bilo šta radili, morali su da prijave radove. Međutim prema analizi Insajdera, ima svega nekoliko prijava radova. Sve što se tiče održavanja, ili zamene instalacija na zgradi morali su, primera radi, da budu zasebno prijavljeni. Umesto toga, moguće je pronaći samo prijavu iz marta 2022. koja se tiče zemljanih radova na toj parceli, jednu iz 2023. godine, koja se tiče izmeštanja telekomunikacionih vodova i jedna od 30. oktobra ove godine.
Na šta se ona odnosi, nije moguće proveriti jer Ministarstvo građevinarstva nije još odgovorilo na zahtev „Infrastruktura“, ali čak i da je u pitanju prijava radova na rekonstrukciji zgrade – to bi značilo da su radovi prijavljeni dva meseca pošto je stanica puštena u rad 3.jula ove godine.
"Da je u pitanju bila privatna investicija objekta, javne namene, kao što je, recimo, ne daj bože, neki šoping mol, ili hotel i tako dalje, nikad on ne bi mogao da bude pušten odnosno, mogao bi da bude pušten, ali da se desi ovakav neki incident, pa ja ne znam šta bi se desilo. Ne znam ko bi smeo da se odvaži i ohrabri i da to izvede“, kaže za Insajder građevinski inženjer Aleksandar Opsenica.
I to nije sve. Za drugu fazu rekonstrukcije stanice, prema zvaničnom registru, nije bilo ni tehničkog prijema. To je trebalo da obavi Komisija za tehnički pregled. Preduslov za tako nešto bi bio da je zgrada završena u konstruktivnom smislu. Komisiju za pregled, koja bi tako nešto konstatovala, putem tenderske procedure je trebalo da okupi investitor, u ovom slučaju državno preduzeće "Infrastruktura železnice“.
Na Portalu javnih nabavki međutim nema tendera raspisanog za tako nešto. Mišljenje Komisije za tehnički pregled bi bilo elementarni preduslov da zgrada bude puštena barem u probni rad, ne duže od godinu dana. Umesto toga, otvorena je za putnike početkom jula.
"To nije projekat, to je jedan poduhvat. Obzirom da je konstatovano da je građevinska dozvola izdata u celini za sve. Onda je pitanje da li upotrebna dozvola treba da isto glasi na celinu i za sve, ako je sve gotovo“, zaključuje Opsenica za Insajder.
S obzirom na to da je u pitanju objekat u javnoj nameni kojim upravlja investitor, na njemu je i najveća odgovornost. Jednako važnu odgovornost međutim imaju i svi drugi odgovorni u lancu, koji na sve to nisu reagovali, od projektanata, preko izvođača radova i nadzora, ali i nadležnih u resornom ministarstvu, koji je trebalo da, kao finansijer projekta, budu upoznati sa načinom obavljanja posla.
Na kraju, trebalo je da kroz upotrebnu dozvolu daju saglasnost da je zgrada stanice pre svega bezbedna. Zgrada međutim nije ni imala upotrebnu dozvolu jer, kako su otkrili novinari Insajdera pre pet dana, državno preduzeće "Infrastruktura želenizce“, koja je investitor u ovom poslu, nije do tada ni podnelo zahtev za upotrebnu dozvolu.
Novinarka Radoslavka Žigić Despotović