Nedostatak nastavnika; „snalaženje“ i spuštanje kriterijuma (VIDEO)

"Dugi niz godina postoji taj deficit nastavnog kadra naročito u pojedinim predmetima a sad postaje alarmantno jer direktori ne mogu da pronađu ni zamene radnika koji su na bolovanju a kamoli za ona upražnjena radna mesta koja postoje trenutno u obrazovnim sistemima”, kaže za Marker Milibor Saković, direktor Prve ekonomske škole u Beogradu I član Društva direktora škola Srbije.

Nedovoljan broj nastavnika za posledicu ima zapošljavanje neadekvatnog kadra. Više od hiljadu nastavnika u osnovnim i srednjim školama nije kvalifikovano za predmete koje predaju, sopšteno je još 2018.  Pet godina kasnije, situacija nije ništa bolja. 

“Ako po pravilniku o stručnoj spremi direktor napravi ustupak pa zaposli nekog profesora koji nema adekvatnu stručnu spremu a u tom trenutku ga nema ni na tržištu rada, nema tehnoloških viškova, nastava mora da se održi, dakle on će da zaposli nekoga ko će se pripremati za čas i predavati predmet za koji se nije školovao” , navodi Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.

Da su prinuđeni na ustupke prilikom odabira nastavnika, navodi i direktor Prve ekonomske škole.  

“Kada na Nacionalnoj službi za zapošljavanje ne pronađemo kadar, snalazimo se preko privatnih kontakata sa kolegama. Kada ni to ne bude, zovemo fakultete I onda prihvatamo i nekog studenta. Tu je problem što student nema adekvatno obrazovanje ali je student iz te struke, nije to nestručno u onom bukvalnom smislu da ne poznaje struku, nego nema adekvatnu zakonsku diplomu o završenom visokom obrazovanju”, objašnjava Milibor Saković.

Neke od mera za gašenje požara, sudeći prema radnoj verziji izmena krovnog zakona iz oblasti obrazovanja koja  se pojavila u javnosti, jeste i snižavanje kriterijuma, odnosno uvođenje mogućnosti da za katedrom budu i nastavnici koji su završili osnovne studije iz potrebnog predmeta, ali sa master diplomom iz bilo koje oblasti, kao i da u stručnim školama mogu da predaju svršeni srednjoškolci. Sagovornici Markera tvrde da to ipak neće rešiti osnovne razloge zbog kojih mladi ne žele da radni vek provedu u učionici - urušen ugled i loš materijalni položaj nastavnika, čije su plate ispod republičkog proseka.

“Mislim da Ministarstvo prosvete prepoznaje u dovoljnoj meri značaj ovog problema ali problem je što je ovde moć u Ministarstvu finansija. To je taj viši nivo koji kaže, eto nema se para. Mi uvek kažemo, gradite puteve, škole, naučne centre ali ko će u njima raditi ako je plata redovnog profesora na univerzitetu 105 hiljada dinara. Znači on  će raditi u nekoj drugoj zemlji gde će adekvatno naplatiti svoj trud i rad i svoje naučno istraživanje. Tako da sve leži u rukama Ministarstva finansija”, ocenjuje Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.

Rešenja za manjak nastavničkog kadra nedavno su, kroz Inicijativu za spas školstva, predložili i dekani osam fakulteta, na kojima se školuju nastavnici. Među predloženim merama je i znatno povećanje plata prosvetnih radnika i stipendiranje studenata. Iz Ministarstva prosvete za Marker navode da su od Nacionalno-prosvetnog saveta tražilii da raspravlja o predlozima dekana, dok iz Saveta kažu da će stav o tome imati do kraja meseca.

Izvor: Insajder