Neformalne grupe privlače mlade - partije gube njihovo poverenje (VIDEO)

Mladi čine oko 13 odsto biračkog tela u Srbiji, a nakon poslednjih parlamentarnih izbora u skupštinskom sazivu ima samo 10 narodnih poslanika koji pripadaju populaciji mladih. Krajem  godine ostaće ih samo pet, s obzirom na to da neki izlaze iz te starosne kategorije koja podrazumeva doba od 15 do 30 godina, ukazuje Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih (KOMS). 

 “Kada pogledamo lokalne parlamente situacija je, da kažem, još gora. Tu imamo izuzetno niske brojeve mladih ljudi, svega nekoliko opština ima uopšte mlade ljude zastupljene u lokalnim skupštinama. Tako da brojevi ne govore, zapravo, da su institucijama prioritet mladi i da mladi uopšte imaju mesto gde će se njihov glas čuti”, kaže Borjanić.

Više od polovine mladih smatra da im politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava da utiču na procese i odlukež ali bi, da su sutra izbori, glasalo njih 70 odsto. Ipak, političke stranke percipiraju kao klijentelistički orijentisane i koruptivne i zato pre biraju druge vidove angažovanja - proteste i peticije, pokazuju podaci Alternativnog izveštaja KOMS-a za 2024. godinu. 

Dimitrije Dimić, aktivista neformalne grupe BORBA, ističe da je razlog za njegov aktivizam dugogodišnja institucionalna nepravda. 

“Moj osnovni motiv za priključivanje aktivizmu i samoj Borbi jeste nepravda, nepravda i, jednostavno, jedno silovanje pravne države od strane vladajuće partije… Mislim da se menjaju i njihova mišljenja i njihovi stavovi o nama. Na početku je bilo ono klasično omalovažavanje da smo mi hijene i lešinari, da smo uličari, pijanice, narkomani, da smo se skupili zato što nemamo šta drugo da radimo. A sada je to dosta drugačije, sada gledaju da, pa na svaki mogući način anesteziraju proteste, i gledaju da uopšte ignorišu svakog ko se buni”, smatra Dimić.

Takođe, poverenje mladih u političke partije je na izrazito niskom nivou, 1,37 na skali do pet. Osim toga, 14 partija ima grupu mladih kao posebnu organizacionu jedinicu, a samo trećina njih ima program omladinske politike, zbog čega je mladima teže da se povežu sa njima.

Una Lukić je jedna od najmlađih odbornica u Srbiji, u Skupštini opštine Irig. Ona smatra da joj je pri odabiru presudno bilo to ko je u stranci, kao i kakvu politiku vode. 

“Ja sam izabrala političku partiju zbog toga što sam još kao mala imala negde ideju, viziju da ću da se bavim politikom, samo sam čekala momenat kad ću pronaći neku partiju koja meni odgovara. U suštini sam izabrala Narodni pokret Srbije u samom osnivanju stranke, zato što su mi se dopali ljudi koji čine tu stranku, koji su odlučili da se bave politikom ,i načina na koji se oni zapravo bore protiv ovog režima i načina na koji danas živimo”, kaže Una Lukić.

Ako i formalno stupe u politiku mladi su - zbog svojih godina - često isključeni  iz procesa  donošenja odluka. 

“Ja sam često dobijala komentare ‘ti si mnogo mala da bi mogla o tome da pričaš’ ili ‘imaš malo godina da bi mogla time da se baviš’ ili ‘ti si još uvek dete’. Istina, ja sam još uvek mlada i nemam možda dovoljno iskustva, ali se zaista trudim da ga steknem”, ističe Una Lukić. 

Podsećamo, Vlada Srbije je 2014. osnovala Savet za mlade kao savetodavno telo za uticaj mladih na kreiranje, sprovođenje i praćenje realizacije javnih politika u tom domenu. Postojanje institucionalnog dijaloga mladih sa ministrom radi unapređenja omladinske politike jeste korak u dobrom smeru, ali to nije dovoljno; potrebne su suštinske promene u odnosu prema mladima, ukazuju njihovi predstavnici. 

Novinarka Insajdera Mina Stojković