Negiranje genocida i 29 godina posle Srebrenice (VIDEO)
Komemoracijom i sahranom 14 posmrtnih ostataka srebreničkih žrtava, obeležena je 29. godišnjica jednog od najstrašnijih zločina, koji je presudama Haškog suda okvalifikovan kao genocid - kada je u Srebrenici ubijeno više od 8 hiljada Bošnjaka. Za skoro tri decenije osuđeno je više od 50 osoba na ukupno 700 godina zatvora. Država Srbija nije odgovorna za zločin, ali je prema presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu, tadašnja državna zajednica Srbije i Crne Gore odgovorna što nije učinila ništa da spreči genocid u Srebrenici, niti da kazni počinioce.
Prvi put posle 29 godina, pojedine države 11. jul obeležavaju kao Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, kako je preporučeno Rezolucijom, usvojenom u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija pre dva meseca. Među tim državama nije Srbija, ali ni Bosna i Hercegovina jer je Savet ministara BiH, koji odluke donosi konsenzusom, odbacio inicijativu da se proglasi dan žalosti; protiv su bili ministri iz Republike Srpske.
U Potočarima, gde su sahranjeni posmrtni ostaci 14 identifikovanih srebreničkih žrtava, predsednica Udruženja "Majke Srebrenice" Munira Subašić žali što predsednik Srbije nije bio sponzor Rezolucije o genocidu u Srebrenici jer bi tako, smatra, postao novi Vili Brant. Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit poziva, kako kaže, "neke ljude“ iz Banjaluke da dođu i odaju poštu u Potočarima dok, istovremeno, komemorativnu sednicu Skupštine opštine Srebrenica na kojoj je odata počast svim stradalima u poslednjem ratu, među kojima su i Srbi u Podrinju, bošnjački odbornici bojkotuju i ove godine. Kopredsednik regionalne Igmanske inicijative kaže da i dalje, i to na svim stranama, ne postoji spremnost da se suočimo sa prošlošću.
“I to je onaj usud koji nas prati i to prati i naredne generacije, jer nose taj teret mržnje koja proizilazi iz toga što se ne govori pravo i istina. Znači, nisu naši činili zločine, naši su bili heroji. Eno, heroj Mladić, ajde neka mi neko kaže koje je herojsko delo učinio Mladić kao su učinili heroji u Drugom svetskom ratu, na Partizani koje su učinili, gde su riskirali sopstvene živote, ginuli kao Sava Kovačević itd. Neka mi kaže neko po čemu je on heroj, sve što je dao je nalog da se pobije preko 8.000 nenaoružanih ljudi u Srebrenici u periodu 11. do 15. jula 1995. godine,” rekao je za Insajder Aleksandar Popov kopredsednik Igmanske inicijative.
Vlasti u Srbiji su više puta pozivane da ne negiraju genocid u Srebrenici i da zabrane veličanje ratnih zločinaca, poput Ratka Mladića i Radovana Karadžića. U Beogradu, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo, održana je javna debata pod nazivom “Rekonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida”.
“Ovde se mnogo više napora ulaže u to da se negira, odnosno da se porekne genocidni karakter tog zločina, odnosno ta kvalifikacija. Dakle, više je emocija uloženo u to nego u uspostavljanje jednog, to već pomalo i trivijalno zvuči, ali zaista katarzičnog odnosa prema onome što se tih julskih dana u Srebrenici dogodilo. Dakle, recimo da država Srbija ima tu politiku, iako je ona ponavljam pogrešna i protivna elementarnim pravnim principima, da ne priznaje da je ta kvalifikacija ispravna, ali šta je drugo učinjeno da se skine ta odgovornost, odnosno ljaga je, opet da koristim te pomalo patetične, ali negde i primerene termine, tog zločina koji je izvršen,” kaže Srđan Milošević istoričar.
Zločine i razaranja tokom ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji još ne priznaju sve strane, uprkos tome što bez priznavanja tuđih žrtava, nema ni poštovanja svojih.
“Nevolja je u tome što se žrtve dele na naše i na njihove, a svaka ima ime i prezime, svaka zaslužuje pijetet, kao što danas pijetet zaslužuje žrtve genocida u Srebrenici, tako isto zaslužuju pijetet i žrtve tamo gde su Srbi bili, žrtve 1990. godine, Bošnjaci i tako dalje. Ako bi tim putem krenuli, kao što radi Igmanska inicijativa, gdje mi ne govorimo šta su nama činili drugi, nego šta su mi činili drugima, to rade i moj kolega Zoran Pustić iz Zagreba, ja radim ovde, Vehid Šehić u BiH tako dalje. Tek onda smo na pravom putu. Tako su i počeli ratovi 90-ih zato što su upirali prstima jedni u druge, a nismo se sagledavali gde smo mi na pogrešnom put," kaže za Insajder Aleksandar Popov koopredsednik Igmanske inicijative.
Na pomirenje u regionu i na ovu godišnjicu apeluju međunarodni predstavnici; šef evropske doplomatije Žozep Borelj poziva političke lidere u regionu da odbace retoriku podela i podseća da je pomirenje odgovornost svih.
Izvor: Insajder