Nemačka zatvorila i poslednju nuklearku, Srbija ukinula zabranu njihove gradnje (VIDEO)
Sve što se dešavalo u Skupštini Srbije ove nedelje, bacilo je u drugi plan vest da su usvojene izmene Zakona o energetici, kojima prestaje da važi moratorijum na nuklearne elektrane. Drugim rečima, posle 35 godina, u Srbiji je ponovo otvorena mogućnost gradnje nuklearne elektrane. Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji donet je 1989. godine, odnosno tri godine posle katastrofe u Černobilju, kada je eksplodirao reaktor i oslobodio veliku količinu zračenja u vazduh.
O izgradnji nuklearki više puta se govorilo u domaćoj javnosti. Predsednik Srbije smatra da je izgradnja malih i velikih nuklearki jedino rešenje, s obzirom na to da će se potrošnja električne energije u Srbiji učetvorostručiti do 2050-te.
Međutim, za izgradnju tradicionalne nuklearke, koja bi koštala bar 20 milijardi evra i gradila se 10 godina, nemamo para. Zato je, kako je rekao na ovogodišnjem Samitu o nuklearnoj energiji u Briselu, Srbija zainteresovana za izgradnju „bar četiri mala modularna nuklearna reaktora koji mogu da nadomeste 1.200 megavata“, za šta je potrebno oko sedam i po milijardi evra. Međutim, i to je na dugom štapu jer, kako je priznao, nemamo ni tehnologiju, ni znanje.
Zato je najavio da ćemo pokušati da se dogovorimo o učešću u vlasništvu mađarske nuklearke „Pakš“. Istovremeno je Vlada Srbije potpisala Memorandum o saradnji sa francuskom Elektroprivredom o uspostavljanju saradnje u energetskoj tranziciji. Time se, pored ostalog, stvaraju uslovi za strateško partnerstvo u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji. Francuska je, inače, zemlja koja oko 70 odsto struje dobija iz nuklearki. S druge strane, zanimljivo je i to da je Nemačka, kao jedna od vodećih evropskih ekonomija, prošle godine zatvorila poslednju nuklearku.
Od država bivše Jugoslavije jedino na teritoriji Slovenije postoji aktivna nuklearna elektrana – „Krško“. Baš ovih dana je trebalo da se održi i referendum o izgradnji novog bloka u toj nuklearnoj elektrani, ali je on otkazan, jer su ekološki aktivisti i stručnjaci podneli žalbu Ustavnom sudu, dovodeći u pitanje njegovu legalnost. Tamošnje ministarstvo infrastrukture je 2021. izdalo je dozvolu za izgradnju drugog reaktora, što je naišlo na kritiku i iz susedne Austrije, čiji Ustav zabranjuje upotrebu nuklearne energije u proizvodnji struje.
Nuklearka „Krško“ je izgrađena 1983. i u zajedničkom je vlasništvu slovenačke državne kompanije GEN energija i Hrvatske elektroprivrede. Podmiruje oko 30 odsto potražnje za električnom energijom u Sloveniji i 16 odsto u Hrvatskoj. Dve države su prošle godine dogovorile da produže životni vek nuklearke „Krško“ do 2043-će.
U regionu, nuklearne elektrane imaju Rumunija, Bugarska i Mađarska.
Zbog nesreća u Černobilju 1986-te i Fukušimi 2011-te, nuklearne elektrane imaju negativan predznak kod mnogih ljudi; Černobilj je proizveo zagađenje na oko 150.000 kvadratnih kilometara u Ukrajini, Belorusiji i Rusiji – u atmosferu su oslobođene velike količine radioaktivnog otpada, a posledice po zdravlje ljudi, životinja i biljaka osećaju se i danas. Na stotine hiljada ljudi je umrlo od posledica radijacije, dok su stotine hiljada trajno raseljeni iz kontaminiranih područja.
Činjenica je da je nuklearna energija ekološki čista, ali je isto tako i činjenica da nuklearke sobom nose veliki rizik, jer eventualni incidenti mogu da stvore probleme ne samo državi u kojoj je, već i mnogo širem području.
Veliko pitanje, osim bezbednosti, jeste i odlaganje nuklearnog otpada. Zato se, kao, ključno nameće pitanje kadrovskih kapaciteta za eventualnu gradnju i posebno za kasnije upravljanje nuklearnom elektranom. Tek posle toga dolazi pitanje novca. A, sudeći prema izjavama srpskih zvaničnika, za taj posao nemamo ni znanja, ni novca.
Izvor: Insajder