Nova strategija proširenja Evropske unije - plaćanje na mostu ili ćupriji? (VIDEO)

Predsednik skupštinskog Odbora za spoljne poslove i funkcioner Stranke slobode i pravde Borko Stefanović kaže da su to dva odvojena pitanja.

„Sintagma međusobno priznanje i pozivanje na međusobno priznanje je, pod jedan, potpuno neprihvatljivo za Srbiju. Pod dva, to nije prvi put da se pojavljuje, bilo je i u prethodnoj rezoluciji Evropskog parlamenta. To je preporuka, ona je za nas neobavezujuća, nije nešto što treba bagatelisati, nešto što ne treba da uzmemo u obzir kao vid političkog pritiska. Ponavljam, apsolutno je tako nešto neprihvatljivo za Srbiju. Pitanje usaglašavanja spoljne politike je potpuno odvojeno pitanje, to je stvar toga da li vi kao zemlja kandidat želite da uđete u taj klub gde ste javno i više puta zakonima i ustavom se obavezali da želite da uđete”, kaže Stefanović.

Kako je zvanična politika Srbije – evropski put, Stefanović smatra da je neophodno da država uvede sankcije Rusiji. Odboru za spoljne poslove podneo je predlog rezolucije o usaglašavanju spoljne politike Srbije s politikom Unije, o čemu će se raspravljati 30. novembra. 

S druge strane, za Srpsku naprednu stranku to je pitanje na koje je poznat odgovor - Srbija i dalje ne treba da uvodi sankcije. Sa tim se, međutim, ne slažu svi njeni članovi.

„Njihov stav je da se ne uvode sankcije što je, po meni, i ja to javno i otvoreno govorim, nedosledno jer stranka se zalaže za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Znači i u ekspozeu predsednice Vlade, i u periodu posle izbora kada je obnovio mandat predsednik je rekao da je njegov posao u drugom mandatu, sećate se, ubrzani put Srbije u Evropsku uniju, i to je strateški cilj Srbije. Znači, ako je to sve tako, onda moramo, morali smo i već do sad, moralo je na sednici nove Vlade da budu uvedene sankcije”, smatra Dragan Šormaz, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.

 Osim političke, šteta bi mogla da bude i ekonomska. Za ekonomistu Sašu Đogovića jasan je odgovor na pitanje šta će nas više koštati - uvođenje ili neuvođenje sankcija Rusiji.

„Treba naglasiti da je tržište Evropske unije broj jedan, ne samo po spoljnotrgovinskoj razmeni, nego i po prilivu investicija sa tog tržišta. Negde u proteklih dvanaest godina, zaključno sa prošlom godinom, oko 19 milijardi evra investicija je došlo sa tržišta Evropske unije, što je činilo negde oko 64% ukupnih stranih direktnih investicija koje su došle u Srbiju. Pri tome, na drugom mestu se recimo nalazi Ruska Federacija, iz koje je došlo u tom periodu negde oko 2,2 milijarde evra”, navodi Đogović.

 Srbija zavisi od ruskog gasa, što je za predstavnike vlasti jedan od glavnih argumenata za neuvođenje sankcija Moskvi što je, opet, glavni razlog za Brisel da preispita ekonomsku pomoć Beogradu. Đogović smatra da Evropska unija takvom odlukom želi da uputi „oštar signal vlastima”. 

„To lelujanje znači da ste vi okrenuti ka Moskvi, a niste ka Briselu. I tim sankcionisanjem onda bi Brisel zaista to i pokazao vlastima u Srbiji - da na njih sa takvom politikom ne računaju i da ne može ni Srbija računati sa tim finansijskim sredstvima, i da više Evropska unija ne može biti krava muzara”, smatra Đogović.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ne očekuje da će Evropska komisija postupiti po preporukama Evropskog parlamenta jer, kako ocenjuje, ne postoji nijedan pravni osnov za to, dok predsednik poručuje „dokon pop i jariće krsti”.

Izvor: Insajder