Novaković: Uvek smo bili u poziciji da se branimo od teorija zavera o ubistvu Đinđića (VIDEO)

On je istakao da politička pozadina ubistva nikada nije istražena i da sada od toga nema ništa. 

Na pitanje koji su bili motivi Zemunskog klana za ubistvo premijera, Novaković objašnjava da su se osećali ugroženo. 

„U leto 2002. oni odluče da im Čume ne treba i Legija ih ubedi da im je Čume namestio hapšenje u Francuskoj. Kada je Čume shvatio da pokušavaju da ga ubiju, odabrao je s kim će od nas da razgovara i mnogo toga nam je rekao, a oni su to sve znali preko svojih veza u policiji. Posle Čumeta su se osećali veoma ugroženo, a sa druge strane, Legija je pustio priču da će svi završiti u Hagu. I onda su mislili – ako skinemo ovu političku opciju, onda će doći neka druga. Skoro niko ne može da veruje da je jedna grupa kriminalaca to odlučila da uradi i teško je to objasniti“, rekao je Novaković.

On je istakao da se, kada je Đinđić ubijen, odmah znalo da iza ubistva stoji Zemunski klan na osnovu njihovog ranijeg praćenja i podataka koje su imali o njima. 

Dodao je i da ubistvo ne bi bilo moguće bez Legije jer je on taj koji je pronašao Zvezdana Jovanovića, ali i da misli da Đinđić ne bi bio ubijen da je zadržao obezbeđenje Slobodana Miloševića.

„Ja sam to rekao jer sam znao kako je radila Sentina ekipa. To je bila ekipa od 30-40 ljudi, imali su ekipu koja osmatra, radi na trasi…Jedan deo tih ljudi iz Đinđićevog obezbeđenja nije bio bezbednosno proveren, a radili su u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Po meni, najveći propust napravljen je kod hale Limes“, istakao je Novaković. 

Pukovnik policije u penziji, osvrnuo se u emisiji i na same početke Zemunskog klana, čiji su se pripadnici, kako kaže u početku bavili najviše krađom vozila.

„Čuvena je ta priča da su hapšeni na parkingu VMA gde su obijali vozila ljudi iz unutrašnjosti koji su došli da posete svoje bolesnike. Kasnije su počeli da stvaraju svoju ekipu gde su se takođe bavili krađom vozila, pa onda su se bavili vraćanjem tih boljih vozila vlasniku za neka sredstva koja odrede. Tu prvu odskočnu dasku dobili su sa Ljubišom Buhom Čumetom. On ih je izvukao iz tog nekog običnog kriminala i uvukao u dilovanje droge, i onda su preuzeli deo blokova na Novom Beogradu, u Zemunu… Imali su svoje dilere i širili ekipu i onda su im prišli i braća Simović, Vlada Milosavljević, braća Krsmanović“.

Novaković dodaje da je važan trenutak u početku saradnje Surčinskog klana sa JSO bilo ubistvo Željka Ražnatovića Arkana. 

„Kada je ubijen Arkan, država je odlučila da to mora da se reši, i Legija je dobio zadatak da to reši na njihov način. On nije u svojoj jedinici imao sposobne ljude da mogu te gradske istrage da izvrše i jurnjave za kriminalcima, doveo je Zemunce, oni su mu se predstavili da su jaki i odveo ih je u Državnu bezbednost i verovatno su tamo napravili tu zajedničku priču, da će bezbednosne službe da im daju logistiku, a oni da rade. I onda su formirali taj neki spisak odgovornih ljudi za Arkanovo ubistvo i krenuli su da ih jure“. 

Na pitanje koliko su bezbedni policajci i inspektori koji rade na razrešavanju krivičnih dela kriminalnih grupa, kao što je Novaković radio, on ističe da su policajci u njegovo vreme imali viši stepen zaštite i dodaje da su tada slobodnije radili.

„Danas kako je, plašim se. Mi smo ipak imali zaštitu i sami smo se organizovali, ako smo se osećali ugroženo. Mi smo sve radili po zakonu i policijskim ovlašćenjima, a sada sve odlučuje neki tužilac. Možete li da zamislite sada policajca koji treba da ide da hapsi za neko teško krivično delo, i mora da zove nekog tužioca koji o tome pojma nema, a koji će da traži neki stav po političkoj liniji da li to treba raditi ili ne. Mi smo u našem radu imali totalnu slobodu. Nijedan političar nije insistirao da nekog hapsimo ili ne“, zaključuje Novaković.

Izvor: Insajder