Novi medijski zakoni – stari problemi: vlasništvo države u medijima i kršenje kodeksa (VIDEO)
Bolja informisanost građana i uređenija medijska scena Srbije - to bi trebalo da donesu predlozi medijskih zakona. Ipak, predstavnici medija ističu da predloženi zakoni ne samo da ne rešavaju probleme, već legalizuju neke od njih, poput udela države u vlasništvu medija. Stručna javnost upozorava na brojne nedostatke zakona, ali ih Ministarstvo informisanja ne čuje.
Iz medijskih udruženja poručuju da su odbačeni njihovi ključni predlozi, a da su pojedine tačke zakona donete i bez znanja članova Radne grupe.
Tabloidi koji svakodnevno krše kodeks, neretko dobijaju najviše novca iz budžeta. Iako je prvobitno postignut dogovor da se novim Zakonom o javnom informisanju spreči davanje novca građana medijima koji promovišu nasilje i targetiraju neistomišljenike, u Savetu za štampu kažu da je njihova uloga obesmišljena.
Prema onome što sada piše u predlogu zakona, prilikom dodele novca na medijskim konkursima tražiće se podaci Saveta za štampu, ali samo za one medije koji priznaju njihovu nadležnost.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković ističe da se tako kažnjavaju mediji koji poštuju Kodeks.
"Ovom odredbom koja trenutno postoji se kažnjavaju mediji koji žele da budu u sistemu samoregulacije, i unapred im se najavljuje da neće moći da dobiju novac ukoliko im se desi prekršaj kodeksa, a može da se desi svakome. Dok se sa druge strane onima koji ne žele da budu u sistemu samoregulacije, koji ne priznaju kodeks, ni Savet za štampu, zapravo otvara mogućnost da to nastave da rade i dalje i to sada bude ozakonjeno“, kaže Novaković.
Veljko Milić, advokat i član Radne grupe ispred Koalicije za slobodu medija upozorava da zabrinjava i naknadno dodati član kojim se javnim preduzećima i lokalnim samoupravama dozvoljava da osnivaju medije.
"Ukoliko ovaj zakon bude usvojen, ovakav kakav je, to će biti pravno moguće, jer će tu postojati pravni osnov za osnivanje medija. Takvi mediji postoje i sad, i moje mišljenje je da država zapravo želi da legalizuje to što sada već radi sa nekim medijima. Kao član radne grupe na kraju sam zaključio da smo mi tamo bili statisti, zadovoljavali smo neku proceduru, a zapravo su neke ključne odluke već bile donete i samo se čekalo da li će se one ubaciti u zakon pred kraj rada radne grupe ili nakon što završi sa radom“, kaže Milić.
Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever ističe da izmene tih zakona nisu u skladu ni sa evropskom praksom, ali ni sa domaćom strategijom.
"Nije mi jasno kako može biti evropski smer i evropska praksa donositi zakone koji nisu u skladu sa medijskom strategijom. Evidentno je da ovi zakoni nisu u skladu sa strategijom. Naše političke vođe su sve medijske strategije i sve regulative su eto mrtvo slovo na papiru kojeg se u praksi ne drže. I to se vrlo dobro vidi kada pratimo situaciju u medijskom prostoru u vašoj zemlji. Medijska strategija može izgledati sjajno, ali kada nema političke volje i kada nema ljudi u društvu i državi koji će je poštovati, to je onda samo mrtvo slovo na papiru“, smatra Sever.
Još jedna tačka oko koje su se ranije usaglasili svi članovi Radne grupe, jeste i da se posle usvajanja Zakona o elektronskim medijima, kojim se pooštravaju kriterijumi za izbor članova Saveta REM-a, raspusti dosadašnji saziv Saveta.
Ipak, poslednji predlog Ministarstva informisanja je da članovi Saveta REM-a ostanu na svojim funkcijama.
Izvor: Insajder