Novi slučaj femicida: Šta ako se nasilnik ne pridržava mera zabrane? (VIDEO)

Ubistvo dve žene kod Beočina ponovo pokreće pitanje: Koja je institucija zakazala? Odgovore bi moglo da da telo za borbu protiv femicida, koje je najavljivano pre skoro šest godina, ali još nije formirano. Da se dobiju odgovori, pomoglo bi i da je femicid definisan kao posebno krivično delo, ali ni to u Srbiji nije slučaj. Situaciju komplikuje i to što nije uvedena ni najavljena mera - elektronska narukvica za nasilnike, kao i to što ne postoji jedinstveni registar nasilnika.

Foto: Milena Đorđević/Novinarke protiv nasilja prema ženama

U selu Rakovac kod Beočina sinoć su ubijene dve žene. Policija je na mestu zločina zatekla muškarca osumnjičenog da je ubio bivšu ženu i njenu majku, i to uprkos tome što je imao sudsku zabranu prilaska.

"Često se ova mera izriče kod krivičnog dela nasilja u porodici i zaista je često da učinilac, odnosno okrivljeni, bude pod uticajem alkohola ili opijata. U takvoj situaciji dolazi do njegovog veštačenja od strane bilo pojedinca, znači bilo komisije veštaka koji se obično sastoji od psihijatra, psihologa i koji onda određuju da li to lice treba da se leči ili ne. Često se takođe i određuje pritvor prema takvim licima, s obzirom da se radi o licima koji često i ponavljaju takva dela, odnosno izvrše to delo zajedno sa još nekim delom uz neki element nasilja. Međutim, ukoliko se pojavi lice kod koga ne možemo da utvrdimo, odnosno čak ni sami lekari ne mogu da utvrde da li je on možda konzument nekih narkotika ili ne može da se utvrdi da li je on uopšte bio pod alkoholisanom stanju, niti žrtva to može da potvrdi, onda i ne dolazi do takvog nekog veštačenja“, navela je portparolka Asocijacije žena sudija Srbije, Snežana Ivković.

Mera zabrane prilaska podrazumeva i zabranu približavanja žrtvi, ali i zabranu komunikacije sa njom. Međutim, šta ako se nasilnik toga ne pridržava? Sagovornica Markera, sudija Prvog osnovnog suda u Beograda, kaže da bi rešenje moglo da se traži u sistemu koji postoji u Španiji i Portugalu.

"Mapiraju se određene oblasti gde žrtva posećuje, bilo da je to mesto stanovanja, bilo da je to mesto gde ona radi, gde šeta i to se mapira kao posebno rizične zone. Sa druge strane, nasilnik nosi narukvicu i ukoliko se približi samoj žrtvi, a pogotovo mestima gde ona često boravi, onda se pali alarm kod same žrtve, odnosno stiže poruka na taj mobilni aparat. A sa druge strane, ta ista poruka stiže i u policijsku stanicu i sve se to jako brzo onda odigrava, izlazi policija i na taj način se zaštiti sama ta žrtva“, objasnila je Ivković.

Da se takvi zločini ne bi ponavljali, iz Autonomnog ženskog centra godinama ukazuju na neophodnost formiranja tela za borbu protiv femicida.

"Tela koje bi bilo sastavljeno, barem po predlogu Autonomnog ženskog centra, od predstavnika različitih ministarstava, ali i predstavnici ženskih organizacija koje se bave ovom temom, ali i kada se desi u određenoj lokalnoj zajednici da onda u to telo uđu i predstavnici te lokalne zajednice da se vidi šta je to što se desilo kao propust u lokalnoj zajednici, zbog čega se desio femicid, šta je prouzrokovalo to da nažalost ove dve žene izgube život i gde su ta mesta koja mogu da se poprave“, izjavila je Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Femicid, uprkos najavama zvaničnika, i dalje nije posebno krivično delo, nisu uvedene ni elektronske narukvice za nasilnike najavljivane još pre pet godina, a nije formiran ni najavljivani jedinstveni registar nasilnika! Samo prošle godine ubijeno je 28 žena, a svaka treća koja je ubijena u partnerskim odnosima prethodno je prijavila nasilje!

Izvor: Insajder