Novi talas poskupljenja pred građanima Srbije (VIDEO)
Između više talasa poskupljenja koji su počeli početkom prošlog leta i novog, koji je najavljen za oktobar – poskupeće gorivo, struja, meso… - predsednik Republike saopštio je da donosi - dobre vesti. Od sledeće srede cene 20 osnovnih proizvoda biće niže, a u novembru sledi i nova jednokratna pomoć od 20 000 dinara za penzionere.
I dok ekonomisti mesecima kritikuju neselektivna davanja koja opterećuju budžet, građani kažu da, uprkos povećanju plata i penzija, sve teže pokrivaju mesečne troškove.
Pileće grudi, koje smo u junu prošle godine plaćali 330 dinara, sada koštaju više od 500 dinara. Jogurt je prošle godine koštao 124 dinara, sada se najjefitniji može naći za 140 dinara. Deset jaja prošle godine kupovali smo za najviše 150 dinara, dok je sada najjefitniji karton jaja oko 200 dinara.
Cene mesa rastu i ne misle da stanu, a od oktobra će biti još skuplje. Pre svega svinjskog buta, usled afričke kuge svinja i povećanog uvoza. Od sledećeg meseca biće veće akcize na gorivo, duvan, kafu i alkohol.
Novom talasu poskupljenja do kraja godine priključiće se struja i gas, što je deo dogovora Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić upozorava da je Srbija i dalje među zemljama sa najvećom inflacijom u Evropi, i da će povećanje plata i penzija, umesto da pomogne građanima, samo podstaći inflaciju.
"Kada se pogledaju linearna davanja za plate, za penzije i tako dalje, pa to je još jedan u nizu onih poteza koje smo već gledali u prethodnih nekoliko godina, za koje se zaista može reći da u velikoj meri nose odgovornost za inflaciju koju gledamo. Dakle, vi ukoliko imate rast cena i na to dodate rast plata, vi praktično omogućavate tim višim dohocima da te cene i dalje rastu, dakle kreirate jednu vrstu privida kako se odgovara i pomaže građanima, a suštinski se podgreva ta inflaciona spirala“, kaže Šoškić.
Fiskalni savet posebno kritikuje izdvajanja iz budžeta za jednokratnu pomoć deci do 16 godina u iznosu od 10 000 dinara.
Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta ističe da se time i dalje ne pomaže onim kategorijama stanovništva koje su najviše pogođene poskupljenjima.
"Istina je negde između i to je neka osnovna kritika Fiskalnog saveta već nekoliko godina. To neselektivno, određenim starosnim grupama, gde imate i socijalno ugrožene i one koji to nisu. Slično je i sa dodelom pomoći za svako dete, od deset hiljada. Jednostavno trošite mnogo sredstava, jer ove mere koštaju mnogo kada dajete svakome, a zapravo pogađaa samo manji deo stvarno ugroženih“, kaže Minić.
Prema poslednjim podacima Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, minimalna potrošačka korpa za maj ove godine iznosila je 51 800 dinara. Minimalna zarada, 11 000 manje.
Izvor: Insajder