Novinarstvo sve manje bezbedna profesija, novinari postali najveći neprijatelji novinara: "Ubistva novinara u Srbiji nose državni rukopis"
Ako je stanje u medijima ujedno i slika stanja u celom društvu, onda bi srpsko društvo moralo da se zabrine. Medija nikada nije bilo više, ali je, kako pokazuju istraživanja, poverenje u njih sve manje.
Medijska polarizacija je sve veća, kritički mediji i profesionalni novinari su skoro svakodnevno na meti jednog dela javnosti. Oni su izloženi pritiscima, pretnjama, uvredama, etiketiranju...
Ali nije to od juče - godinama se u društvu stvara atmosfera u kojoj je novinar legitimna meta, pa tako i veliki broj verbalnih, ali i fizičkih napada na novinare ostaje nekažnjen. Nekažnjena su do danas ostala i ubistva troje novinara – Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović.
Kada se sve ovo ima u vidu nameće se pitanje – kakva se poruka šalje ovakvim odnosom prema novinarima i ima li nade da slobodno novinarstvo još dugo opstane u Srbiji?
Veliki pad na listi slobode medije
A lošu situaciju u srpskim medijima beleže i međunarodne organizacije. Prema godišnjem Indeksu slobode medija organizacije Reporteri bez granica, Srbija je na listi za 2023. godinu zauzela 98. mesto među 180 zemalja sveta. To je pad od sedam mesta u odnosu na godinu ranije, ali i čak 44 mesta u odnosu na 2013.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić ocenjuje da je novinarstvo u očajnoj situaciji, i to ne samo u Srbiji. Smatra da je potrebno da se "izborimo za neku vrstu ’maršalovog plana’ za obnovu novinarstva u Srbiji". Nekada smo, kako kaže, u Srbiji imali rast medija, određenu podršku iz sveta, ali i mnogo veći nivo solidarnosti nego danas.
"Danas je sve to u nekoj negativnoj spirali i dosta sam zabrinut da je to nekakav nepovratan trend. Nikad nismo imali više fakulteta za novinarstvo i onih koji se školuju za novinare, a toliko malo novinara", naveo je Matić u emisiji "Priča o priči" na Insajder televiziji.
Prema njegovim rečima, novinari su postali najveći neprijatelji novinara, pa smo tako svedoci da oni koji se bave tabloidnim novinarstvom, te dominiraju tiražima i rejtinzima, svojim hajkama relativizuju sve "neprijatne situacije” s profesionalnim novinarima.
"Jako je važna solidarnost novinara, jako je važno da svaka od redakcija učini sve što je moguće da zaštiti svoje novinare", rekao je on.
Matić kaže da se nalazimo u potpuno novoj situaciji – da novinari moraju, između ostalog, da vode računa o svojoj zaštiti dok rade svoj posao.
"Hajke se uglavnom pokreću u političkim vrhovima, društvenim elitama itd. Onda se to seli u tradicionalne medije, kao što su kod nas neke televizije sa nacionalnim pokrivanjem, koje nekoliko dana rade hajku. A, naravno, sve se to onda održava i na društvenim mrežama, kroz neke plaćeničke ekipe koje su zajedno u tom modelu. To dovodi do ekstremne ugroženosti novinara, osećaj je da ste zaista meta… Vi onda zaista imate ozbiljan problem da se pojavite na ulici, gde će neko ko nije plaćen već je možda psihički labilna ličnost, da vam nanese štetu ili napadne…", naveo je Matić.
Petina novinara pati od posttraumatskog stresnog poremećaja
Takva atmosfera dodatno negativno utiče na zdravlje novinara, koji ionako rade posao koji važi za jedan od najstresnijih.
Prošlogodišnje istraživanje Misije OEBS u Srbiji "Analiza: mentalno zdravlje novinara" pokazalo je da "veliki broj novinarki i novinara ima potrebu za nekakvim mehanizmima pomoći i podrške u suočavanju sa posledicama stresa direktno u vezi sa profesijom, te je razvoj takvih mehanizama i njihovo stavljanje novinarkama i novinarima na raspolaganje – hitan".
Navodi se i da je broj osoba kojima je pomoć potrebna meri stotinama, a onih kojima će, ako se sa njima ne bude radilo na tome, tek biti potrebna još je i veći. Analiza je pokazala da od dijagnostikovanih mentalnih smetnji novinara, najčešće su bili prisutni anksiozni poremećaji (čak 71,6 odsto), zatim depresivni (41,8 odsto), kao i napadi panike u 34,3 odsto od ukupnog broja anketiranih. Gotovo petina novinara (19,4 odsto) pati od posttraumatskog stresnog poremećaja, što direktno ukazuje na specifične rizike ove profesije, jer premašuje gotovo 20 puta rasprostranjenost ovog poremećaja u populaciji koja iznosi oko jedan odsto.
"Ne smemo da se naviknemo na nasilje"
Novinarka Insajder televizije Senka Vlatković Odavić kazala je da se mora učiniti sve da se menja društvena klima i da se "nikada ne uljuljkamo u ideju da smo neku slobodu osvojili i da se za nju više ne moramo boriti". Kaže da je u jednom trenutku delovalo da su sloboda govora i mišljenja osvojeni, ali se zapravo sve to kontinuirano ograničava i smanjuje, što je opasna stvar.
"Mi na nasilje ne smemo da se naviknemo. Ali je najopasnije upravo to da ćemo se priviknuti. I iz razgovora sa kolegama iz drugih redakcija imam utisak da bismo sve manje bili spremni da prijavimo ako bismo primetili da nas neko prati. Meni je jako važno da nastavimo da radimo svoj posao i da pošaljemo tu poruku da mi stvarno nećemo stati", rekla je ona.
Profesorka FPN Snježana Milivojević nema dilemu – novinarstvo je danas u svetu sve manje bezbedna profesija. Ona ukazuje i na jedan paradoks - informaciono društvo, koje bi trebalo da ima sve veću potrebu za novinarima i procesuiranjem informacija, pokazalo je koliko su mediji i novinari ranjivi.
Kako kaže, u nekim zemljama na novinarstvo atakuju pripadnici organizovanog kriminala, u nekim autoritarne vlasti ili politički i religijski ekstremisti.
"Postoje političke okolnosti, postoji međunarodna kriminalna alijansa, postoji činjenica da su nove tehnologije otvorile mnogima put u javnost – tvrdi se da su razne ekstremističke grupe počele da napadaju, zatvaraju i ubijaju novinare jer im oni više ne trebaju, a nekad su im bili ulaznica za javnost, a sada sami snime svoje videe, izađu u javnost, oglašavaju se na platformama… To nekako čini novinarsku profesiju manje važnom za te grupe koje su se osokolile i krenule da se obračunavaju sa novinarima. Novinarstvo postaje neizvesna profesija između ostalog i zbog toga što su, iz tehnoloških razloga, i novinari i mediji mnogo više izloženi javnosti, a tamo ima svega i svačega", rekla je profesorka na Insajder televiziji.
Dodala je da veliki procenat napada na novinare danas kreće sa društvenih mreža ili se tu, pak, stvara toksična klima u kojoj su novinari izloženi i u kojoj mogu da se diskredituju.
Ubistva koja su potresla svet
Inače, prema izveštaju Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), broj ubijenih novinara u 2023. godini porastao je za skoro 44 odsto u odnosu na 2022. i obuhvatao je najmanje 78 (od ukupno 99) ubistava za koja je CPJ utvrdio da su povezana s poslom. Najveći broj ubijenih bili su palestinski novinari koji su stradali u izraelskim napadima na Gazu.
Prethodnih godina bilo je i nekoliko ubistava novinara nakon kojih je došlo do ujedinjenja kolega, protesta građana, ali i ostavki najviših funkcionera vlasti. To su slučajevi u Slovačkoj i na Malti.
Slovački istraživački novinar Jan Kucijak i njegova verenica Martina Кušnirova ubijeni su 2018. godine. On je istraživao moguću korupciju u slovačkoj vladi. Prethodno su ostavke podnela dva tamošnja zvaničnika bliska premijeru Robertu Ficu, za koje se u Kucijakovoj priči navodilo da su povezani sa organizovanim kriminalom. Кucijakovo ubistvo izazvalo je najveće ulične proteste u Slovačkoj u njenoj postkomunističkoj eri, a Fico je podneo ostavku.
Čuvena malteška istraživačka novinarka Dafne Karuana Galicija stradala je u eksploziji bombe postavljene ispod njenog automobila 2017. godine. Ona je otkrila mrežu korupcije u zemlji i inostranstvu. Nemilosrdno je optuživala malteške političare i druge zvaničnike za korupciju na njenom popularnom blogu Running Commentary. Bila je oštra kritičarka vlade.
Javnom istragom o njenom ubistvu utvrđeno je da je država odgovorna za njenu smrt, jer nije prepoznala da joj je život ugrožen, niti je preduzela mere kako bi se to izbeglo. Istraga je dovela i do ostavke premijera Malte Džozefa Muskata 2019. pošto su njegovi bliski saradnici bili umešani u ovaj slučaj. Zbog optužbi za saučesništvo u ubistvu, uhapšen je i jedan od najperspektivnijih malteških biznismena Jorgen Feneč.
Posle ovog ubistva tim od 45 novinara iz 18 medija ujedinio se u nameri da istragu zbog koje je Dafne Karuana Galicija ubijena privede kraju. Tri godine su radili na njenoj priči, ali paralelno istražujući i ko je naručio ubistvo. Ubice ove malteške novinarke su osuđene na višegodišnje kazne.
U nekim zemljama novinari "ubijaju" autoritarne vlasti
Veran Matić podseća da je poslednje ubistvo novinara u Srbiji bilo 2001. godine, ukazujući da se od tada i na Zapadu pojavljuje priča o "ubistvima novinarima kao najjeftinijem obliku cenzure".
On kaže da istraživački novinari rade ono što bi državne institucije trebalo da rade.
"Istrage za korupciju ne funkcionišu ako su političke elite vezane uz koruptivne radnje i za one koji u tome učestvuju i onda je jako uočljivo ono što rade novinari sa svojim istragama i rezultati do kojih oni dođu. S druge strane, razorene institucije sistema nisu sposobne da se same bore protiv nekažnjivosti ubistava novinara i da sprovedu istrage do kraja i onda imamo situaciju da to moraju novinari da rade kroz međusobnu solidarnost. Ti trendovi treba da zabrinu i mi sa time treba da se suočimo sa nekim novim strategijama", rekao je Matić.
Prof. Milivojević navodi da organizovani kriminal ubija novinare u zemljama u kojima za to može eventualno da obezbedi ili u nekoj meri ima podršku države. S druge strane, kaže, postoje i zemlje u kojima novinari "ubijaju" autokratske ili autoritarne vlasti.
Ocenila je i da postoje kontinuirane opstrukcije u procesuiranjima slučajeva ubistava Ćuruvije, Pantića i Vujasinovićeve, te u slučajevima paljenja kuće novinara Milana Jovanovića i podmetanja bombe Dejanu Anastasijeviću.
"To ne može biti samo policijska nekompetentnost, u smislu da su oni nesposobni da vode istrage, jer neke druge istrage veoma dobro vode. To je, znači, opstrukcija koja se vodi iz centra vlasti. Ubistva novinara ovde nose državni rukopis, bez obzira ko su neposredni učinioci. U nekim slučajevima, možda zbog velikog pritiska, izgleda kao da će neposredni učinioci biti procesuirani, ali se onda krene u drugi, treći krug opstrukcije sa opozivanjem presuda, iz čega ja zaključujem da tu neće još dugo biti mogućnosti da se ti procesi dovedu do kraja", rekla je Milivojević.
Izvor: Insajder