Nuklearna energija u Srbiji na „mala vrata”? (VIDEO)
Transformacija iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, po svemu sudeći, neće biti jedina transformacija koja čeka Elektroprivredu Srbije, ali i energetsku budućnost zemlje. Ukoliko Vlada usvoji predlog Statuta EPS-a, u Srbiji će biti moguća proizvodnja struje iz svih izvora, uključujući i nuklearne elektrane. To ne bi bilo sporno da nije na snazi Zakon koji zabranjuje izgradnju nuklearnih elektrana, pa bi odluci o eventualnom ukidanju tog akta trebalo da prethodi javna rasprava.
Gotovo skriveno i bez javne rasprave uvodi se mogućnost proizvodnje struje iz nuklearnih elektrana. Statut EPS-a koji čeka da ga Vlada usvoji, a u koji su novinari Markera imali uvid, propisuje da će pretežna delatnost tog preduzeća obuhvatati proizvodnju električne energije i u nuklearnim elektranama. Postavlja se pitanje kako Statut EPS-a može da bude usvojen kada je u suprotnosti sa propisima, jer, više od tri decenije u Srbiji je na snazi zabrana izgradnje nuklearnih elektrana. To znači, objašnjava naučni novinar Slobodan Bubnjević, da država ne može da donosi propise koji podrazumevaju korišćenje nuklearne energije.
"Tu se otvara pitanje šta je starije - kokoška ili jaje. Dakle, kako vi sada da formirate strategiju koja bi krenula ka promeni zakona koji je na snazi, jer prosto morate tu regulativu da prilagodite toj strateškoj viziji, ako vam zakon zabranjuje da vi uopšte imate tu stratešku viziju”, kaže Bubnjević.
Da izgradnju nuklearnih elektrana kao mogućnost ne treba potpuno isključiti, konstatuje aktuelna Strategija razvoja energetike Srbije. Prepoznato je i da za realizaciju takve mogućnosti postoje prepreke; uz moratorijum, kako se navodi, ključni je nedostatak stručnog kadra. Zbog Zakona koji zabranjuje izgradnju nuklearne elektrane vremenom su počele da se gase i katedre na kojima se izučavala nuklearna fizika. Da bi se to promenilo, objašnjava Bubnjević, nužno je investirati u edukaciju kadrova.
"Neki misle da to može lako i brzo. Ja ne mislim. Dakle, ljudi su važni, ljudi su dragocen resurs, ali investirati u ljude je spor i zahtevan proces. Minimum minimuma je deset do petnaest godina od ovog trenutka, kada bismo sada, zaista maksimalnom snagom, krenuli u edukaciju ljudi”, smatra Bubnjević.
Pre edukacije kadrova, trebalo bi odgovoriti na glavno pitanje, a to je - kakav je stav Srbije prema nuklearnoj energiji? Da će se o tome razgovarati, obećala je još bivša ministarka energetike, u vreme kada je počelo pisanje Strategije razvoja energetike; Srbija se obavezala da do 2050-te, sa uglja, pređe na druge izvore energije.
"Zato i počinjemo javnu raspravu - da vidimo šta svi kažu i za upotrebu nuklearne energije. Ali nije na nama da kažemo ,da, to ćemo da radimo’, nego na svima nama. Jer to što se budemo dogovorili u narednih nekoliko meseci, to znači od Akademije nauka do civilnog sektora, to što budemo dogovorili - takav ćemo Nacionalni plan za klimu i energetiku da usvojimo”, rekla je Zorana Mihajlović krajem juna 2022. godine.
Iako javne rasprave o proizvodnji nuklearne energije nije bilo, Statut EPS-a predviđa tu mogućnost. Da li je to konačna odluka i, ako jeste, zašto je doneta bez obećane javne rasprave, neka su od pitanja za Ministarstvo energetike. Odgovore čekamo.
Izvor: Insajder