O političkim idejama i propuštenim šansama - 20 godina od ubistva Zorana Đinđića (VIDEO)
Mnogi ga prisvajaju. Gotovo svako ko ga je poznavao dodao je bar po jednu reč na uspomenu koja, danas, čini sećanje na Zorana Đinđića. O njegovim političkim idejama i dalje se govori kao o propuštenim šansama. U nedelju će biti tačno 20 godina od ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije.
Svakog 12. marta u poslednje dve decenije, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, gde je sahranjen, i na mestu gde je ubijen, ispred zgrade Vlade, pored porodice, cveće polažu oni koji su sa njim blisko sarađivali, oni sa kojima se politički razišao, ali i neki koji su mu bili protivnici u politici.
Dr Petar Živković sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju navodi da danas u politici nema ličnosti poput Zorana Đinđića.
"Danas u politici nema takve forme ljudi koji bi uneli lični integritet, koji bi na neki način ponudili konkretan program i koji bi bili jasni. A on jeste bio jasan, vrlo jasan. To jeste bila njegova karakteristika, da je imao harizmu i da je čak i u tim svojim metaforama želeo na neki način da običnom čoveku dočara šta je to što smatra da treba da bude moderna Srbija", kaže Živković.
Bivša visoka funkcionerka Demokratske stranke Gorica Mojović ističe da je ubijen premijer, ali i optimizam koji je on širio.
"To je Latinka Perović jednom napisala - život Zorana Đinđića je istorija optimizma u Srbiji. I ideje, i vizije. On jeste probudio i nadu i neku vrstu optimizma. I šta god mu ko zamerao nekako mu je bilo važno da vidi onog nasmejanog, pokretnog, vedrog Zorana Đinđića. Taj optimizam koji je on širio je ubijen", kaže Mojović.
Kao predsednik prve demokratske Vlade Srbije, želeo je da stvori društvo koje će pratiti njegovu viziju Srbije: moderne države, koja ne živi na mitovima.
Osim modernizacije Srbije, dr Petar Živković sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju smatra da je najveće dostignuće Zorana Đinđića 5. oktobar.
"To je njegovo najveće političko nasleđe, prema mom sudu. On jeste tu bio glavni motor od 1997. godine. Način na koji je ujedinio partije, način na koji je vodio kampanju. Naročito nakon bombardovanja gde je njemu glava bila u torbi i gde je on morao da se skloni", ističe Živković.
Život Zorana Đinđića mnogo puta je bio ugrožen. Najpre nagoveštajima, a potom i konkretnim akcijama, poput atentata kod Beogradske arene 21. februara 2003. Svega toga, kažu oni koji su ga poznavali, bio je svestan.
Da je to bilo posebno zabrinjavajuće ističe dr Danilo Šarenac sa Instituta za savremenu istoriju.
"Tu vidimo da on nije bio savršen čovek, koliko god bio organizaciono svestan, koliko god pristupao odgovorno nekim pitanjima, vidimo da je tu zaista napravio jedan veliki propust koji ga je koštao života", navodi Šarenac.
Za ubistvo premijera Zorana Đinđića, na ukupno 348 godina zatvora osuđena su četvorica pripadnika nekadašnje Jedinice za specijalne operacije, jedan službenik Bezbednosno-informativne agencije i sedmorica članova zemunskog kriminalnog klana. Dvadeset godina od zločina - od 12 osuđenih, u srpskim zatvorima su njih šestorica, trojica su odslužila kazne zatvora, jedan služi zatvorsku kaznu u Španiji, jedan je ubijen, a jedan i dalje u bekstvu.
Izvor: Insajder