Obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratu (VIDEO)
Državnom ceremonijom, nacionalni Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava nacizma i fašizma u Drugom svetskom ratu obeležen je na Starom sajmištu, na mestu nekadašnjeg nacističkog logora. Koliko je žrtava nacizma i fašizma, niko nije pouzdano utvrdio; da se žrtve ne zaborave i, pre svega, identifikuju, radi Muzej žrtava genocida. Od 1933. do 1945. godine nacisti su, zajedno sa svojim saveznicima, širom Evrope formirali više od 40.000 logora; na prostoru Jugoslavije 70, od kojih su tri bila u Beogradu.
Dok su u Trećem Rajhu logori osnivani daleko od gradova i sela, kako bi od nemačke javnosti sakrili masovna hapšenja i ubistva, koliko je to uopšte bilo moguće, na okupiranim teritorijama lokacije su bile na vidljivim mestima, da bi zaplašile lokalno stanovništvo i odvratili ga od pobune. U Beogradu su, posle okupacije 1941. godine, formirana tri logora – na Banjici, koji je bio namenjen političkim zatvorenicima, u Topovskim šupama na Autokomandi za muškarce Jevreje, a najveći logor bio je na Beogradskom sajmu – najpre za Jevreje, a onda i za sve druge koje su nacisti smatrali nepodobnima.
"Beogradski sajam je bio jedan veliki znak modernizacije Beograda, napretka i nečega što je gledalo u budućnost i to je ono što je na neki način tragedija ovog mesta zato što je nešto što je trebalo da bude znak napretka, budućnosti, gledanja u nešto lepo, pozitivno, postalo je jedno ozloglašeno mesto, mesto masovnog stradanja tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu", izjavio je Milan Koljanin, istoričar.
Na Starom sajmištu je, tokom rata, bilo je zatočeno 37.000 ljudi, od kojih je ubijeno i umrlo 17.000. Među njima i gotovo svi zatočeni Jevreji – njih 6.300, i to u pokretnoj gasnoj komori - dušegupki. Gotovo svi srpski Jevreji stradali su tokom rata, pa se nemačka okupaciona uprava 1942. hvalila nadređenima da u Srbiji više nema Jevreja.
"To, u krajnjoj liniji nije bilo tačno, Estonija se smatra prvom zemljom u kojoj su svi Jevreji ubijeni ali, eto, to govori o tome kako je to među nemačkim komandantima i u nemačkoj vojnoj upravi smatralo pitanjem prestiža da se unište Jevreje", kazao je Koljanin.
Iako je sećanje na stradanje bilo sveže, samo je logor na Banjici posle rata postao muzej. Na Starom sajmištu su posle rata živeli i stvarali umetnici, a odatle je počela izgradnja Novog Beograda. Topovske šupe su delimično uništene zbog izgradnje auto-puta, a preostale zgrade nekadašnjeg logora je, za vreme Jugoslavije, koristilo preduzeće Autokomanda – sve do njegove privatizacije 2005. Međutim, pre četiri godine je formiran Memorijalni centar "Staro sajmište", kojem je poverena i briga nad logorom "Topovske šupe".
Izvor: Insajder