Obrazovanje romske dece: U školi niko neće da se druži s njima, kod kuće slušaju „pusti to, tako mora“

Na loš položaj te populacije u ovogodišnjem izveštaju „Rušenje barijera: Analitički izveštaj o romskoj deci i ženama na Kosovu*, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji“ ukazao je i UNICEF, koji je konstatovao da je manje verovatno da će deca iz romskih zajednica ići u školu, ostati u školi i steći minimum znanja u čitanju i računanju u poređenju sa decom iz neromskih zajednica. 

Sistematsko uskraćivanje osnovnih prava

„Deci iz romskih zajednica i dalje se, od rođenja, sistematski uskraćuju osnovna prava. Ograničen pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i adekvatnim životnim uslovima ugrožava zdravlje i dobrobit dece“, rekla je povodom izveštaja Regina de Dominicis, regionalna direktorka UNICEF-a za Evropu i centralnu Aziju.

Aktivistkinja iz Dečjeg centra „Mali Princ“ Slavica Vasić kaže da se, iako ima pomaka, ipak nije otišlo mnogo napred.

„Povećan je broj romske dece koja upišu predškolsko i prvi razred. Posle toliko vremena valjda je i normalno to što je povećan broj romske dece koja upišu školu. Međutim, još nemamo podatak o tome koliko dece završi osnovnu školu, odnosno koliko od onih koji su upisali školu iz nje i izađe, da li završe do kraja…“, navela je Vasić u emisiji „Priča o priči“ na Insajder televiziji.

Kako kaže, kada deca uđu u sistem - vrtić i školu - već posle mesec dana shvate da su drugačiji i da zbog nečega neko neće s njima da sedi ili da se druži.

„Onda naiđe situacija kada to prihvate, pa nastave da žive s tim. I tako žive generacije, zato što im kod kuće kažu: ’Pusti to, tako mora’. Romska deca se u školi tokom odmora druže uglavnom sa romskom decom, a ako nema romskog deteta onda je to dete samo. U poslednje vreme se situacija u školama menja, u smislu da više ne sede u zadnjoj klupi, ali većina škola i prosvetnih radnika i dalje ima predrasude, i dalje misle da je u redu da romsko dete sedi samo, ne mora ni u poslednjoj klupi, može i u prvoj, ali samo“, kazala je Vasić. 

Nauče tek po nekoliko slova

Ocenjuje da se time šalje poruka da je normalno da budeš isključen, jer si drugačiji.

„Možda to nekad nije ni svesno, nekad zaista verujem da nastavnici ponekad misle da to rade iz najbolje namere pa da će se dete, ako sedi samo, možda osećati bolje. Najveći broj Roma se s tim srodi. Danas romska deca u školi međusobno ne govore romski iako ga znaju, zato što je to sramota. I kad ih pitaju, oni kažu da ne znaju“, dodala je.

Kao veliki problem aktivistkinja izdvaja to što deca stignu do viših razreda osnovne škole, ali ne nauče da čitaju i pišu.

„Po zakonu, od prvog do četvrtog razreda nema ponavljanja. Isto tako, po zakonu nastavu početnog čitanja i pisanja učitelj može da radi do kraja trećeg razreda. A mi se susretnemo s detetom koje je šesti razred, ima 12 godina i zna samo da napiše svoje ime štampanim slovima ćirilice. I možda još tri slova… Pustiće ga da završi osmi razred, ako stigne do osmog… Susretnemo se i s tim da dete stigne do šestog razreda i shvati da je potpuno izgubljeno među decom koja čitaju, pišu i uče stvari koje ono nikada neće moći da nauči. Oseti se izgubljenim ili isključenim iz toga, i onda odluči da se vrati u svoju sigurnu sredinu“, kaže Vasić.

Inače, kako bi se smanjio jaz u obrazovanju između romskog i neromskog stanovništva i kako bi se Romima pomoglo da lakše dođu do posla, u Srbiji je 2005. godine osnovana Fondacija za obrazovanje Roma koja je deo međunarodne fondacije. Dosad je 704 mladih Roma i Romkinja završilo program stručnih obuka, dok je sa 151 poslodavcem iz privatnog, državnog i međunarodnog sektora ostvarena saradnja. 

Zakoni, strategije i prava – samo  na papiru

Aktivistkinja Slavica Vasić smatra da se, kako bi se poboljšao položaj romske populacije, moraju povezati sve državne institucije sa nevladinim sektorom.

„Najveći broj romskih roditelja ima problem jer je nedovoljno informisan. Pa kada im dođe neko iz nevladinih organizacija i kaže na šta sve imaju pravo za decu i za njih, oni će to iskoristiti. Ali ako ne znaju, neće iskoristiti. Tako znam za devojčicu koja se nije upisala u srednju školu koju je htela zato što roditelji nisu znali za afirmativnu meru i akciju. Problem Roma mora da se rešava multisektorski. Ovde imamo problem isključenosti, a ako se ne uključe u društvo – što mora da se radi na mnogo frontova – ne možemo da rešimo probleme“, kazala je sagovornica Insajdera.

Ukazala je i na to da se, kad je reč o pravima Roma, stalno govori o tome kako imamo zakone, strategije, ali je u praksi situacija drugačija.

„Mi to imamo na papiru, ali se ne primenjuje. Kakva god da je priča o zaštiti dece, imamo i međunarodne konvencije koje je Srbija potpisala i obavezna je da ih poštuje. Romska deca nemaju taj luksuz da dobiju potrebnu zaštitu, ona su nesigurna, pogotovo ako žive u neformalnim naseljima, izložena su bolestima, zarazama, problem je i lečenje jer većina nema dokumenta… Sve to zajedno dovelo je do toga da Romi postanu jedan od najmlađih naroda koje imamo u svetu“, rekla je aktivistkinja Slavica Vasić iz Dečjeg centra „Mali princ“.

Izvor: Insajder