Od nedostatka kadra do upozorenja na korupciju - šta koči izdavanje građevinskih dozvola u Beogradu? (VIDEO)
Zvanični podaci pokazuju smanjenu građevinsku aktivnost na teritoriji cele Srbije, posebno u Beogradu. Republički Zavod za statistiku navodi da se pad vrednosti građevinskih radova kreće od 0.3 odsto u Šumadiji do čak 31 odsto na teritoriji glavnog grada. Da je prestonica na začelju tabele kada je reč o efikasnosti u izdavanju građevinskih dozvola pokazuju i analize Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Naled.
"Meni su date neke druge informacije, sad ne znam, možda lažu mene ali su mi dati na papiru kao statistika da je u poslednjih par meseci izdat broj građevinskih dozvola ništa manji nego ranije. Da li je to sporije nego u drugim gradovima? Pa naravno da je sporije. Ne može da se poredi ni administracija, ni građevinska infrastruktura, ni potražnja ni ponuda, drugih gradova u zemlji sa Beogradom", tvrdi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
Međutim, da nije reč samo o većoj potražnji pokazuju podaci koje je Insajderu dostavila Agencija za privredne registre. Prema evidenciji APR-a u poređenju sa Beogradom,veći broj zahteva za izdavanjem građevisnkih dozvola podnet je tokom prošle godine u Novom Sadu a gotovo isti broj u Nišu. Ipak, procentualno najmanji broj dozvola je izdat u Beogradu - od 1205 zahteva za idzavanjem građevisnkih dozvola usvojeno je njih 188.
Aleksandar Šapić navodi da je problem u nedostatku kadra.
"Meni su iz Sekreterijata rekli da im fali broj zaposlenih, da im fale stručni ljudi. Kada sam ih pitao - pa dobro zašto ih ne zapsolite, oni kažu: 'pa neće niko da radi za tu platu, zato što su to ljudi inženjeri, arhitekte'...", kaže Šapić.
Niske zarade službenika i zarobljen kapital investitora u dugim procedurama za izdavanje dozvola - po pravilu su idealan okvir za korupciju. I dok aktuelni ministar građevinarstva Goran Vesić tvrdi da će izmene Zakona o planiranju i izgradnji smanjiti mogućnost korupcije, sekretarka za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda Bojana Radaković, nedavno je iznela stav da će jedna od predloženih odredbi - duplirati korupciju, koja se bar sudeći po njenoj izjavi - u poslu sa građevinskim dozvolama- podrazumeva.
"Pričamo o korupciji. Prvo što ću reći je da je u novom predlogu izmene zakona o planiranju i izgradnji predloženo da vi kao investitor ako imate 20.000 kvadratnih metara možete da birate da li ćete zahtev podneti jedinici lokalne samouprave ili Ministarstvu. Ideja je da ne budemo korumpirani. Dakle, vi birate da li ćete otići tamo ili ovamo. Meni se čini da je to dupla korupcija", rekla je Radaković za RTS.
Osim korupcije, neefikasnost u izdavanju građevinskih dozvola može biti dodatni podsticaj nelegalnoj gradnji koja je, takođe široko rasprostranjena u Beogradu. Kazne za gradnju bez dozvole su u najvećem broju slučajeva uslovne a kako je nedavno rekao Lazar Lazović, zamenik Višeg javnog tužioca, uočeno je da se kao učinioci ovih krivičnih dela pojavljuju izdržavana lica, penzioneri ili oni koji prema primanjima, po logici stavari, ne odgovaraju finansijskom statusu investitora.
Uz blage kazne i skrivene stvarne vlasnike kapitala, problem je i što se nelegalni objekti ne ruše već država stalno daje nove rokove za ozakonjenje. I ti rokovi međutim ne znače mnogo. Iako je aktuelnim zakonom omogućeno legalizovati samo objekte koji postoje na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda iz 2015. godine, prema pisanju Birna u poslednjih sedam godina u Beogradu je legalizovano skoro pola miliona kvadrata stambenih objekata, koji su izgrađeni bez dozvole, I to nakon datuma utvrđenog zakonom.
Izvor: Insajder