Od Unmikovih do RKS tablica (VIDEO)

Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji, koja je imala veliku ulogu posle rata, bila je deo rešenja za registracione oznake. Vozila su imala takozvane Unmikove tablice, na kojima je pisalo KS, što je označavalo Kosovo. Te tablice su odmah prihvatili Albanci, dok su Srbi uglavnom koristili tablice koje je izdavao MUP Srbije.

Ipak, zbog problema koje su imali sa srpskim tablicama, Srbi južno od Ibra su, posle 2011-te, počeli da uzimaju KS tablice. Te godine Beograd i Priština postižu Sporazum o slobodi kretanja, u kome piše da mogu da se koriste i KS i RKS tablice – pri čemu i jedne i druge izdaje Priština.

Osim što su Srbi južno od Ibra uzeli kosovske, neretko su zadržavali i srpske tablice, koje su menjali u zavisnosti od toga da li se kreću po jugu Kosova i Metohije, ili njegovom severu i centralnoj Srbiji.

Deset godina kasnije, 2021. godine, Priština odlučuje da izdaje samo RKS tablice koje označavaju takozvanu "Republiku Kosovo". To je za Beograd, tada, bilo neprihvatljivo. 

Iznuđeno rešenje su bili stikeri, koje su građani uzimali na administrativnim prelazima i njima prelepljivali oznake državnosti. Nalepnice su stavljali i na kosovske i na srpske tablice, u zavisnosti od toga kuda se kreću.

Posle nekoliko upozorenja Prištine da će početi da kažnjava one koji imaju tablice MUP-a Srbije, krajem prošle godine usledila je velika pobuna na severu Kosova i Metohije gde su većinom ostale KM tablice koje izdaje srpska policija. Komandir Kosovske policije na severu Nenad Đurić odbija da kažnjava sunarodnike, što rezultira njegovom smenom, posle čega svi Srbi napuštaju kosovske institucije, uključujući policiju, pravosuđe, lokalne opštine.

Usledile su barikade, incidenti, hapšenja i čvrst stav Beograda da je uz Srbe na severu i da KM tablice ostaju. Tada je poručivano i da odbijaju RKS tablice, a onda je usledila nova runda pregovora u Briselu. Ishod se različito tumačio, a u suštini je značio da će MUP Srbije prestati da izdaje nove KM tablice, a oni koji ih imaju mogu da nastave da ih koriste još godinu dana. U tom međuprostoru pojedini Srbi sa severa, koji su uzeli kosovske tablice, označavani su u svojim sredinama kao izdajnici. Od 1. januara svi oni imaće kosovske tablice kojima mogu i u centralnu Srbiju. I to bez stikera.

Jovana Radosavljević: Odluka o tablicama ne rešava ključne probleme Srba na Kosovu

Jovana Radosavljević, direktorka nevladine organizacije Nova društvena inicijativa iz Kosovske Mitrovice, gostujući u Markeru, rekla je da najnovija odluka o tablicama neće uticati ni na koji način na život Srba na Kosovu, osim što na prelazima neće biti nekoliko minuta više. 

"Moram da naglasim da je ova odluka jako loše prihvaćena u zajednici ovde, zato što se u prethodne dve godine svašta desilo i nekako je sve bilo obeleženo početkom sprovođenja mere reciprociteta od strane prištinske vlade, odnosno donošenjem odluke u septembru 2021. godine, o preregistraciji, odnosno o nedozvoljavanju kretanja vozila sa tablicama koje je izdala Republika Srbija za gradove na Kosovu. I od tada imamo nemire, barikade, pregovore i određena rešenja koja su rezultirala prošle godine uvođenjem stikera, a sada imamo i definitivnu odluku, najnoviju odluku Republike Srbije koja govori da stikera više neće biti od januara“, ističe ona. 

Jovana Radosavljević kaže da, sa druge strane, još nismo čuli nikakvu poruku iz Prištine da li će oni krenuti istim putem, odnosno da li će i oni primeniti istu odluku, te da je zajednicu koja je dve godine bila u konstantnom stanju tenzije, na barikadama, i u strahu od hapšenja,  gde je mnogo ljudi otišlo, gde su neki ljudi, očekivala da će se bar nešto konkretno desiti u korist Srba na Kosovu, pre ovakvih poteza koje dolaze iz Beograda. 

"Ne mislim samo na tablice, već konkretno i na zajednicu srpskih opština, i sve nagomilane probleme koji su se javili u međuvremenu, a to je pitanje ilegalnih eksproprijacija koje i dalje traju na severu Kosova, pitanje Srpske pravoslavne crkve i najnoviji incident promene namene i pretvaranje jedne od srpskih pravoslavnih crkava u katoličku crkvu. I dalje imamo problem sa hapšenjem ljudi bez sudskog naloga, odnosno naloga tužilaštva, ali isto tako konstantne inspekcije u radnjama, dok istovremeno imamo potpunu zabranu uvoza robe iz Srbije na osnovu usmene odluke koja je donesena prošlog leta“, navodi ona. 

Jovana Radosavljević ističe i da su ljudi prošli kroz jedan period koji je itekako bio problematičan za lokalno stanovništvo, te da su u prethodnom periodu postojale dve faze preregistracije vozila na kosovske tablice. 

"Poslednja je bila 2018. godine, kada je i sama Srpska lista pozivala građane da preregistruju svoje vozila. Tako da je ključna stvar koja razlikuje ovaj poslednji proces preregistracije od prethodnih da je to bila jednostrana odluka Prištine i sprovođenje određene politike Prištine bez konsultacija sa Beogradom, za razliku od onoga što je prethodno bio rezultat procesa dijaloga. I ono što je mislim da je dodatno doprinelo ovoj atmosferi je i činjenica da je međunarodna zajednica stala na stranu prištinskih institucija tvrdeći da su ove stvari unutrašnja pitanja Kosova pa da tako treba da se rešavaju, izuzimajući činjenicu da su svi ovi građani takođe državljani Republike Srbije pa samim tim je neophodno da postoji makar koordinacija između Beograda i Prištine. Dakle, i Srbi su nezadovoljni i ljuti što su morali da prihvate sada ove tablice, a za uzvrat ništa nisu dobili. Nema mnogo očekivanja od strane kosovskih Srba prema samoj Prištini, ali postojala su određena očekivanja u pravcu Beograda i građani se osećaju razočarano i na neki način čak i izdano“, ističe ona. 

 Ona naglašava da je, pored samih tablica, tu i činjenica da se po drugi put izbori u sistemu Republike Srbije nisu održani na teritoriji Kosova, tako da su glasači Republike Srbije koji žive na području Kosova morali da putuju u centralnu Srbiju kako bi glasali, što je itekako uticalo na izborni rezultat, odnosno na sveopštu izlaznost. 

 Ističe i da najnovija odluka o tablicama proizilazi iz sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. godine. 

"Bilo je potrebno sada već 13 godina da dođe do potpune implementacije, ali definitivno ovo jeste nešto što je već dogovoreno u Briselu, ali je jednostavno bilo nedostatka političke volje sa jedne i sa druge strane, pa smo imali različite improvizacije, imali smo sa srpske strane odnosno dokumenta o ulasku i izlasku kada govorimo o kosovskim dokumentima, pa onda smo imali čak i izdavanje probnih tablica, pa smo u jednom kratkom periodu posle uvođenja mere reciprociteta na Kosovu imali uvođenje probnih tablica, pa sada nemamo, da kažemo, ta dokumenta o ulasku i izlasku, nemamo probne tablice, ali imamo stikere, a od 1. januara u Srbiji nećemo imati ni stikere. I to je ranije prihvaćena obaveza“, kaže Jovana Radosavljević.  

Ona dodaje i da je, u međuvremenu, proces preregistracije vozila završen, pa je preko 4.000 vozila preregistrovano na RKS, i da je skoro isto toliko vozila preregistrovano na druge gradove u centralnoj Srbiji, a da  vozačke dozvole koje izdaje Republika Srbija kosovske institucije smatraju nelegalnim. 

"Ovaj proces preregistracije nije omogućavao mogućnost dobijanja vozačkih dozvola, pa je to potencijalno jedan od mogućih problema za koje će se građani suočavati, mada postoje naznake da kosovske institucije rade na tom rešenju, iako smo mi kao civilno društvo na to ukazivali poslednje dve godine“, ističe ona i dodaje da se, isto tako, postavlja pitanje kako će se kosovske institucije ponašati prema vozilima iz Republike Srbije, odnosno da li će ih tretirati kao strance i samim tim ograničavati njihovo kretanje na Kosovu, tako da problem nije rešen. 

"Činjenica je da od sredine juna, kada je kosovska vlada kao reakcija na hapšenje kosovskih policajaca od strane srpske policije, donela usmenu odluku,  moram da naglasim da je to usmena odluka, da ne postoji pisani trag, ali je ona stupila na snagu, koja u suštini zabranjuje da skoro svi srpski proizvodi uđu na Kosovo. Kažem skoro sve, jer neke sirovine i građevinski materijali i dalje nesmetano ulaze na Kosovo, dok se gotovi proizvodi na kojima piše jasno da su proizvedeni u Srbiji, ne mogu naći na policama, u marketima. To značajno utiče na život kosovskih Srba, kako na severu tako i na jugu, ali i drugih zajednica koje su na ove proizvode navikle. Tako da iz ovog razloga građani, odnosno vlasnici radnji, moraju da pribegavaju krijumčarenju kako bi dopremili tu robu na Kosovo ili se moraju baviti pronalaženjem supstituta iz drugih zemalja, koji vrlo često nisu zadovoljavajuće opcije za građane, pa će oni, bez obzira koliko ti proizvodi iz Srbije bili skupi, zato što dolaze na Kosovo na takav način,  njih kupovati pre nego da kupuju proizvod koji dolazi iz Albanije, Crne Gore ili Makedonije“, naglašava ona.

Dodaje i da, uprkos skoro potpunoj zabrani uvoza proizvoda iz Srbije, postoje svakodnevne inspekcije koje ulaze u prodavnice, u Leposaviću, Mitrovici, Zubinom Potoku i Zvečanu, konfiskuju robu, dok se ključno pitanje ne rešava i to itekako utiče na volju vlasnika malih preduzeća da nastave svoj rad. 

"Mnogi od njih su odlučili da zatvore svoje biznise, a i tome svemu doprinosi i činjenica da živimo u periodu konstantne neizvesnosti, ali i činjenica da je veliki broj ljudi otišao u međuvremenu, pa nema toliko ljudi koji bi tu robu i kupovali“, ističe Jovana Radosavljević.  

 Ona ističe da, u ovim okolnostima, ne deluje realno da će se ispuniti najava specijalnog evropskog izaslanika Miroslava Lajčaka da će do kraja januara biti formalizovan okvirni sporazum, ali da priznaje da se mogu desiti iznenađenja, kao što je i ova odluka koja se desila sinoć u vezi sa ukidanjem stikera. 

"Mislim da atmosfera između samih pregovarača nije najidealnija, mislim da je verovatno najlošija do sada, a imamo i najnoviju izjavu kosovskog premijera, koji govori da će on sam, odnosno on sa svojim ministrima, raditi na izradi novog statuta zajednice opština sa srpskom većinom. Tako da to definitivno nije u duhu pregovora, ali nije takođe nije u duhu nekoliko rundi poslednjih sastanaka, odnosno čak i poseta specijalnih predstavnika, kada je i predstavljen nacrt statuta koji je Kosovo tada i prihvatilo. Tako da dok mi imamo period u Srbiji, postizborni period, koji potencijalno može da se oduži, sa kosovske strane će to gledati kao priliku da što duže odlažu početak sprovođenja onoga na šta su se obavezali, a to je zajednica opština sa srpskom većinom“, zaključuje u razgovoru za Marker Jovana Radosavljević, direktorka nevladine organizacije Nova društvena inicijativa iz Kosovske Mitrovice. 

Izvor: Insajder