Odgovornost države i pojedinaca posle zločina u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju (VIDEO)
Za nekoliko dana se navršava godinu dana od dva masovna ubistva, nezapamćena na ovim prostorima: u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca, kada je u dva dana ubijeno 19 mladih. Da li je država imala pravi odgovor? Da li je li društvo zalečilo traumu? To su neka od pitanja na koja se tražio odgovor na prvoj u nizu tribina pod nazivom "Škola za sve nas" održanoj u Novom Sadu.
Treći i četvrti maj ostaju datumi koji će podsećati na ubijene, ranjene, ali i na loše reagovanje nadležnih i medijsko lešinarenje, za koje niko nije odgovarao. Na medije je, zvanično, prebačena krivica, i to za jedino zašta nisu bili krivi - za prikazivanje spiska potencijalnih žrtava maloletnog ubice.
Sa druge strane, načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji je u danu zločina, na konferenciji za medije, obelodanio taj spisak, kako je saopštio poverenik za zaštitu podataka o ličnosti – nije odgovoran. Za sve to vreme, porodice ubijenih, ranjeni i njihovi najbliži, učenici, nastavnici, meštani svi oni koji su bili u najbližem okruženju ubijenih, uglavnom su bili ostavljeni da se sami izbore sa onim što se desilo.
"Propušteno je da se otvori jedno pitanje odgovornosti, koje su dovele do majskih tragedija. Ne pričam o krivičnoj i građanskoj odgovornosti, za to se vode postupci. Pričam o odgovornosti toj nekoj ljudskoj, pričam o odgovornosti svakog pojedinca – to se takođe nije desilo", rekla je Milanka Nekić, majka ubijene Sofije Negić.
Celo društvo je traumatizovano. Na ulice je 8. maja izašlo desetine hiljada ljudi, uz poruku "Sve mora da stane". Nije se stalo. Nastava u Ribnikaru je nastavljena posle sedam dana, u istoj zgradi. Osim preporuka i obećanja, malo toga je konkretno urađeno:
"Ja stvarno mislim da je Srbija morala da stane, da sve stane, da se prosto i da se ta energija oseti. Da se prosto oseti, da svi osete, pa i ta vlast i da se kaže 'E, ovako više ne može'. A, šta smo mi uradili? Prvo desio se 4 maj. Ja sam stvarno ubeđena da se četvrti maj ne bi desio, da je bila drugačija reakcija trećeg maja", naglasila je Ninela Radičević, majka ubijene Ane Božović.
Zločini moraju da budu upozorenje društvu da se menja na bolje, i da se na vreme reaguje. Verbalni i fizički incidenti u školi, kancelariji, prodavnici, na ulici i parkinngu, sveprisutna agresija je plod nečinjenja.
"Dobili smo puno ljutnje i besa, umesto zajedničke tuge. Dobilo smo izbegavanje pitanja, umesto da se suočimo sa tim pitanjima i da probamo da damo odgovore sami za sebe, o tome u kakvim školama želimo da naša deca idu, u kakvom društvu mi kao pojedinci želimo da živimo. Mi sada možemo da vidimo da imamo puno oslonaca koji svakodnevno generišu nasilje i onda je samo pitanje vremena ko će od nas i na koji način da bude žrtva tog nasilja", upozorio je profesor Aleksandar Baucal, psiholog.
Osim pojedinaca, odgovorna je vlast, ali i društvo u celini: da se stane na put nasilju, žrtve dodatno ne traumatizuju, a nasilnici ne veličaju. Na nama je da odlučimo u kakvom društvu želimo da živimo i ne dozvolimo da se Ribnikar, Dubona i Malo Orašje ponove, u bilo kom obliku.
Izvor: Insajder