Opozicija traži poboljšanje izbornih uslova dok vlast tvrdi da su uslovi mnogo bolji nego 2012. godine (VIDEO)
Uoči izbora u Beogradu, najavljenih za 2. jun, i redovnih lokalnih izbora koji će potom biti održani u mnogim gradovima i mestima - odnosno u svim onim u kojima građani nisu izlazili na birališta 17. decembra, priča o izbornim uslovima ponovo će biti aktuelizovana. Zbog izbornih uslova, opozicija nije izašla na parlamentarne izbore pre četiri godine, a posle decembarskih izbora koji još nisu završeni jer se vode sudski postupci – a uoči predstojećih izbora - traži da se otklone mogućnosti za ponavljanje nepravilnosti zabeleženih pre tri meseca.
Ne pokazujući volju da se bilo šta promeni na tom planu, predstavnici vlasti loptu prebacuju na teren prethodnika, tvrdeći da su izborni uslovi sada mnogo bolji nego 2012. godine, kada je na vlast došla Srpska napredna stranka. Iako su glavni problemi izbornog procesa bili uočljivi i pre 12 godina, stručnjaci ukazuju na to da je retko šta - zaista uporedivo.
Migracije birača, odnosno tvrdnje da su zbog glasanja na izborima u Beogradu dovođeni ljudi iz unutrašnjosti zemlje i inostranstva, obeležili su decembarske izbore. Prekrajanje izborne volje Beograđana, kako tvrde posmatrači izbora i deo opozicije, bilo je moguće manipulacijama u biračkom spisku. Međutim, iz vlasti te tvrdnje odbacuju i poručuju da je jedinstveni birački spisak, koji je uveden 2012. za vreme bivše vlasti, zapravo, nikad uređeniji.
"Bilo je problema sa biračkim spiskom 2012. godine, ODIHR je konstatovao određene zabrinutosti po pitanju transparentnosti, ali to nisu bili problemi ovoga tipa kakvi su danas; Tada nije bilo indicija da se radi o nekakvim manipulacijama, nije bilo ni aktera koji su o tome govorili", izjavio je za Marker Bojan Klačar iz CeSID-a.
Kada se govori o izbornim uslovima, jedno od glavnih pitanja jesu mediji; opozicija godinama ukazuje na to da ih gotovo nema na televizijama sa nacionalnom frekvencijom a kada se ih ima, to je mahom u negativnom kontekstu. S druge strane, predstavnici vlasti tvrde da je medijska slika 2012, kada je na izborima pobedila Srpska napredna stranka, bila mnogo lošija nego danas! Sliku stanja u srpskim medijima iscrtavaju Reporteri bez granica; na njihovoj listi slobode medija, Srbija je, za nešto više od decenije, nazadovala gotovo 30 mesta.
"U našim istraživanjima koje smo mi radili u okviru naših fakultetskih projekata pokazuje se da je pad dosta izražen, a na to ukazuju nedovoljno razvijeno profesionalno novinarstvo, veliki pritisak politike i biznisa na svet medija, jako velik stepen nebezbednosti novinara; jako je nezavidan tretman novinara, govor mržnje i napadi kojima su novinari u našoj zemlji izloženi", izjavila je za Marker Aleksandra Krstić, vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Tamo gde su predstavnici vlasti i opozicije donekle saglasni jeste kritika rada javnih servisa – vlast je prošle godine, u više navrata, kritikovala Radio-televiziju Srbije da je naklonjenija opoziciji i žalila se na zastupljenost, iako istraživanja pokazuju da programom RTS-a dominira SNS i, posebno, njen istaknuti član i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. S druge strane, posle decembarskih izbora jedan od lidera opozicije Dragan Đilas razmenio je niz otvorenih pisama sa kolegijumom RTS-a, takođe nezadovoljan radom te televizije.
"Mi u programima i u različitim programskim šemama možemo da vidimo sporadične izlete u tom smislu da se različiti glasovi čuju, ali generalni problem sa našim javnim servisima je to što zapravo tu i nema neke prave druge strane jer uglavnom imate jednu stranu ili nezavisne kritičare ili analitičare koji se onda zbog svojih stavova percipiraju kao druga strana", rekla je Krstić.
Sličnost između 2012. godine i danas je i u funkcionerskoj kampanji, odnosno zloupotrebi javnih resursa; Bojan Klačar podseća da je Boris Tadić, s pozicije predsednika Srbije, učestvovao u stranačkim aktivnostima, a da su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić tu praksu samo nastavili. I pre 12 godina bilo je pritisaka na birače, posebno one zaposlene u javnom sektoru. Kupovinu glasovu i tada su primećivali i domaći i strani posmatrači, pa se tako u izveštaju ODHIR-a za izbore 2012. našla preporuka da treba istražiti navode o kupovini glasova pripadnika romske zajednice.
"Danas su izveštaji koji govore o pritiscima i kupovini glasova puno oštriji nego što su bili 2012. godine. Posebno izveštaj ODIHR koji naglašava da to jeste bio problem u ovoj kampanji, da su i oni sami prisustvovali nekim problematičnim slučajevima i da je obim pa i jezik koji je korišćen bio izraženiji danas nego 2012. što govori da su ti problemi izraženije", naveo je Klačar.
Još jedna sličnost izbornih procesa u vreme sadašnje i bivše vlasti jeste neinformisanost birača. Naime, ni tada ni danas građani ne znaju koje mehanizme zaštite biračkog prava imaju na raspolaganju. Edukacijom, koju preporučuje i ODIHR u izveštaju o decembarskim izborima, građani bi bili otporniji na pritiske i ucene a, sa druge strane, one koji ucenjuju i pritiskaju birače obeshrabrila da to čine.
Izvor: Insajder