Osam godina od potpisivanja Ugovora o izgradnji Beograda na vodi: Umesto matematike priča o estetici (VIDEO)

"Kada političari govore da li je nešto lepo ili ružno a ne govore o ekonomiji meni je uvek sumnjivo. Dajte matematiku, nemojte me odvlačiti na drugo polje - da li se meni to dopada ili ne dopada“, kaže za "Marker" ekonomista i bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Božo Drašković.

Ugovor o realizaciji projekta Beograd na vodi potpisan je 2015. godine, kada je najavljeno da će njegova vrednost biti 3,5 milijardi evra. Osnovano je zajedničko preduzeće u kome je partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dobio 68, a država Srbija 32 odsto vlasništva. Privatni investitor se obavezao na ulaganja u iznosu od 300 miliona evra, od čega je polovina pozajmica. S druge strane, manjinski vlasnik, država Srbija, preuzela je obavezu finansiranja raščišćavanja celog područja, izgradnju infrastrukture, a Kompaniji Beograd na vodi je, bez naknade, ustupljeno 100 hektara građevinskog zemljišta na jednoj od najatraktivnijih lokacija u zemlji. 

Ekonomista Božo Drašković navodi da je to značajan kapital a da nije poznato kolika su ulaganja privatnog investitora. "Suštinski podatak je 99 hektara. To je dala država, to je kapital. Od toga nije dobila za sada ništa, a to je milijardu i po evra. Mi zapravo nemamo dovoljno informacija i čim nemamo dovoljno informacija, čim postoji zavesa u ekonomskim tokovima nekog projekta vi imate sumnju da neko nije dobro ugovarao ili da je korumpiran“

Do sada je objavljeno da je država samo za eksproprijaciju za potrebe izgradnje Beograda na vodi platila 50 miliona evra. S druge strane poznato je i da je zbog dobiti preduzeća tokom 2021. godine – na ime dividendi - u državni budžet uplaćeno oko 3 miliona evra.

Prema poslednjem finanisijskom izveštaju, kompanija Beograd na vodi je prošle godine imala dobit od gotovo 60 miliona evra. Koliko će od toga biti uloženo u dalju gradnju a koliko isplaćeno na ime dividendi Republici Srbiji nije poznato, jer nam Kompanija Beograd na vodi na to pitanje nije odgovorila. Bez odgovora je ostalo i pitanje koliko je ta kompanija do sada uložila u radove na površinama i objektima javne namene.

„Nije se dobilo ništa korisno. To je stambeni prostor, stambeni geto i ništa osim toga“ navodi Đorđe Bobić, bivši glavni arhitekta grada Beograda. 

Beograd na vodi jedan je od projekata koji se realizuje na osnovu međudržavnog sporazuma, čime je omogućeno da se izbegnu propisani antikorupcijski mehanizmi kao i da se sve realizuje bez, zakonom predviđenog, javnog konkursa. Osim zakonskih okvira, po meri tog projekta kroji se i uređenje ostatka grada - izmeštanje železničke i autobuske stanice, menjanje planova za izgradnju metroa, uklanjanje Savskog mosta.

Arhitekta Đorđe Bobić kaže za "Marker" da su gradske institucije dozvolile da urbanistički razvoj grada zavisi od makete za koju niko ne zna ko ju je i kada napravio. "Gradske institucije koje su zadužene da se brinu o gradu i njegovom razvoju, poštujući profesionalnu etiku, oni su podlegli pritisku vlasti i učinili su to što je investitorima i vlasti odgovaralo. Posledice već sada možemo da vidimo - taj prostor koji je potpuno neprikladan, koji kao da je pao od nekud i sa gradom nažalost nema nikakve veze i ja mislim da on nikakvu vezu sa gradom ni uspostaviti neće.

Prema ugovoru, najmanje 50 odsto projekta mora da se završi do 2035. godine, dok je rok za završetak svih radova u Beogradu na vodi 30 godina od potpisivanja ugovora, odnosno 2045. godina.

Izvor: Insajder