Osvrt na decembar: Studenti i blokade fakulteta, (ne)ispunjeni zahtevi, presude za ubistva u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni (FOTO/VIDEO)

Studenti – reč koja je obeležila poslednji mesec u godini. Protesti građana započeti su kojom novembru sa zahtevom da se utvrdi odgovornost odgovornih za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, usled čega je poginulo 15 ljudi, dok su dve osobe teško povređene. Protesti su se nastavili i u decembru.

Studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu pokrenuli su talas bunta, nakon što su, zbog nereagovanja nadležnih, blokirali rad svog Fakulteta. Kada su 22. novembra blokirali raskrsnicu na 15 minuta kako bi odali počast poginulima, nekoliko osoba ih je napalo. Četiri dana kasnije, "Studenti FDU-a u blokadi"  iznose zahteve u kojima traže, pored ostalog, da napadači budu procesuirani. Usledila je lančana reakcija; njihovi zahtevi postali su zahtevi studenata svih fakulteta.

Zahtevi su:  

-        da MUP podnese krivične prijave nadležnom tužilaštvu protiv osoba koje su napale studente tokom ulične akcije 22. novembra

-        da policija potvrdi identitete pojedinih napadača o kojima se u javnosti spekulisalo da su funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke

-        razrešenje Milije Koldžića, člana Veća Opštine Novi Beograd

-        pokretanje disciplinskog postupka protiv Aleksandra Jokića, koordinatora distributivnog područja Elektrodistribucije Beograd

Na osnovu fotografija i snimaka na društvenim mrežama, deo javnosti je tvrdio da su Koldžić i Jokić učestvovali u napadu na studente. Dan kasnije, Nastavno- umetničko-naučno veće Fakulteta dramskih umetnosti jednoglasno je podržalo zahteve studenata, kao i blokadu nastave kao vid protesta.

U ponedeljak, 2. decembra, blokirani su: zgrada Rektorata i tri fakulteta u Beogradu: Filozofski, Filološki i Prirodno – matematički fakultet, kao i Filozofski u Novom Sadu.

Zahtevima studenata FDU-a dodaju se i zahtevi:

-        da se objavi celokupna dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu

-        da se odbace optužbe protiv uhapšenih i privedenih na protestima

-        da se za 20 odsto povećaju izdvajanja za državne fakultete

Studenti udruženo naglašavaju da se ograđuju “od bilo kojih političkih stranaka i organizacija". Sa svih blokada poruka studenata je ista  – nismo ničiji. Kako kažu, organizovali su se sami i ne pripadaju nijednoj političkoj organizaciji, a blokiranje fakulteta izabrali su jednoglasno.  Blokada se proširila na Fakultet političkih nauka, a studentima su se pridružili i profesori. 

Podršku svojim studentima pružili su i profesori Hemijskog fakulteta, a dekan Goran Roglić rekao je da u znak solidarnosti ne drže predavanja.

"Kada je Fakultetu bilo teško i kada nije bilo sredstava za pokrivanje svih stalnih troškova, studenti su podržali Fakultet. Sada je red da mi podržimo njih", kazao je Roglić. 

S druge strane, Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu saopštio je 4. decembra da sve službe nastavljaju sa redovnim radom, ali da poštuje pravo studenata na slobodu mišljenja i izražavanja.

Studentima Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu potom se pridružuju i studenti niškog Univerziteta.  Blokada podrazumeva potpunu obustavu predavanja, predispitnih i ispitnih obaveza.

“Zahtevi studenata su sasvim opravdani. Radi se o nekom civilizacijskom nivou. Radi se o tome da se država i zemlja nalaze sad, u ovom trenutku, u nekom dosta niskom civilizacijskom nivou. Imamo turbulentna vremena i imamo urušavanje nekih vrednosti sistema koji je nekada bio vrlo blizak evropskom sistemu”, izjavio je u Insajder intervjuu profesor emeritus, bivši rektor Beogradskog univerziteta, Branko Kovačević.

Svakog dana u 11.52, u vreme kada se nadstrešnica obrušila, studenti zajedno sa građanima koji im se pridruže, blokiraju saobraćaj i stoje u tišini 15 minuta kako bi odali počast poginulima. 

Blokadama se pridružuju studenti Filološko-umetničkog fakulteta (FILUM) iz Kragujevca, Fakultet tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu, Fakultet umetnosti u Nišu, Fakultet organizacionih nauka (FON), Elektrotehnički fakultet u Beogradu,  Fakultet primenjenih umetnosti (FPU), Poljoprivredni, Stomatološki, Pravni, Fakultet bezbednosti, Fakultet savremenih umetnosti. 

Sa izglasavanjem blokade na Pravno-bogoslovskom fakultetu 13. decembra blokiran je ceo Univerzitet u Beogradu.

Peticiju podrške zahtevima studenata potpisalo je više od 1.100 članova akademske i naučne zajednice saopštila je Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA). Podršku su dobili i od Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, zatim Advokatske komore Srbije (AKS), Foruma beogradskih gimnazija, Mreže organizacija i zaposlenih u oblasti socijalne politike i socijalnog rada, Udruženje dramskih umetnika Srbije, Udruženje književnika Srbije, Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), deo ansambla Narodnog pozorišta Priština, zatim Udruženje kompozitora Srbije, doktoranadi Univerziteta u Beogradu, zatim 350 profesora i studenata Univerziteta u Prištini.

Podršku su dobili od Univerziteta u Nišu, Foruma beogradskih gimnazija, ali ne od Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta u Kragujevcu. Nekoliko dana kasnije, ispred Rektorata u Kragujevcu okupljaju se učenici svih 11 srednjih škola u Kragujevcu, koji su time hteli da iskažu saosećanje sa porodicama nastradalih i pokažu da su "jedinstveni u težnji ka bezbednijoj budućnosti" za sve građane.

Zaposleni na Univerzitetu u Novom Sadu su 11. decembra zatražili su ostavku rektora Dejana Madića.

Ipak, Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu saopštava 10. decembra da „snažno podržava studente u inicijalnim zahtevima koje iznose kao samosvesni i akademski građani, posebno ističući njihovu spremnost da reaguju na događaje od javnog i društvenog značaja“.

Nakon stupanja studenata Medicinskog fakulteta u Nišu u blokadu svi državni fakulteti u Nišu stupili su u protest.

Sa porukom da „svi mi živimo u Novom Sadu“ svojim kolegama podršku su pružili i studenti koji studiraju u inostranstvu - Lisabonu, Beču, Berlinu, Milanu, Čikagu i drugim gradovima.

U pojedinim gradovima regiona, poput Ljubljane, Rijeke i Zagreba studenti su, u znak solidarnosti, stajali 15 minuta u tišini, odajući tako počast poginulima u padu nadstrešnice. 

Osim univerziteta, u blokadi je, širom zemlje, sada već i desetine gimnazija i srednjih škola. Vlada je, u petak, 20. decembra, odlučila da se prvo polugodište u centralnoj Srbiji završi tog dana – odnosno istog dana kada i u Vojvodini, a ne 27. decembra, kako je bilo planirano. Međutim, neke srednje škole i učenici nastavili su sa radom i te nedelje. 

Dok predstavnici vlasti govore da su deca zloupotrebljena, nevladine organizacije, pravnici i profesori podsećaju da i deca imaju pravo na mirno okupljanje, a to se navodi i u Konvenciji o pravima deteta – najvažnijem međunarodnom dokumentu koji je Srbija usvojila pre 35 godina. Ujedno, domaći zakoni ne ograničavaju pravo deteta na izražavanje mišljenja, jer bi svako starosno ograničenje ovog prava bila diskriminacija dece.

(Ne)ispunjeni zahtevi – „Nisi nadležan“

Obraćanje javnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića 11. decembra u kome navodi da će svi zahteve studenata biti isupnjeni, ometaju studenti okupljeni ispred zgrade Predsedništva koji prave buku uzvikujući "Ruke su vam krvave", "Izlazite napolje" i "Studenti su ustali".

U obraćanju predsednik Srbije poručuje da će od sutra sva dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice biti objavljena, a da su svi koji su uhapšeni na protestima pušteni na slobodu. Narednog dana počelo je objavljivanje dokumentacije, a Vlada Srbije usvojila je odluku o povećanju budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto.

Ipak, blokade se nastavljaju, jer dok predsednik Srbije tvrdi da je ispunio sve zahteve studenata, oni podsećaju da i dalje nisu procesuirani oni koji su napali studente i profesore ispred Fakulteta dramskih umetnosti, ali i da se za ispunjenje zahteva nisu obratili predsedniku države.

“Predsednik je ponovo pokušao da manipuliše nekim brojkama, ponudama, ali mislim da prva stvar zahtevi nisu upućeni njemu zato što on nema ingerencije da za početak pokaže svu dokumentaciju, dakle na tužilaštvu i na sudstvu je da urade svoj posao”, rekla je za Insajder studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Mila Pajić.

 
Studenti svih plenuma blokiranih fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu saopštili su u četvrtak 12. decembra da njihovi zahtevi nisu ispunjeni i da ostaju u blokadi do ispunjenja zahteva.

Milija Koldžić, Damir Zobenica i Aleksandar Jokić, koje su studenti optužili za napade na njihove kolege i profesore tokom blokada prethodnih dana, podneli su 13. decembra ostavke na funkcije.

Istog dana Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da je preuzelo nadležnost utvrđivanja krivične prijave dekana Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) protiv nepoznatih lica koja su napala studente, zaposlene i novinare koji su se okupili ispred tog fakulteta tokom odavanja počasti žrtvama u Novom Sadu.

Studentska organizacija "Studenti u blokadi" poručili su – nijedan zahtev nije ispunjen do kraja.

 "Nijedan naš zahtev nije u potpunosti ispunjen. Danas su studenti u Novom Sadu i Beogradu fizički napadnuti dok su odavali počast stradalima, čime se ugrožava osnovno pravo na bezbednost. Poznat je identitet svakog od napadača, ali niko nije uhapšen. Narod iz dana u dan sve više strahuje za svoju bezbednost, zbog toga što policija ne ispunjava svoje dužnosti i obaveze", navodi se u saopštenju.

S druge strane, premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je 16. decembra da je za Vladu Srbije tema zahteva studentskih protesta završena, jer su, po njegovim rečima, ispunjeni svi zahtevi koje je postavio "deo studenata" koji blokiraju fakultete u zemlji. 

 
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 18. decembra da su identifikovana lica osumnjičena da su napala studente Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Tužilaštvo navodi da su identifikovani A.J, D.K, M.K, I.S. i M.A. koji se sumnjiče da su izvršili krivično delo Nasilničko ponašanje na javnom skupu ili sportskoj priredbi. Saslušanja su planirana da se održe 9. i 10. januara 2025. godine, a oštećeni će biti pozvani da daju iskaz u tužilaštvu 30. i 31. januara 2025. godine.

Protest na Slaviji

Mesec dana od napada na studente 22. decembra održan je protest na Slaviji gde su se skupili studenti u blokadi koji su krenuli sa svojih fakulteta, a pridružili su im se poljoprovrednici i brojni građani. Dok MUP saopštava da je na skupu bilo između 28.000 i 29.000 ljudi, Arhiv javnih skupova objavio je da je bilo između 100.000 i 102.000 građana.

Na Slaviji je zavladalo 15 minuta potpune tišine, a bile su pune i sve sporedne ulice oko Slavije. Nije se dogodio nijedan incident, sve je završeno po unapred određenoj satnici.

Reporteri Insajdera, koji su pratili protest, javljali su da je skup bio organizovan, dostojanstven i da je sve proteklo bez incidenata.

Predsedik Srbije Aleksandar Vučić objavio je na društvenoj mreži Instagram, post u kome je današnji skup u Beogradu ocenio kao izuzetno veliki skup ljudi koji su opoziciono orijentisani. 

Krajem meseca studenti su protestovali ispred Vrhovnog javnog tužilaštva i organizovali akciju „1000 pisama za Zagorku“ zbog, kako su naveli, svih njenih ćutanja. Nakon što je student Boris Stanišić pročitao pismo, ono je zvanično predato, a Tužilaštvo ga je prihvatilo.

Zagorka Dolovac poručila je studentima da formiraju delegaciju od pet do sedam ljudi sa kojima bi razgovarala. Organizatori protesta navode da danas nisu spremni za sastanak, na šta im je iz Tužilaštva rečeno da izaberu delegaciju i odrede termin za sastanak.

U međuvremenu, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je 30.decembra da je podiglo optužnicu protiv 13 okrivljenih za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 15 ljudi, a dve su teško povređene. Kako se navodi u optužnici, predloženo je određivanje pritvora svim okrivljenima koji se ne nalaze u pritvoru, i produženje pritvora onima koji su pritvoreni.

Presuda za roditelje maloletnog ubice K.K.

Godinu i po dana nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, Viši sud izrekao je prvostepenu presudu u krivičnom postupku protiv roditelja maloletnog ubice. 

Otac Vladimir Kecmanović kriv je zbog teškog dela izazivanja opšte opasnosti, nedozvoljenog držanja oružja i zanemarivanja deteta - i osuđen je na 14 i po godina zatvora. 

Majka Miljana osuđena je na tri godine zatvora zbog zanemarivanje deteta, a oslobođena je optužbi za nedozvoljeno držanje oružja. Tako je završen jedini krivični postupak posle zločina u osnovnoj školi jer, prema zakonu, maloletnom ubici mlađem od 14 godina ne može da se sudi.

Suđenje roditeljima ubice iz Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ bilo je zatvoreno za javnost, sve do danas, kada je presuda pročitana javno. Presuda je po zakonu maksimalna, ali pravo i pravda su daleko u ovom slučaju.      

Zastupnik porodica oštećenih Ognjen Božović rekao je za Insajder da su majka i otac maloletnog ubice dobili maksimalne kazne za to krivično delo, i da je Sud u tom smislu poslao jasnu poruku i društvu i, posebno, roditeljima.

„Roditelji jednostavno moraju preuzeti svoju odgovornost za to što se desilo, jer ne može dete koje je uredno vaspitano, koje ima toplinu i ljubav u okviru svog doma, da počini to što je maloletni počinilac uradio. To može da uradi samo grubo zanemareno dete, bez obzira da li je on odličan đak, bez obzira da li ima kupljenu jaknu ili ne. Ovde je na delu mnogo možda strašnije zanemarivanje koje se manifestuje na emotivnom i psihičkom nivou i koje je očigledno dovelo do ove nezapamćene tragedije“, kaže advokat Božović.

Advokati odbrane žaliće se na osuđujući deo presude, najavila je advokatica Irina Borović.  

U Višem sudu završen je parnični postupak, po tužbi 27 članova porodica ubijenih učenika i čuvara škole Vladislav Ribnikar, a koja je podneta protiv porodice Kecmanović i škole „Vladislav Ribnikar“, a advokat porodica Ognjen Božović rekao je da očekuje da presuda bude doneta već u nekoliko narednih dana.

Roditeljima ubijene dece u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ podršku su, na izricanju presude, pružili i roditelji ubijene dece iz Dubone i Malog Orašja kod Mladenovca.  

Presuda za Uroša Blažića i njegovog oca

Isti mesec, roditelji ubijenih u Duboni i Malom Orašju čuli su presudu za Uroša Blažića i njegovog oca. Viši sud u Smederevu prvostepeno je osudio Blažića na maksimalnih 20 godina zatvora zbog masovnog ubistva koje je izvršio u selima 4. maja prošle godine.

Osuđen je i njegov otac Radiša Blažić, takođe na 20 godina, zbog nelegalnog posedovanja oružja i ugrožavanja sigurnosti građana.

Pojedinačne kazne u slučaju Uroša Blažića su: Teško ubistvo -  20 godina, nedozvoljena proizvodnja,  držanje i nošenje oružja - 10 godina, otmica - 10 godina i neovlaščeno korišćenje tuđeg vozila - 3 godine.

Sud je saopštio da “optuženog Uroša Blažića osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora od 20 godina, u koju mu se računa i vreme provedeno u pritvoru”.

Što se tiče Radiše Blažića, pojedinačne kazne u njegovom slučaju su: 12 godina za nelegalno držanje i stavljanje u promet  oružja i 10 godina teško delo protiv opšte sigurnosti

Roditelji ubijenih kažu da je kazna za obojicu preblaga, iako je zakonski najviša moguća.

Tokom izricanja presude, članovi porodica ubijenih redom su izlazili iz sudnice, jer nisu mogli da slušaju kako sudija detaljno opisuje smrtonosne povrede koje je žrtvama 4.maja prošle godine naneo Blažić. Saša Panić, otac ubijenih Kristine i Milana iz Dubone, zahvalio se tužiocu Ivanu Konataru koji je kako je rekao, rasvetlio slučaj.

Ubistvo u školi u Zagrebu

Godinu i po dana nakon ubistava u Ribnikaru i selima oko Mladenovca, u susednoj Hrvatskoj desio se napad u osnovnoj školi. Zagrebačka policija izvestila je da je 20. decembra oko 9.50 časova 19-godišnji muškarac oštrim predmetom u školi, na području Prečkog povredio učiteljicu i nekoliko učenika.

Napadač je psihički nestabilna osoba, a njegova majka kaže da je on to jutro bio u dnevnoj bolnici, dok gradonačelnik Zagreba to demantuje. Profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu Gordana Kuterovac Jagodić rekla je emisiji „Svet i mi“ na Insajder televiziji da je ovakav zločin bilo teško predvideti i da će deci biti izuzetno teško da se nakon svega vrate ponovo u školu. Profesor Univerziteta u Zadru Krešimir Krol kazao je da se sada otvara pitanje funkcionisanja sistema.

Osumnjičeni mladić uhapšen je 30. decembra nakon što je prethodno završeno njegovo zbrinjavanje u bolnici od povreda koje je sam sebi naneo, kao i da je osumnjičen da je počinio teško ubistvo, i ukupno 45 krivičnih dela. Osumnjičen je i za teško ubistvo u pokušaju na štetu deteta, kao i za povredu detetovih prava, na štetu ukupno 40-oro dece iz škole "Prečko".

Pad režima u Siriji

Početkom decembra pala je sirijska, čime se okončalo 50 godina vladavine porodice Asad posle iznenadne ofanzive pobunjenika širom teritorije koju je držala i ulaska u glavni grad Damask za deset dana. 

Komandant sirijskih pobunjenika Abu Mohamed Al-Golani rekao je, u izjavi koja je pročitana na sirijskoj državnoj televiziji nakon što su njegove snage zauzele Damask, da nema povratka na staro i da su pobunjenici rešeni da nastave putem kojim su krenuli 2011. godine tokom Arapskog proleća.

Abu Mohamed al-Golani, bivši komandant Al Kaide, koji je prekinuo veze sa tom grupom pre mnogo godina, izjavio je da prihvata pluralizam i versku toleranciju.

Građanski rat u Siriji počeo je 2011. godine, tokom takozvanog Arapskog proleća. Reč je o seriji nemira koji su izbili u arapskim državama, a stepen nasilja i rezultati tih događaja razlikovali su se od države do države. Tako su ti događaji, s jedne strane, u Tunisu doveli do pada diktature i demokratizacije države, dok su u državama poput Libije i Sirije izbili deceniju dugi građanski ratovi koji su odneli stotine hiljade života i raselili milione. 

Isprva mirni protesti u Siriji, na kojima je tražena demokratizacija države, ubrzo su se pretvorili u oružani sukob jer je režim Bašara al Asada pokušao silom da uguši proteste. Dok je u prvim godinama rata sirijska avijacija bombardovala gradove, koji su bili uporišta opozicije, Sirija je postala pogodno tle za terorističke organizacije. Najpre je situaciju iskoristila Al Kaida i organizovala terorističke napade na Damask preko svog ogranka, takozvanog Fronta al Nusra - organizacije u kojoj je služio sada najmoćniji čovek Sirije - vođa HTS-a Abu Muhamed al Džolani. 

Nakon odlaska iz zemlje, Bašar al Asad i njegova porodica dobili su politički azil u Rusiji. To je potvrdio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, a kako je rekao, odluku je doneo lično predsednik Rusije Vladimir Putin.

Pobunjenici koji su preuzeli vlast u Damasku imenovali su prelaznog šefa vlade Mohameda al Bašira, koji će biti na funkciji do 1. marta 2025. godine.

Bašar al Asad se prvi put obratio 16. decembra kada je rekao da nije planirano pobegao iz Damaska kada su pobunjenici zauzeli glavni grad Sirije, koja je, kako ocenio, sada u rukama terorista.

 Izvot: Insajder