Otvorena obilaznica oko Beograda (VIDEO)
Za 33 godine, izgrađeno je 47 kilometara. Odnosno, kilometar i po za svakih godinu dana. Ipak, posle više od tri decenije, saobraćajni prsten oko Beograda - od Batajnice do Bubanj potoka - danas se otvara za saobraćaj. Zahvaljujući toj, do sada najvećoj obilaznici u zemlji, oni kojima je Beograd samo tačka tranzita više neće prolaziti kroz glavni grad; smanjiće se saobraćajne gužve na deonici auto-puta kroz prestonicu, što podrazumeva i manje zagađenje.
Beogradska obilaznica, ili državni put prvog reda, trebalo bi u potpunosti da izmesti tranzitni saobraćaj iz prestonice. Prsten od Batajnice do Bubanj potoka je završen. Dug je 47 km. Otvaranje obilaznice omogućiće vožnju od 120 km na sat po auto-putu van grada i manje gužve na mostu Gazela i Autokomandi.
Obilaznica će se najviše koristiti za transportni i turistički saobraćaj. O tom, strateški važnom aspektu, više puta je govorio predsednik Srbije, pa i prilikom otvaranja jedne od deonica obilaznice.
"Drevna kineska mudrost kaže, ako želite da se obogatite, prvo izgradite put. Ta poslovica, rekao bih najbolje definiše i protekle godine razvoja Srbije. Obilaznica oko Beograda je jedan od ključnih, kapitalnih projekata, ne samo za Beograd, nego od značaja za celu Srbiju", rekao je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prilikom otvaranja deonice od Petlje Orlovača do tunela Straževica, 15. juna prošle godine.
Prilikom izgradnje beogradske obilaznice, vlasti u Srbiji se nisu oslanjale samo na kineske mudrosti, već i na znanje i usluge kineskih kompanija. Radove su izvodile kineska kompanija "Power Construction Corporation of China" i azerbejdžanski "Azvirt".
Decenijama je izgradnja finansirana iz Nacionalnog investicionog plana, državnih fondova i gradskog budžeta, ali i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i kineske Eksim banke.
Izgradnja je bila najavljena 1990. godine, a počela godinu kasnije. Na vlasti je bio Slobodan Milošević, a završetak obilaznice je najavljivan za 1996. Ratovi, sankcije i inflacija su pokvarili planove, pa je izgradnja obilaznice odložena.
Prvih godina posle 5. oktobra, o izgradnji obilaznice nije razmišljao gotovo niko, ali je izgradnja ponovo započeta 2005. Prema pisanju medija iz 2010. godine, u izgradnju je do tada bilo uloženo oko devet milijardi evra.
Smenjivale su se vlasti, a nadležni ministri iz godine u godinu najavljivali završetak radova, do kojeg je došlo danas, ali samo delimično. Preostaje da se završi deonica od Bubanj potoka do Pančeva, duga 31 km.
Za izgradnju obilaznice zaduženo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u saradnji sa Javnim preduzećem "Putevi Srbije".
Izvor: Insajder