Otvoreni Balkan - niz rezultata, a budućnost neizvesna (VIDEO)
Inicijativa Otvoreni Balkan bila je meta kritika još svog formiranja 2019. godine - od toga da je alatka za političku promociju, preko toga da se preko nje stvaraju takozvana Velika Srbija i Velika Albanija, do toga da se preklapa sa već postojećim inicijativama poput Berlinskog procesa, ključne inicijative za integraciju regiona u Evropsku uniju. Takozvani Mini Šengen su, pre četiri godine, pokrenuli lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije zarad slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala. Iako iza sebe ima niz rezultata, budućnost mu je neizvesna; poslednji samit je održan u septembru prošle godine, a novi se ne pominje. Za to vreme, održana su tek dva sajma vina, i to prošle nedelje. Da li Inicijativa Otvoreni Balkan i dalje postoji?
Sporazumima u okviru Otvorenog Balkana, kažu stručnjaci, napravljeni su određeni iskoraci u regionalnoj saradnji, u odnosu na Berlinski proces. Zarad slobodnijeg kretanja robe preko granica uklonjene su određene administrativne i tehničke barijere; građani Srbije u Severnu Makedoniju ili Albaniju mogu samo sa ličnom kartom, a integrisani granični prelazi i izmeštanje sanitarnih kontrola olakšavaju ekonomsku saradnju.
"Onamo gde Otvoreni Balkan najviše iskoračuje u odnosu na Berlinski proces je sloboda kretanja radne snage. Dok u Berlinskom procesu imamo samo određene kategorije građana - profesionalaca i zanimanja čije se kvalifikacije priznaju na Zapadnom Balkanu, u Otvorenom Balkanu je potpisan sporazum koji bi trebalo da omogući građanima različitih spektara zanimanja da mogu da se slobodno kreću Otvorenim Balkanom i pronalaze posao bez potrebe da apliciraju za neophodne radne dozvole", izjavio je za Marker Sava Mitrović iz Centra za evropske politike.
Za nešto više od četiri godine Inicijative, održan je niz samita; sklapani su sporazumi i najavljivana dalja saradnja. Međutim, od poslednjeg samita Otvorenog Balkana pre godinu dana, nije se mnogo govorilo o daljim koracima. Budućnost Inicijative doveo je u pitanje albanski premijer koji je letos izjavio da je Otvoreni Balkan ispunio svoju svrhu i da se sada treba fokusirati na Berlinski proces.
"Za mene je to više politička poruka s obzirom da je Berlinski proces koordiniran od strane nekih zemalja članica Evropske unije i direktno podržan od strane Evropske komisije i u finansijskom smislu kroz Ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan, ali da iza Berlinskog procesa u političkom smislu stoji Nemačka, Francuska, Italija, dok ta politička podrška nedostaje Otvorenom Balkan, koji je imao određenu podršku iz Vašingtona, ali se čini da i ta podrška slabi u poslednje vreme", rekao je Mitrović.
Pitanje koje je postavio premijer Albanije - da li Otvoreni Balkan više postoji – poklopilo se sa krizom u odnosima Beograda i Prištine, nakon što su kosovski policajci uhapšeni na teritoriji centralne Srbije. Sagovornici Markera zbog toga ukazuju da je jedan od problema Inicijative upravo to što je podložna dnevno-političkim dešavanjima.
"Pitanje dijaloga i odnosa Beograda i Prištine na neki način direktno, ne sasvim ali utiče na stavove učesnika i ponašanje poput ovog poslednjeg što je albanski predsednik nekoliko puta govorio a bilo je to dobrim delom i krize koje se dešava u dijalogu i izgleda, iako ne bi trebalo, indirektne posledice krize i dijaloga pogađaju Otvoreni Balkan", izjavio je za Marker Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
Dnevno-političke teme kao prepreke nisu novost. Od početka su tu i znatno ograničavaju funkcionisanje Inicijative, naročito kada je reč o proširenju na ostale zemlje Zapadnog Balkana.
"Osnovni problem Otvorenog Balkana je u tome što učestvuju samo tri od šest aktera na Zapadnom Balkanu i što države koje su ga započele nisu uspele da ubede ostale da mu se priključe uprkos tome što ja verujem da je volja privrednika i na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini takva da bi njima bilo u interesu da učestvuje u Otvorenom Balkanu, iz nekih političkih razloga ove države nisu se priključile ovoj inicijativi", naveo je Mitrović.
Jedan od proklamovanih ciljeva Inicijative jeste i zbližavanje naroda i država članica. Pomak se video u direktnim odnosima, pre svih Srbije i Albanije, a sagovornik Markera je uveren da su odnosi Beograda i Tirane relaksirani baš zahvaljujući Inicijativi. Međutim, u ovih nekoliko godina iznet je i niz teorija o svrsi Otvorenog Balkana.
"Teško je naći inicijativu koja je toliko kritikovana istovremeno, kako iz regiona tako nešto manje i sa strane - da se radi o ekskluzivno srpskoj inicijativi ili samo o srpsko-albanskim odnosima, da se radi o pi-aru predsednika, pre svega Vučića, da se radi o nekoj vrsti skrivene velikosrpske agende i tako nekakve, rekao bih, dosta besmislene tvrdnje", naglasio je Lopandić.
Budućnost Otvorenog Balkana je neizvesna, a ako prestane da postoji, kažu sagovornici Markera, bitno je da postignuća Inicijative koja su važna i za građane i privredu ostanu i, ako je moguće, da se integrišu u Berlinski proces kao krovnu regionalnu inicijativu.
Izvor: Insajder