Otvoreni sukob Izraela i Irana značio bi treći svetski rat (VIDEO)
Peti dan sukoba Izraela i Palestine donosi sve više poginulih, ranjenih i raseljenih. Međunarodna zajednica apeluje na terorističku organizaciju Hamas da oslobodi taoce, dok je libanska militantna organizacija Hezbolah upozorena da ne raspiruje sukob. Evropska unija ponavlja da se humanitarna pomoć palestinskom narodu ne dovodi u pitanje! Šta je dovelo do sukoba ovih razmera?
Na svakih nekoliko godina, eskalira sukob Izraela i Palestine. Novinarka koja je izveštavala sa Bliskog istoka kaže za Marker da je konflikt duboko usađen u oba naroda, a da je sve počelo kada je Otomanska imperija izgubila rat, prestala da postoji, a Palestina dodeljena na upravljanje Velikoj Britaniji. Tada je na prostoru Palestine bilo uglavnom arapsko stanovništvo, uz mnogo manje Jevreja. Posle Drugog svetskog rata i Holokausta, na sastanku Ujedninjenih nacija 1947. godine, odlučeno je da Jevreji moraju da imaju svoju državu i da se Palestina deli na dva dela, što Jevreji prihvataju, dok svi Arapi, ne samo Palestinci, odbijaju. Prvi veliki ratni sukob bio je dve decenije kasnije, 1967. godine.
Za Marker govori Lea Kummer, dugogodišnja dopisnica sa Bliskog Istoka.
“Te godine, kada je više arapskih zemalja upalo u Palestinu i onda su oni zauzeli delove, i tu zapravo dolazimo do Zapadne obale i Gaze. Gazu su zauzeli Egipćani, a Zapadnu obalu koja je zapravo obala reke Jordan, koja se graniči sa zemljom Jordan i onda je dobio upravu nad tim delom Palestine i svetim mestima koja se tamo nalaze. Jer da ne zaboravimo da je Jerusalim sedište sve tri monoteistične religije. Jako važan i za judaizam i za hrišćanstvo i za islam.“, dodaje ona.
Drugi veliki ratni sukob bio je pre pola veka, ranih 70ih, kada su Arapi iznenadili Izraelce. Naša sagovornica tvrdi da su Amerika i tadašnji Sovjetski Savez imali uticaja na sva dešavanja na Bliskom istoku, pa i u ratnim sukobima.
“Ono što se dešava u ovo vreme, to je još kad je Tramp bivši predsednik Amerike priznao Jerusalim za glavni grad i premestio tamo ambasadu, jedini u svetu, koliko je meni poznato, možda se nešto u međuvremenu promenilo. To je nekako počelo da potiskuje Palestince kao faktor, jer Palestinci su toliko godina bili zavisni finansijski, politički od podrške bogatih zalivskih zemalja.” kaže naša sagovornica.
U najnovijem sukobu, kada je Hamas iznenada napao izraelska naselja, a potom Izrael žestoko uzvratio, najviše strada Gaza koja je ranije bila izbeglički kamp, a gde sada živi oko 2 miliona ljudi.:
“Iz Gaze nema niko gde da pobegne. Zatvorili su naravno izraelske prelaze. Egipat za sad nije otvorio i sva su predviđanja da neće otvoriti, jer je to sad vruć krompir za Egipat jer sve vreme ima problem sa islamskim ekstremistima… Moj stav je, trajaće onoliko koliko to Americi odgovara“, naglašava Lea Kummer.
Za Izrael je veoma bitan Abrahamov ugovor o normalizaciji odnosa sa arapskim zemljama iz 2020, godine.
“Oni su to potpisali sa Bahreinom, Emiratima, Marokom. Ali je najvažnija Saudijska Arabija. Zašto? Zato što je ona čuvar ta dva sveta mesta i ona koliko god se sada otvarala, mora da vodi računa o svojim radikalnim islamistima i o činjenici da Palestinci moraju rešiti problem na jedan ili drugi način. Ta solucija o dve zemlje na jednoj teritoriji, skoro da je nemoguća jer su na Zapadnoj obali reke Jordana sagradili gomilu jevrejskih naselja, gde žive najekstremniji, gde žive naseljenici koji su vrlo ekstremni i koji jednostavno ne priznaju Palestince. Čak imaju teoriju da Palestinci zapravo imaju svoju državu u Jordanu, jer 60 % Palestinaca živi u Jordanu, jordanska kraljica je Palestinka.“, napominje Lea Kummer.
Ono od čega se najviše strahuje kada god eskalira sukob između Izraela i Palestine jeste pozicija Irana. Jer, ako bi se Tel Aviv otvoreno sukobio sa tom zemljom, poznavaoci tamošnjih prilika tvrde da bi treći svetski rat bio neminovan!
Izvor: Insajder