Pacijenti čekaju nedeljama na pregled kod lekara opšte medicine (VIDEO)
Lečenje hronične bolesti zahteva veliki broj analiza na svakih nekoliko meseci, za to su potrebni uputi, što podrazumeva redovan odlazak kod lekara opšte medicine. Na termin se nekada čeka i nedeljama, a pregled traje tek nekoliko minuta, nedovoljno za dijagnozu, ali dovoljno za anamnezu i uput za specijalistu.
Zbog lečenja kancera dojke koje traje već godinu dana Sonja Milić mora redovno da odlazi kod izabranog lekara opšte medicine i kaže da pregled traje svega nekoliko minuta, sa sve izveštajem.
Ističe da je za 16 godina, koliko se leči u Domu zdravlja, srela dva do tri lekara koji su, kako kaže, prema njoj imali odnos kao prema pacijentu.
Za Savu Pilipovića poslednji odlazak kod lekara zbog bola u ramenu, umesto dijagnoze podrazumevao je samo uput prema specijalisti.
„Kažem boli me leva ruka. Kad žena kreće da mi piše uput, ja kažem čekajte polako, ona kaže evo ti uput za fizijatra pa ti vidi dalje kako ćeš sa njim“, kaže Savo Pilipović.
Zbog sistema u primarnoj zdravstvenoj zaštiti koji loše funkcioniše, pacijenti su prinuđeni da na preglede odlaze u sekundarne i tercijarne ustanove, pa su liste čekanja na pregled specijaliste sve duže.
„Zakazao sam početkom aprila ove godine pregled kod gastroenterologa na VMA za sledeći mart, znači jedanaest meseci je period koji su mi zakazali“, objašnjava Savo, dok s druge strane Sonju nisu hteli da prime.
„Imala sam tu nesreću da me ujede zaraženi krpelj između terapija i onda sam imala jako visoku temperaturu. Onda sam išla kod dežurnog infektologa koji mi je prepisao longacef i rekao isključivo u mom Domu zdravlja da primam. Pošto sam narušenog imuniteta nisu mogli da me hospitalizuju, opasno je bilo za mene. Smesta sam otišla u Dom zdravlja, tamo je doktorka odbila da mi da longacef uz obrazloženje da nemaju opremu za oživljavanje“, navodi Sonja Milić.
Pandemija korona virusa dodatno produžila liste čekanja na specijalističke preglede
Domovi zdravlja konkurišu za specijalističke preglede svojih pacijenata, međutim, klinike često ne odgovore odmah kada imaju slobodne termine, pa se građani više puta vraćaju kod izabranog lekara kako bi zakazali termin kod specijaliste.
Čekanje može da traje mesecima.
Normom ograničeno vreme - do 35 pacijenata na dan, popunjavanje dokumentacije i pisanje uputa, ne ostavljaju prostora za pregled, zbog čega su nezadovoljni pacijenti, ali i lekari koji zbog manjka vremena ne mogu dovoljno da im se posvete.
Pregleda se više od tog broja pacijenata kaže načelnica opšte medicine Doma zdravlja „Čukarica“ dr Dragana Melentijević, a pacijenti se zakazuju na svakih 15 minuta, što kako objašnjava, nije dovoljno.
„Bilo bi dobro da to bude više vremena po pacijentu jer ako hoćemo lepo da se bavimo njima, s obzirom na patologiju koja dolazi, to su pune ruke posla“, tvrdi dr Melentijević.
U dobro organizovanom sistemu, Dom zdravlja je ustanova u kojoj počinje i zatvara se u krug.
Doktorka Melentijević ističe da godinama unazad ljudi nisu uopšte razmišljali o izabranim lekarima i teretu koji podnosimo koliko smo zapravo važni da bi sačuvali sekundarni i tercijarni nivo.
U Velikoj Britaniji to su vam „gate keepers“, oni čuvaju kapiju zdravstvenog sistema i što su oni bolji obrazovaniji i edukovaniji bolji je zdravstveni sistem.
Porodični lekar mogao bi da promeni sliku srpskog zdravstva
Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić smatra da ako imate porodičnog lekara u onom pravom smislu koji ne sedi samo u Domu zdravlja, koji je možda u nekom kvartu neka mala ambulanta, nije vam dobro, vi ćete prvo sići kod njega u zgradi vam je ambulanta a lekar vas zna.
Ona dodaje da je Ministarstvo nabavilo veliku količinu savršene opreme koja nije dostupna pacijentu zbog loše organizacije koju mora da promeni Ministarstvo zdravlja.
Gotovo šest miliona građana ima izabranog lekara opšte medicine, koji ih upućuju specijalistima pri Domovima zdravlja. S druge strane, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti zaposleno je oko 3.700 lekara, što nije dovoljno.
Lekari opšte medicine dosta znaju i jedini su koji gledaju celog čoveka, kaže ministarska zdravlja.
„Kao neurohirurg ja gledam mozak, ovaj bubreg, ovaj desnu i levu polovinu stomaka i potpuno su se specijalisti podelili i vi imate situaciju da svako od nas daje dva leka pa neće čovek da pije 20 lekova. E tu lekar opšte prakse treba da kaže ovaj vam treba I ne treba ističe ministarka zdravlja i dodaje da mora da se vrati poverenje u lekare opšte medicine“, dodaje ministarka.
Dobrom organizacijom sistema, osamdeset odsto stvari može da se završi na primarnom nivou. Skrining, rana dijagnostika, prevencija, odnosno porodični lekar koji je na raspolaganju svom pacijentu, plan je buduće reorganizacije zdravstvenog sistema.
Ministarka zdravlja Grujičić: Porodični lekar promeniće sliku srpskog zdravstva
Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić najavila je u izjavi za Insajder promene u organizaciji kada je reč o dostupnosti opreme pacijentima, kao i unapređenje uloge porodičnog lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
„Ako imate porodičnog lekara koji ne sedi samo u Domu zdravlja, koji vam je možda u kvartu, u nekoj maloj ambulanti sa ultrazvukom, vi ćete prvo sići kod njega. U zgradi vam je ambulanta, a lekar vas zna“, izjavila je ministarka zdravlja.
Ona objašnjava da je deo problema u srpskom zdravstvenom sistemu zapravo manjkavost u organizaciji rada.
„Mi smo nabavili enormnu količinu opreme, savršene opreme, koja nije dostupna pacijentu zbog loše organizacije“, objašnjava ministarka Grujičić.
Kako najavljuje, način oganizacije će menjati ministarstvo zdravlja.
„Svi ostali: i Agencija za lekove, i Republički fond za zdravstveno osiguranje – moraju da se prilagode“, dodaje ona.
„Skrining", rana dijagnostika, prevencija, odnosno porodični lekar koji je na raspolaganju svom pacijentu, predstavljaće elemente reorganizacije zdravstvenog sistema, prema najavama ministarstva zdravlja.
Kako ministarka Grujičić objašnjava, lekari opšte medicine su oni koji sagledavaju celokupno zdravstveno stanje pacijenta.
„Kao neurohirurg ja gledam mozak, ovaj bubreg, ovaj desnu i levu polovinu stomaka. Potpuno su se specijalisti podelili. Vi imate situaciju da svako od nas prepisuje dva leka. E tu lekar opšte prakse treba da kaže ovaj vam leka treba, ovaj ne treba“, dodaje ministarka.
Neophodno je, kako objašnjava ministarka, vraćanje poverenja u lekare, a u tome će, kako najavljuje, pomoći i proces digitalizacije.
Prema zvaničnim podacima, gotovo šest miliona građana u Srbiji ima izabranog lekara opšte medicine, koji ih upućuju specijalistima pri Domovima zdravlja. S druge strane, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti zaposleno je oko 3.700 lekara.
Izvor: Insajder